Полицијски гласник

132

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

ницу, а то казује за то, што он снлази пз кола тек но одласку помоћннка пли помоћпице, којој је украђени новчаник дотурио, или што носи неком путнику какву ствар, коју је у колима заборавио. Ако се за крађу убрзо дозна, то се онда могу лопови и ухватити тако, ако се за њима одмах потера учини у правцу станице, која је заостала, или у правцу предидуће станице. У истој станици где су изашли, они за цело неће опет у други влак улазити; они обично иду пешице до друге станице, сачекају ту воз и враћају се натраг, или продуже другпм возом у коме су се и кренули. (НАСТАВИЖЕ СЕ)

А Р X И Б А

У сваком надлештву, било оно општинско или државно, једно од најважнијих оделеља је архива. Она је кључ за све послове надлештва. Ако је архива у своме реду, ако у њој влада тачност и уредност, ако се њој поклања озбиљна пажња, онда је дата могућност свима Факторима надлештва, да тачно и на своје време одправљају текуће и долазеће предмете. Где овога нема, то јест, гди се на ово оделење не нази, или гди се у овом оделењу послови лабаво и немарно раде, то наступа застој и по свима осталим оделењима, а услед тога повика и протести од стране они, који са својим захтевима и тражбама пред надлештво долазе. Како је циљ сваком добро уређеном надлештву, да послове своје тачно и брзо одправља, како би се одговорило и дужности и принципу, опда је сваком од њих, и то, прва дужност, да се озбиљно постара, да му архива буде у реду. А да би се томе одговорило, нужно је, да се за сређивање архивскпх иослова, пази на спрему и способност оних лица, којима се послови у архиви поверавају. На првом месту нужно је, поклонити пажњу на то, каквог су карактера људи који се уиотребљавају на овај посао, те да се неби дешавале крађе акта из користољубља. Даље треба пазити на спрему и способиост њихову, јер послови у истој траже већу спрему, но ону, која се може у кратком канцеларијском службовању стећи. Дакле, на овим местима треба имати људе спремне и више годишње чиновнпке, који су за време свога службовања прошли кроз све Фазе канцеларијских иослова, јер само на тај начин могу схватити кретање свију послова, што је необходно нужно, па да се може одговорити оним захтевима који се траже за тачност, сређеност и уредност у архиви. Међу тим, како се код нас поступа? Врло је мало надлештава гди су архивари стари, рутинирани н спремни чиновници, то су готово свуда па овим местима нрактиканти. Само код окружних судова у већипи за архиваре се употребљују виши чиновници или бар писари, који су више година провели у државној служби, а овима се даје у помоћ потребан број радне снаге у практикантима. Но у овим државним архивама може се довести стање у ред ако би само старешине надлештава на њих обратила своју иажњу; јер се може рећи да је по истим чиновништво које је пролазило кроз канцелариске послове и када би се настало на уређењу; могло би бити успеха и зато нам овде није ни циљ да се упуштамо у то шта би тамо требало чинити, јер то и саме старешине знају. Овде нам је циљ да колико толико дамо објаснења општинским писарнма. како треба да поступају у овом правцу те да одговоре захтеву, да им архиве општинске буду у реду, јер ти људи, а нарочито по селима и паланкама, немају довољно спреме и рутине за тај посао. Да пређемо на ствар. Свака архива, па ма она бројала колико деловодни нумера, треба да има свој деловодни протокол и регистар. То су најглавније књиге за увод свију предмета који пред суд долазе. Деловодни протокол треба водити тачно и читко, тако, да сваки долазећи акт у исти треба да буде уведен, онога даиа, када је примљен, под текућим бројем и то да се из деловодног протокола, може увек и у свако доба видети, шта је се са тим актом хтело или тражило. Сва долазећа акта, морају бити истог дана у деловодни протокол заведена, јер иагомилавање на њему не сме се ни у ком случају дозволити ако се хоће и најобичнији рад.

У деловодни протокол, а на противиој страни, где стоји садржај решења, треба увек и са најозбиљнијом тачношћу разводити, када је и куда, који акт послат, или, шта је по истом решено. На пример: ако је послат акт каквом надлештву са извештајем, или тражбом; ако је предмет решен, или пресуђен, ако је решавање предмета одгођено за други дан рочишта ит.д. Да наведемо неколико примера, ради очигледности у поступању. № 7.528 17/Х1 97. г. Стеван Ивановић, земљод. из Рипња тужи Нетра Симића земљоделца овд. за 20 динара дуга од зајма по признаници. № 7.529 17/Х1 97. г. Марко Павловић, адв. из Београда пуиомоћник Симе Лазаревића зем. овдњег тражи забраиу на кретност Петра Бабића зем. за обезбеду 58 динара дуга од продаје н куповине по уговору. Но на овај акт, није наплаћена прописна такса означеиа по § 23. грађ. поступка и зато је нужно, да се ова од пуномоћника тужиочевог наплатн, услед чега је нужно исту преко суда општине Београдске тражити, дакле и тужбу са овим захтевом послати. У том случају се на противној страни под истом линијом а у садржају решења има овако означити: 20/Х1 послат акт суду општине Београдске, са тражбом, да од пуномоћника Марка Павловића наилати 3'24 динара таксе. № 7.530 17/Х1 97. г. Јанко Павловић, надничар овдашњи тужи Јеротија Марковића, земљоделца овд. за учињену му штету његовом стоком у њиви засејаном кукурузом у вред. 30. дин. № 7.540 17/Х1 97. г. Петар Павловић, из Јагодине моли суд да га извести шта је са његовом тражбом коју је још иод 5/П 97. године послао суду и тражи да се осуди Марко Мандић за плаћање дуга у 37 динара тто овереном рачуну. По овом предмету суд а у повратку овога акта извештава молиоца о стању његова спора и онда у садржају решење треба завести : 20/Х1 97. иослат акт суду општине јагодинске ради саопштења молиоцу. № 7.514 17/Х1 97. г. Суд ово општински доноси пресуду по спору Јанка Лојића, овд. противу Петра Матића пз Б. Крсне, због 102 динара дуга од зајма. Ова. пресуда је постала извршна, услед чега је суд по својој надлежности но § 13. и 24. грађ. поступка нриступио извршењу наплате, но како дужник није у месту суда, то се мора писати оном суду где осуђени стално живи. Према томе се акта имају сложити у акта одговор чекајући, а у деловодном протоколу у садржају решења овако развести: 20/Х1 97. иисано суду општнне Вел. Кршљанске да нанлату пзврши. Акта чекају одговор за иаплату. № 7.542 17/Х1 97. г. Начелник среза носавског Л? 15.234 16/Х1 97. тражи да му се одма упути ради иужног саслушања Милета Павловић из Кнежевца. И овај се акт враћа са упућеним Милетом и у протокол се разводи: 17/ХТ. 97. г. упућен Милета начелнику среза посавско заједно са актом. № 7.543 17/Х1 97. г. Ирвостепени суд за окр. подунавски № 20.176 16/Х1 враћа акта и одобрава пресуду овога суда донету по спору Миће Ивановића овдати.