Полицијски гласник

ВРОЈ 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

131

Веоградска полиција показује само број свога канцеларијског рада, који може , у неку руку, бити доказ ревности, али, који пе може прикрити једну огромну махну, махну по којој је у општем карактеру: без разумевања свога иоложаја — као издвојене престоничке полиције од остале гголиције у земљи; и без духа — неумешности у помагању у своме циљу. Једном речи, цео рад београдске престоничке полиције састоји се у механичном канцеларијском раду, који у резултату дајс број, по коме се оцењује само ревност једне обичне административне власти. Вројеви, који само као цифра казују криминалну статистику Веограда, а који се у подацима, које Управа града Веограда даје, појављују као општа подицијска Физиономија Београда, воде се само, у дужносним рапортима Господину Министру унутрашњих дела, као тачан канцеларијски рад. И они су, одиста, тачни; они су резултат рада целе Управе града Пеограда: свих шест квартова и једног комесаријата (Топчидер). Али, је ли то довољно за Управу града Веограда — као полицију ? Наравно, да није. Она ревносно ради у своме послу: кажњава, нредаје суду, •— али не познаје свет о коме има да се брине, или управо од кога има да чува своје мирне грађане. Тај јој свет даје у збиру свој број, који она бележи, ш^'о мора, а не по појимању своје дужности. Затражите од ма кога кварта, од ма кога комесаријата (који су већ мизерни по самом схватању своје дужности), као Фактора, који у европским полицијама дају главној полицији — преФектури — све податке опште полицијске Физиономије, коју она само класиФицира, да вам покажу: све кретање у своме кварту, сву сталежиу насељеност, заћуталу или активну маркираност из ма кога датаља опште полицијске Физиономије, — свуда ће се слегнути раменима и, у непојимању полицијског задатка, у место одговора, иоставити иитање : »Ко ће све то знатп ?!*) (НАСТАВИЋЕ СЕ)

И 0 Т Р А Г А VI 0 крађи. (НАСТАВАК) ' Рад помоКника кесарошева распростире се само и нарочито на ономе месту, где се »посао к врши. Сви они ггак имају заједничко то, да помоћници у оиште и готово увек при самом послу присуствују и делају. У опште узев, кесарош ћ.е врло ретко сам на своју руку крађу вршити. Понајвише он то врши уз припомоћ својих помоћника, или иомоћиица. Сваки кесарош или лопов, који краде у жељезницама, има обично уза се какву помоћницу. Вило да као неки елегантан господии путује брзим возом и у првој класи, или као какав скромни сељак у последњој класи теретнога воза, — он увек има поред себе какву помоћницу, која ће онога, кога он има намеру да похара, забављати било разговором, умиљатим погледима, или нечим још интимнијим. Начин поступања готово је увек један те исти, само је понајтеже изабрати жртву. Ова мора бити имућна, не* Писац ових редака сећа се случаја, кад је имао, да пронађе извеспу драгоценост, која је бида украђена ире 15—'20 година. »Супце јарко све ће проказати® ; — Фата .шост је хтеда, да се та драгоценоот само моментано , после тодико година, видела код извесне личности, у највећем шаренилу искупљене гомиде света. Главни задатак : да се пронађе личноот, која се, по сећању, виђа у кварту X. Околности су биле на руци: личност позната са својих »занимања" у далекој прошлости. Опис личности, дакле, ту; само је ваља још негде у кварту омирисати. Но ипстинкту нађено и — свршено. — Овај случај пада нам на памет кад се сетимо само дутања, труда и времена око свега у том тражењу. А колика олакшица кад су подаци једног кварта о сталежној насел>ености при руци; издвајају се само личности у претиоставци немогућиости за какав конкретан случај, док се не заустави на један ограничен број могућих личносги, које су увек из опште подицијске Физиономије и после рефдексије у самој канцеларији и закључивања на овога и онога, — полазити на трагање.

