Полицијски гласник

140

ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18

у протоколу хронологијским редом, нижу се на исту партију и на сваку се одма испод једне деловодне иумере означи и Р№, а на дну сваког акта износе се све нумере које су нанизане на ту партију, како би се предмет могао одма здружити са ново дошавшим актом, а да се неби морао регистар ноново отварати. Најозбиљније треба пазити, да се предмет два пута не заведе у регистар, то јест, да се једном предмету не даду две партије, јер у том случају отавља се велика сметња за одржавање акта, а то је један од најважнијих послова у свакој архиви, ако се жели да послови надлештва иду брзо и тачно. Веће архиве а ради саме контроле да је регистар тачан и уредан требале би да уведу нумералник. Нумералник је књига са толико хронолошким редом постављених нумера, колико их има деловодни протокол за текућу годину. Када се предмет здружи онда се преносе нумере у нумералнику од Р№ па на сваку која је доцније на дотичну партију нанизана, а најмлађој се прида Р№ и означи се коме је предмет дат на рад. Овим се постизава двоје: коитролише се регистар и ако се где деси каква погрешка, она се може одма исправити, и друго по овој књизи моше се увек знати код кога је предмет на раду. Сви они предмети за које је где писано са извесним захтевом и гди је тражен одговор или наплата, слажу се у акта »одговор чекајућих" а она која су коначно свршена одма се Фасцикулирају. Са овим не траба одуговлачити никад, јер и од тога млого зависи да се постигне оно што се жели. Дакле акта која чекају одговор треба хронолошким редом сложити, а она која су свршена одма везиваги у Фасцикуле. То је правило од кога не треба одступати. Они предмети који нису окончани, али нису ни за „одговор чекајући" као што су: пресуде, решења, наредбе и т. д., за које треба чекати још за испуњене или за жалбу, треба држати одвојено у рафу са назначењем прокова®. Ова се акта чешће претресају ради уверења да ли је остављени закони рок још за испуњене извесне обавезе прошао па ако јесте, онда се на пресудама ставља „нема жалбе® на наредбама, »није поступио по наредби« и т. д. и онда се предају суду ради даљег поступања. Исто тако треба и одговор чекајући претресати бар једном у месец даиа, ради увере да ли су акта. добро сложена, јер и поред све пажње деси се да се по неки предмет сложи прекореда, па је онда узалудна сва тражња, кад он није на оном месту гди треба да је. Новчане предмете одма пошто се здруже треба нредавати депозитном одељку, без икаквог одлагања, да добију депозитну нумеру и да су на месту за поступање са новцем. Забране треба такође да имају своје нарочито место, пошто их извршник преда суду по извршењу исте, а то с тога, да чекају оправдање т. ј. тужбу за осуду дуга. Када забране нису оправдане у року од три дана од дана саопштења, предају се суду на решење ио пропису § 14 грађ. поступка. Тужбе су код пријавника или код онога који их прима у суду и који одређује рочишта. Оне се слажу по нумерама онако како су пред суд дошле и тако се рочишта редом и одређују. Сем ако који предмет није хитне природе. Хитни предмети предвиђени су у § 102. грађ. поступка. Они предмети т. ј. пресуде по којнма се имају полагати заклетве, требају такође да имају своје место и да су редом сложени, те да се редом и одређују рочишта за полагање заклетве. Она акта која су подпуно свршена и која су сазрела за извршење, треба одма предавати извршитељима ради извршења. При извршењима треба се држати одредбе § 24. грађ. пост. те да се неби изазивале жалбе противу одуговлачења, и све то чини велики посао и суду а убија му углед — аукторитет код грађана. Фасциклирање акта. За овај рад има два начина. Један је, да се акта Фасцикулирају по деловодном протоколу, тако, да се на неколико важнијих нумера предмета у остављеној рубрици зато незначи »Ф I ред 1—97 па на даље докле се једна свеска — Фасцикла — довољно не поиуни. Затим долази Ф II и 1 до даље. Други је, да се акта одма, по завођењу у регистру, како долазе, у оној нарочито зато отвореној рубрици и Фасцикулирају, истим горњим редом, докле се редни број за сваку Фасциклу не допуни, са оном цифром, која је одређена за сваку Фасцикулу. Ја сам за овај други начин Фасциклирања, јер држим, да је

