Полицијски гласник

БРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

155

И 0 Т Р А Г А. VI. 0 крађи. (СВРШЕТАК). Врста тога специјалитета двојака је : једна се односп на круг крађа, коју зликовци бирају себи за мету, а с друге стране ирипадају амо и особпне оних крађа. које су ма из кога узрока извршене, нпр. лопов остани један део готовине код покрађенога само зато, да би покра1)ени могао лакше посумњати, да му је ту крађу неко из куће извршио; или ако је лопов који се у гуђе таване увлачи, он ту редовно украде куфер, који се обично на таван оставља и у њ' сакрије ствари које је покрао, па тако са пуним куфером умакне, или се представи и понуди за домаћег учитеља, те ири изласку из куће дигне и однесе што од одела, које о чивилуку виси ; или се прикрије негде у близини какве сељачке куће и добро мотри, где укућани остављају кључеве од куће и осталих одаја, када сви листом иду у поље на иосао; или краде само макар веш, који је прострт на уже ради сушења и т. д. По себи се разуме, да лопов — специалиста неће остатн само при свом специалитету, јер ирепредени лопов, који обија врата и прозоре извесно неће пропустити, да норед уобичајене крађе, украде и златан сахат који се ту деси, и ако му то намера није била, т- међу тим ће такав сиециалиста свој специалитет напустити само онда, ако су га прилике или нужда на то нагнале. Овде ваља споменути н неке нарочите манире, који истина не стоје у вези са самим делом, али који могу послужити на то, да се лопов пронађг, или да се његова кривица докаже Вешт лопов ади^ара, који дође у какву златарску радњу у намери да ту крађу изврши, обично иште какав врло леп ланчић са смарагдима, или другим каквим драгоценосгима, који се око врата носи. Елегантни кесароши, који долазе у какав хотел да одседну, представљају се обично као винарски трговци из какве стране земље, мењајући по потреби свакад своје име. Поред наведенога, има и других важних околности, које лоповима при извршивању крађа на расположењу стоје као: брзина, умешност и поједине олакшице, на које се они вежбају и навикавају, те их редовно у своме послу и употребљавају. Такових околности има и сувише, и оне се само тачним и брижљивим студирањбм могу сазнати и груписати. Тако ће се н. пр. приметити, да у понеким крајевима,' лопови ире самога извршења крађе, отрују домаћега пса, и да у сваком случају за тровање паса, употребљавају један исти отров. Или ће се пак приметити, да су лопови ушли у нечије одаје кроз какав приземни прозор, а да га ниуколико нису покварили, што долази отуда, што је на сваки начин један од Ц>их преко дана нашао згодну прилику, да исти ирозор отвори, а за тим да га опет привидно затвори тако, да им је онда ноћу лако кроза-њ у одају ући, где ,се крађа има извршити. Или се може приметити, како је гвожђе на прозору на особени начин пререзано, како је брава откључана, или шта је све употребљено, те да се онај завара, који је одређен да буде похаран. Од особите су важности и оруђа, која лопови при извршивању крађа улотребљавају. Ако се таква оруђа на лицу места нађу, њих треба дотични орган власти да покуии и добро чува. Сваком је органу власти дужност, ако сам исљедник није на лицу места био, да добро види. шта се са нађеним оруђем чинило, или могло чинити, па те своје комбинације да затим саопглти самом исљеднику ради његовога даљег управљања. Нема сумње, да је веома тешко определити какву особину поједино ору^е има, или може да има при извршивању какве крађе. За то треба шири поглед, а не само једиостран; јер ко обрати своју пажњу и на ситницу, тај ће моћи оценити и оно, што изгледа да је незнатно и невредеће. Наравна ствар, да се у таким приликама несме нарочита пажња обраћати ситницама, но треба добро уочити само оно, што је главно. Невешт посматрач може стотинама отворених Фијока, или одврнутих брава на прозорима посматрати, па ипак да му се ови учине или сви једнаки, или сви различити, према начину, како он ту ствар посматра. Добром пак и вештом посматрачу, учине се они такође једнаки или различити, али он ипак може да онази, да сви они ипак имају једну пли другу заједничку сличност, те ће онда све те тачке сличности довести у једну групу, које ће све по томе једну целину сачињавати, из чега ће се онда моћи до закључка доћи, да је та дела једна и иста личност извршила,