сме бити сувише образована, а ваља да је наклоњена и каквом малом и случајном љубавном односу. Сем тога њен пун новчаник да се лепо види у џепу на левој страни капута, на шта кесароши сву своју пажњу обраћају, ако су ради да од своје »крваве зараде" живе. Не стоји у истини да жељезнички лопови само ноћие возове употребљавају за извршење крађе, шта више, сваки исљедник треба да знаде, да се такве крађе чешће дешавају дању но ноћу, јер сваки извежбани кесарош и лопов добро знаде, да путници ноћу много боље на своју имовину пазе, него дању. Само се по себи разуме, да се у таким приликама лопов и његова помоћница учипе, као да се никако и не познају и као да се никада ни видели нису. Најпре уђе у кола једно од њих, расмотри што нађе за поТребно, па ако види ма из кога било узрока, да предузети посао неће испасти за руком, оно онда ма под каквим видом изађе опет из кола; а ако нађе повољно земљиште, оно онда даде и свом другару знак да и он у кола уђе. Обично он (прави лопов или кесарош) улази први, јер је човеку много лакше да хода доле горе по перону и ту да расматра и у купеје да завирује, јер то женскињи не приличи. Ако путују дању, то се онда труде, да са својом жртвом по могућству сами у купеу буду, а ако путују ноћу, онда им је све једно, ма колико путника у том купеу било, шта више за њих је погодније ако је ту навала, јер они онда свој посао лакше врше. На првом месту зато, што је осветлење готово увек рђаво, а на другом, што готово сви путници легну да спавају. У таким приликама лопов се по могућству посади до саме жртве, а помоћница, којој је задатак да ову забавља, посади се супрот ње. Лопов пли кесарош запбдене обично какав разговор, па после неког времена почне да дрема, или легне да спава, а међутим бодро мотри на све оно, што се око њега дешава. Он има при себи готово увек какву лажну руку коју држи на оној страни, где му жртва седи. Ту лажну руку склони он са оном другом руком, која је на другој страни, па их онда обе метне у крило, а праву руку, којом хоће свој »посао« да врши, сакрије под огртач, врсканут и т. д. и то тако, да се ова никако опазити не може. Чим се жртва упусти у дубљи разговор и забаву са својом сапутницом (помоћницом кесарошком), онда почне одмах да ради права рука лопужина; а ако се деси да он учини са њом какав неподесан покрет и жртва се с тога на њ' обазре, ои онда опет сакрије ту своју праву руку и склопи ону лажну са другом руком, па их уметне у крило и учини се као да рче, а жртва када то види, она се опет умири и настави даље своју забаву са сапутницом. Испадне ли лов за руком, онда једно од њих изађе на првој станици и то увек онај, код кога се од њих двога украдени новчаник налази. То скоро изузетно буде помоћница, а не сам лопов, јер се овај потруди, да у згодном тренутку, пошто крађу изврши, украђени новчаник својој помоћници дода. То чини за то, да би, иа случај ако би се крађа после ириметила и на лопова сумња пала, он могао да тражи да се над њим преметачина пзврши и т. д. — Особа која на супрот седи држи се за потпуно невину, јер се сматра, да они, који преко седе и међу собом се разговарају , не могу крађу извршити. Обично изађе на тој истој станици и онај други (лопов) и то готово увек под изговором, да је један путник, који је баш сад изашао, нешто у колима заборавио, па да му то хоће да однесе. По себи се разуме да у томе влак оде, а овај се у кола не врати. Деси ли се, дакле, таке врсте крађа на железници, онда ваља имати на уму све напред побројане моменте и све могуће околности потаико испитати. 0 помоћнику ће покрађегш обично говорити само у том случају, ако је овај био мушко, али ако је овај био женско, он ће то готово увек прећутати, било с тога, што није рад да говори о познанству, што га је у колима са дотичном женском учинио, или пак за то, гпто није рад да и њу увуче у круг ове иокрађе: »јер она и не беше позната са његовим сумњивим суседом«, или »што изгледаше са свим невина и безазлена", или „што је то била са свим ваљана и поштена женска, која ниуком случају није могла ту крађу учинити". Такве индивидуе могу се најлакше познати и но томе, што бар једна од њих неће никада казати куда путује; њима је она станица место где путују, у којој, ио сретно извршеној крађи, изађу. Сам пак лопов хоће и да каже куда путује, и то обично означава најудаљенију ста-