правилнији, с тога што сваки акт који је заведен у деловодни протокол добије и број Ф. и редни број исте, те ако би и залутао, или се неби одма могао здружити, тера нас он сам, да се уверимо, да ли већ предмет није дошао као свршен у своју евеску, или ћемо га наићп негде на раду ио овом броју. Предмети којп су свршенн, долазе на своје место по хронолошком редном броју у Фасцикулу, а они који нису ту, видеће се где су, по деловоднику или пумералнику, а што је најглавније из самога регистра, када се предмет тражи може се вндети у којој је свесци — Фасцикули. Оволико ради једно образности у раду ио нашим општ. судовима, која је врло нужна те да се послови сређују онако како треба.

КРАЂА НА ЖЕЛЕЗНИЦИ Лопозске операције — Да бележим ? Па, вала, и можеш! Само, дотерај мало по књишки; да буде занимљивије, ако, по несрећи будеш дао и у новине, — рекао је једноме бнвшем полицајцу Лаза Ђак, пре неких годниа, у каФанн код »Талијана« у железничкој улици... Ми просто исписујемо оно, што је био том ггриликом забележио тај нолиЦајац, који је и данас у животу и јамчи за овај напис. Ево тих бележака: —• Ја сам се волео са Ирином, ћерком наше »опште мамице Перке«. Красна девојка, ама и — наметна. За наш посао просто рођена!.. Па што уме да се претвара — видећеш! Све ћу ти лепо испричати. Знаш, и ја сам учио мало школа, па умем где треба и да — закитим !... Еле, ја сам се, с допуштењем моје мамице Перке, кренуо са Ирином у Ниш. Хајде, велим, да тамо окушамо нашу срећу. У Београду си вечито на опрези, да те жандарм за јаку не дочепа... Тамо сам мање познат... Казао сам Ирини шта треба да ради, ако на нуту увребамо »добру тицу«. Били смо обоје лепо обучени. Оиа је имала о врату лепу нутничку торбу од финог енглеског лака. Изгледаше нека „гувернанта", која путује у СоФију каквој високој породици. Бога ми, изгледаШе отмена и »грациозна к ... Дошли смо до железнице заједно, а ту се растадосмо. Помешасмо се у ону гомилу око билетарнице. Ама, ми смо се већ споразумели: да узмемо II. класу, па наравпо да се онда случајно нађемо у ј'едном купеу... Узмемо карте, и пођемо, сваки својИМ путем на перон, јер је звоно већ било објавило скори полазак... Прво ја уђем у један купе да осмотрим, имали тамо каквог »згодног® путника за наш посао. Окренем се лево и десно. Нема. У једноме крају дремуца неки јеврејин. Погледам мало боље, и познам једнога помоћника мењачког. Тек знам, да са новцима ради. Згодна прилика. Учинило ми се, да сам му на десној страни видео нешто »нагумано« што је по свој прилици био новчаник. Изађем напоље и дам зиак Ирини да улази. Она поносито уђе у купе. Окрете се охоло и заузе место према младоме јеврејину. Ја еам се чинио, као да на њу нисам никакве пажње обраћао. То је и она чинила. Села пребацив ногу преко ноге и гледа кроз прозор. Сунце јелепо сијало. Његови зраци падаху кроз прозор на лице Иринино и чињаше је још лепшом и дражеснијом. Млади јеврејин гледаше испод ока на Ирину. Прошла га је дремка. Често се врпољи на своме седишту. Ирина се смеши... Воз се у то крену. У томе купеу свега нас троје. Ја заузео место до јеврејина па се налактио и читам неке новине. То сам хтео за то, да ме доцније као са,н ухвати... Чуло се хуктање точкова железнице а кроз тај тутањ разабрах глас јеврејииов: — Куда путујете госпођице ? —•' До Ниша. Тамо ћу остати један дан код тетке, па онда идем у СоФију... — У СоФију ?.... Тамо ћу и ја.... Молим лепо, да ли и тамо имате родбине? — Не. Позвата сам преко посланства бугарског у двор... Јеврејин се трже. То сам приметио по лакоме треску седишта. Посланство, двор, чудновато је дејствовало на њега. — Тако ?... најзад промуца. Наста мала почивка. Јеврејин опет отпоче. — Лепо, иријатно време.