Полицијски гласник

146

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКЕ РЕФЛЕЕОИЈЕ (НАМЕЊЕНО ПРЕСТОНИЧ^ОЈ ПО^ИЦИЈИ) пише Један члан београдске нолиције. (наставак) Иосл.е обећања у указу од 20-ог децембра, 1841. године, којим »Нравителственој месној полицајној власти" (београдској престоничкој полицији) прописује исте дужности, које су изложене у нештампаној уредби у »Зборницима закона и уредаба«, уредби од 1-ог новембра, 1840. године Б№ 1231 С№ 857, „док се како за полицију окружја, тако и за исто Уаравитељство подобателан закон не изда с( , — већ се 1860. године, 18-ог Фебруара искупљује то обећање и тога датума излази „Устроеније Управителства вароши Београда«, које се издаје »по указаној аотреби Управитељство вароши Београда у бољи ред довести". То је други хисторијски моменат стварања араве ирестоничке иолиције. Тај моменат садржи већ у себи тип једне престоничке полиције. Он се обележава самом својом организацијом : својим циљем, ■ —- јер се „варош Београд са својом околином ставља иод уираву особенога иолицајног надлежателства« ; својом иоделом, ■ — »која се по садањој насељености житељств а и местним околностима на шест квартова разделити може« ; и својим директним иомоћним органима, — »за одправљање полицајне службе устројава се једна жандармска комианија од 120 људи са 15 коњаника®. Тако основно »Устроеније управителства вароши Београда® прошло је кроз Фазе: измене од 11-ог јула, 1860 год. (Збор. 13. стр. 100); измене од 10-ог јануара, 1861 год. (Збор. 14. стр. I.); измене од 1-ог јуна, 1863. године (Збор. 16. стр. 1.); закон о жандармерији од 11-ог јуна, 1884. године (Збор. 40. стр. 215). — док се није дошло до организације београдске арестони-чке иолиције у пуном свом обиму: устројства Уираве града Београда и њеног помоћног органа: — организовања аолицијске жандармерије. Ј Данашње »Устројство управе града Београда« у основи је исто као и оно из 1860. године, од 18. Фебруара. Модификације, које је од тог доба имало да преживи, односиле су се само на организацију иолицујске жандармерије. Том помоћном директном органу полиције од то доба поклањала се озбиљнија пажња и његова организација, која се у »Устројству* од 18. Фебруара, 1860. године, садржала само у 4 члана, у глави, која говори »о служитељима", већ у »Устројсгву« од 11-ог јула, 1860. године, има себи посвећена 32 §-граФа, која говоре о организацији и Формацији иолицијске жандармерије. Последња Фаза тога помоћног органа, којом се имао модиФиковати и добити пун облик иолицијске жандармерије, огледа се у „Закону о жандармерији«, од 11-ог јуна, 1884 године, са свима изменама и допунама од 24-ог априла, 1885. год. (Збор, 41. стр. 35] и 1-ог новембра, 1886. године (Збор. 42. сгр. 291). Само »Устројеније управитељства вароши Београда«, од 18. Фебруара 1860. године, у свом делу организације престоничке полиције, имало је знатнију измену у територијалном погледу: — простирању круга своје надлежности. Највишим решењем, од 1-ог јуна, 1863. године (Збор. 16. стр. 27), нод круг надлежности Управе града Београда, додат је и Тоичидер. То решење гласи: »Да Топчидер са својим простором подпадне у полицајноме погледу под надлежност Управитељства вароши Београда«. Данашња, дакле, организација беогридскч ирестоничке иолиције јесте њено „Устројеније управнтељства вароши Београдаод11-ог јулија 1860 године« ; данашња је организацмја, дакле, она исга, која је у другом хисгоријском моменту стварања праве престоничке полиције, пре скоро иуних 38 година, засновала ирви прави њен облик; а кад се још даље у назад иде и рачуна од момента Формалног издвајање ирестоничке полиције од оаште полиције, од 20-ог децембра, 1841. године,онда је данашња организација београдске престоничке полиције иста, која је била и пре пуних, на дан 20. децембра, ове године, 50 година и шест месеца. Више од пола века организације једне тако важне установе, па до данас ни један потез пера, па ни сам покушај, да