Ако се је, дакле, тако што опазило, онда се све оно што је заједнички опажено, мора једно с другим довести у неку извесну групу. При том је нужно учинити нарочите примедбе: да ли је позната каква особа, која на тај начин има обичај крађе да врши, или није. Ако је таква особа позната, онда ваља одмах прибележити све потан'ко, шта је при овој крађи опажено, како би се за тим, кад се та особа добави, могао и тај случај груписати његовим ранијим обичајима и особинама у крађи. Дакле у таким приликама главна је ствар да се зна, е да ли има особе, која на тај начин врши крађе. Ако пак така особа, која према нађеним околностима, има обичај крађе да врши, није позната, онда се покрађе те врсте само стварно групишу т. ј. прибележи се, шта је особитога у тим крађама онажено, како би се то доцније могло сравнити са којом новом крађом, при којој би се можда лопову у траг ушло. Деси ли се, дакле, каква иова крађа, па би се по појединим околностима опазило, да она има извесне своје особиие, то онда треба пре свега добро извидети, да ли та крађа има каквих особина, које одговарају особинама личности, за коју се зна да такве крађе врши. Ако се то нађе, онда је посао лак, јер, ће исљедник наравно одмах према тој познатој особи нредузети нужпе мере, Ако се пак деси каква покрађа са извесним особинама, али се не зна за личност, која има обичај да такве крађе врши, онда ће се та врста крађе само регистрирати, па ако се за тим иосле извеснога времена деси каква слична кра}>а и крадљивац се ухвати, онда се без сумње може узети, да је тај исти крадљивац и ону ранију крађу учинио. Наравно да је ноступак у цвим стварима веома тежак; али ако исљедник само један једини пут таке покушаје учини, он ће доцније доћи до уверења, да му труд није био узалудан, јер ће на тај начин стећи богата искуства у своме иначе одиста тешком и трудном послу.

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК, I. 0 тапијама и њиховим потврдама код општинских судова. Да би сваки српски грађанин, који своја добра притежава, у томе своме добру био обезбеђен и сигуран, нужно је, да се сопственици имања уредним тапијама снабдевају, како би у случају ма какве потребе, сходно пропису земаљског устава и грађанског законика. своја права на иста добра могли бранити за себе и своје потомство. Према наређењу §. 292. грађанског законнка нужно је, да се сваки сопственик имања на своје имање убаштини, јер ће се само па тај начин знати сопственик гаквог једног имања. Сваки онај, који се убаштини и судом надлежним утврђену тапију добије, може бити спокојан да га у имању нико и никада не може узнемирити. Са тако уредном тапијом сопствештци могу имања излагати продаји, а купци истих биће сигурни, да купују имање око кога се неће парничити и излагати излишним трошковима. Дакле, сваки предходно треба да буде сопственик, иначе пренос ни у ком случају нема законске силе ни важности. Према наређењу §. 295. грађ. зак. непокретно имање. као: куће, плацеви, ливаде, земље и остало, и при убаштинењу и при преносу мора бити тачно назначене и опредељене тако, да се може разликовати од осталих. Да би се ово могло извршити; да би тапија била уредна и уредно састављена и имала правне вредности, нужно је, да општински судови — који ове тапије од непокретних добара састављају — обрате своју пажњу на следеће: да надлежни кметови изађу на лице места где се премер има да изврши, заједно са сопствеником имања. Но кад сонственик поред убаштинења и продају истог имања жели да изврши, дужност је кметова да и купца на лице места позову. Сем ових позваће и све суседе дотичне земље, који ће присуствовати премеру и, који имају изјавити, да је сопственик одиста само своје имање мером захватио а да се њихово имање тим иремером не крњи нити заузима. У тапији мора се тачно назначити, у коме атару и општини имање постоји; назив тога имања; границе и међе његове; и најзад и све суседе тачно уписати. Тако исто потребно је назначити и време закључнога посла. Дакле, ца дицу месга има се све ово тачцо видети и