Полицијски гласник

ВРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКИ' ГЛАСНИК

147

уочава Карактерна црта београдске престоничке полиције, коју ми обележисмо као једну од најглавнијих њених махна: нвразумевање свога аоложаја. То је Фатална махна београдске нрестоничке полиције. После онаких принципа исказаних у организацији њеној, који су резултат свесности и аојимања још онога доба, пре 38 гевр. 50 година, — Фатално је кад се београдска престопмчка полиција одметне од својих принципа, своје организације и од ње, у место као часовник тачног апарата, постане једна лабава, несигуриа установа, која отправља своју дужност само ио добром шансу и једном традиционалном инстинкту , који се од незнаног доба кроз њу, као установу, провлачи. Моменат одметања београдске нрестоничке полиције од споје органивације врло би радо констатовали. Али, он се не да обележити. По свој прилици, датира се од једно две деценије;* но, свакојако, плод је новога доба и новога друштва. Фатална махна београдске престоничке полиције, коју смо пстакли и коју смо доказали, повукла је за собом природно, и другу махну, која је такође као њена карактерна одлика. Помишљамо на ону њену махну по којој је — без духа у своме циљу. Да коментаришемо и докажемо и ту махну београдске престоничке полиције. Организације престоничких полиција на Западу с оних истих разлога с којих се престоничке полиције и издвајају од остале полпције у земљи, истичу и иринцип аоименичног броја личности у полицијским Физиономијама. То је, најзад, принцип оријентације у полицпјској физиономвји једног града, која се јавља у најразноврснијим облицима. Организација београдске престоничке полиције, у своме »Устројенију Управнтељства вароши Београда®, изрично истиче тај иринцип у својим §§-има 12., 22. и 26., чију смо садржину ве!] горе исписали. Начин да се истакнути прИнцин организације једне нрестоничке полиције, изведе, ствар је духа (еаргИ;). На Западу, сва активност једне престоничке нолиције основана је једпно на њеној организацији. Ствар је унутар1Бег паметног админнстрирања, да се принцини организације п остваре. Према овоме, и јесте карактерна црта престоничких полиција на Заладу, да се извођење циља управља: наредбама, прописима. и правилима, које су често из неколико деценија, па н пак су неповредне и строго обавезне. ; Сазнање полицијске Физиономије једног престоничког града ствар је администрирања аолицијским задатком. То администрирање принада главној нолицији — преФектури — која има дужност, да изналази начине и срества којима ће доћи до што значајније аолицијске физиономије свога града. Организација београдске престоничке полиције такође истиче, за остварење својих принципа, главну полицпју — преФектуру — за администрирање полицијским циљем. ^ своме §-у 34. тач. 2. »Устројеније Управитељства варошн Београда" ставља у дужност Главној полицији: »Старати се за усавршење, умножење и одржање средстава јемствујупи за поредак и безбедиост вароши Београда и нодпомажући полицајнн надзор с( . Колико је нама познато из личног сазнања, и претурањем и по најстаријим наредбама н расписпма Управе града Београда, нисмо наишли још ни на и једну наредбу или распис Управин, који би се односили, на основу овог принципа администрирања, на извођење принципа сазнања иолицијске физиономије Београда. (СВРШИЋЕ СЕ)

* Сгара архива Уираве града Веограда, која ће, можда, имати и хисториеторијске грађе, не само за Управу као полицију, већ и за историју Београда, лежи испретурана, јадна и жалосна на тавану Управином и, из године у годину, лагано нагорева, док једног дана нз приреди какву величанствену — илумунацију Унраве града Београда и постане, можда, моменат од кога ће отпочети нова ера београдске престоничке полиције ! Иисац.

ИСТРАГА

VI 0 кра^и. (НАСТАВАК) Међутим, може се рећи, да се у данашње време крађе еспапа по дућанима ређе дешавају. 'Го долази отуда, што даиас по дућанима има много више помоћника и помагача, но што је то пређе било, те се на тај начин на муштерије може много боље пазити, но кад тих помагача и помоћника мало има, као што је то био обичај у ранија времена. У пређашња времена беше обично у каквом већем и добро посећеном дућану само газда и по један шегрт. Они имађаху увек пуне руке посла, док своје муштерије задовоље, па с тога и не могаху на њих сву своју иажњу обраћати. За то су крађе по дућанима у ранија времена бивале много честе. Данас пак, када су се у свима већим дућанима и радњама увела места тако званих касира, крађе у њима дешавају се врло ретко. А то је за то, што ти касири имају своје седиште обично са стране, више у самој унутрашњости дућана тако, да је купац —• евентуално лопов — увек лице^г окренут према продавцу, а леђима према касиру, те на тај начин не може овај никада нозитивно знати, да га ко са стране не посматра. Као што је, дакле, напред речено, од тога доба, од како по радњама има касира, и крађа је у њима мање. Али ако се и поред свега тога ипак таква крађа деси, онда треба добро знати, да је лопов у томе имао свога помагача, који је трговца а можда п самога касира на свој начин забављао, док крађа није извршена, н оно што је покра1)ено њему на вешт начин предато, да из дућана — радње — однесе. У данашње време такве се крађе понајвише и најчешће дешавају код златара (јувелира). Ту обично и готово изузетно долазе њих двоје и то увек једно од њих доцније од другог. Са свим је природно, да се сваки златар мора. збунити, ако је сам остао у радњи да послужује муштерије, па се после једне, одмах појиви и друга нестрпељива муштерија, која изјављује, да је рада знатну куповину код њега да учини. У таким ће приликама сваки иоле добар расматрач моћи приметити, да ће се дотични златар (јувелир) — особито ако још у своме послу баш није добро рутиниран (као што то при Богу код нас није никаква реткост), збунити и да ће непрестаио од једне муштерије другој ићи, ноказујући свој еспап и отварајући више Фијока са разним адиђарима у један исти мах. Чинећи тако он наравно неће моћи нужну пажњу обратити на свој еспап. Кад, дакле, лопови у том смислу хоће златару крађу да изврше, онда увек она муштерија (лопов), која је прво дошла, чини све и сва, само да изнешене ствари њој на приказ, не остану у онаком реду у каквом су изнашане, те на тај начин да златару онемогући тачан преглед над њима. Чим се појави друга муштерија и учини се да је нестрпељнва, а златар се и њој стави на расположење, онда обично она прва чини избор, и наређује да јој се изабрате ствари пошљу у хотел, где је одсела и где ће за њих новац положити а међутим је вешто и неопажено здипила оно, што јој се најбоље свидило. Чим ова за тим из радње изађе, онда се она друга муштерија што је заостала труди, да златара на све могуће начине завара, те да овај у први мах не опази, да му је крађа и у чему извршена. Према потреби појави се у радњи и трећа муштерија само да лопов (дакле она прва муштерија) дооије времена са покра^ом да умакне. За проналазак такве покрађе врло велику и веома важну улогу игра само представљање златарево о појединостима, које су му том приликом у очи падале. Врло се често дешава да покрађени не зна, која га је од непознатих муштерија покрала. Он је пре њиховога доласка у његову радњу, сав свој еспап имао потпуно на броју, али кад су се оне удаљиле, опазио је, да му неке Фале. Овде се обично учини погрешка у томе, што се истина на све те муштерије посумња, али се једна од њих означи као ирави учинилац. На тај начин исљедна власт долази у незгодан положај, јер она онда трага за њима свима, а нема ни против једне одређене сумње. Исто је тако незгодно и то, ако покрађени између њих две или три муштерије јадну од њих власти као сумњиву означи и то тиме, што она н. пр. није била елегантно одевена, или што се баш