ма нгго у њој промени! Чудно појимање, — ако није нехат. или изгубљен компас правог циља! Али, да разгледамо саму организацију београдске престоничке полицпје онако како се иставља, по појимању, које је карактери-ше пре 50 и више година и да је упоредимо с модерним погледима на престоничке полиције. Са тог гледишта узимамо у анализу иоследњу модиФикацију београдске арестоничке иолиције, ону од 11-ог јула, 1860 године, која највише тангира с иолицијом модерног доба. Принципи, изнесени у »Устројенију управитељства вароши Београда«, од 11-ог јула, 1860. године, пре скоро пуних 38 година, исти су, које и данашња европска нолиција истиче у својим организацијама. Девиза полиције на Занаду: личности у нолицпјској физиономији, а не њихов број и збир, — огледа се и у аојимџњу полицијског задатка у организацији београдске престоничке полнције још под оном здравом, природном и логичном паметн Коџа-Милоша. Још у то идилично доба, од којега смо се ми, данашња генерација, толико оцепила, издвојили, да нас, у своме дегснерпсању, раздвајају као векови од тога доба, — помишљало се о полицијској фпзиономији свога престоничког града ио личностима , модерном нринципу нрестоничких полиција на Западу. »Устројеније Управитељства вароши Београда," од ) 1-ог јула, 1860. године, у својим §§-има 12-ом, 22-ом,, 26-ом и 30-ом, — још тада, пре 38 година, истиче те принцппе модерних полиција на Западу. Ради самих тих принцииа и свесности онога доба, ево их оригиналних : »Сваки старешина квартовог оделења мора имати точно знање и свједјеније о житељству свога кварта, о иромени обиталишта, о странцима и иначе новодошавшчм, о узроку њиховог бављења, о расположењу и тежњама грађана, п т. п. Он ће предвиђати и одклањати све што би могло миру и поредку, личности, здрављу и имању житеља вред и опасност нанети, и у опште стараће се, да се никаква противзаконитост не догоди, а кад се догоди, да се кривац нађе и на одговор узме. — Да би овај позив испунити могао,*) мора Управитељ главно имати знање и свједјеније о житељству, његовом движенију и месном отношењу. — Ради старања о безбедности имања, потребно је обратити аозор на бесаосличаре, скитнице, и нначе подозрителна лица, на њихова отношенија, иребивалишта, иромепе, и протеруЈуће се и т. п. — Кад управитељ за иотребно нађе, сазива он све членове к себи у главну полицију, било да им што саопшти, да их о чему саслуша, или да им-.какво упутсгвије даде. Управптељ може и редовна заседанија један пут или више пута преко недеље држати, куда сваки позвани член доћи има".**) Да ли се београдска ирестонички иолиција држи прпнцииа, који су јој стављеин у дужност по њеном задатку ? Из ранијег претресања београдске иолиције, а пзпошењсм података, које је ,она у стању као полиција да да, —јасно се види, да она не само што не нојми свој задатак, већ, шта више, нема ни најобичнијег иојимања о тако јасно исказаним принципима, којима се баш упућује на своју праву Дужност. После свега што смо изнели: наглашених принципа, на којима се заснива организација престоничкпх полиција на Занаду; изнесеног стања београдске ирестоничке полпцпје, које је основано на непобитним и несумњивим Фактима, црпљеним у самој Управи града Београда ; кратког хисторијског прегледа целокупног развијања београдске престоинчке полиције и.прннципа на којима је заснована њена организација, којима се не само тангира с принципима престоничких полиција иа Западу, већ се ,са њима ставља на исти ниво, — иосле свега, јасно се * Одноои се на Управника града Београда п љех-ово старање, да се јавни мир н поредак у вароши одржи. Писац. ** Овај одељак, који говори о седницама Уиравника града Београда с члановима, својим аомоћницима у извођељу какве идеје општег полицијског значаја ирестоничке иолиције, данашљом уиотребом тога прописа свео се, не на раснраву начелних питања у извођењу по.шцијског задагка, већ често на имаеративне, само положајем ауторичне и сујетно приграбљене, без репа и главе, идеје, које само отежавају и пометају у оријентисању правог полицијоког задатка. Писац.