Полицијски гласник

156

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20

испитати, и све што је овим изласком на лицу места нађено, мора се пбдписима свију присутних утврдити на дотичној тапији, што ће се наравно и у потврди суда општинског ставити. Овај премер имања извршиће се општинским метром а вршиће га један члан општинскога суда у присуству свију напред именованих лица. Само на тај начин сваки ће па и општински судови увидети, да је све ово побројано од велике важности и да се мора извршити онако, како закон о томе наређује. Грађани пак, како сопственици, продавци, тако и купци, биће задовољни кад се виде у своме праву свбјине сигурни и безбедни, јер таквим правилним радом и поступком суда општинског, приликом убаштинења и преноса непокретних добара, пресеца се пут заплетима, подваљивањима и излишним споровима грађана. Ово важи за општинске судове и кад по званичној дужности издају тапије усљед јавне продаје, па ма било да од другога издату потврђује; увек треба добро пазити и захтевати, да се све напред изложено у тапији тачно означи. Сем тога и мере у тапији да не буду само циФрама већ и словима исписане, а ако се имање налази у коме месту где су улице регулисане и добра нумерисана, ваља захтевати, да се назначи и улица и нумера под којом се дотично добро налази. Тако исто врло је важно да суд при саслушању дотичног лица — иродавца — саслуша о томе, да ли он ово имање сам без задруге ужива, какви су услови продаје и куповине, т. ј. купује ли се за готове иаре и да ли је купац платио цену, или се купује на почек, ил се даје у трампу за друго добро. Кад се све ово изврши и тапија судом утврди, онда се око тога не могу више порађати спорови и према томе сваки ће бити сигуран у своме праву непокретне својине. Да би све ово било јасније ми износимо овде једну тапију по којој се неко убаштињава и врши иренос истога : Тааија. Којом се доказује да је доле изложено ненокретио имање права сопственост Радоја Иавловића теж. из Н. које он без икакве задруге ужива, а које је насљедио од свога оца почившег Пегра Павловића теж, из Н. од пре 10 година. Имање на које се жели убаштинити постоји у атару општине велико селске среза Н. округа Н. а у месту званом „Липовица«.

Имање је ово :

ТЕК. БР. !

НАИМЕНОВАЊЕ '

ВРЕДНОСТ

дин. |п.

Њива на којој постоји једна шупа од дасака а која граничи : источно до Павла Божића 20 — двадесет — метара, западно до Јанка Красића "^О — двадесет —• метара, северно до Боже Павловпћа 50 — педесет —• метара и јужно до Симе Стојановића 50 педесет — метара

На овој њиви постоји један службени пут који граничи источно .... западно .... северно . ... п јужно ....

Комгаије — суоеди : Сопственик : 1. Павле Божи!.. 3. Божа Павловић. Радоје Павловић. 2. Јанко Краси!.. 4. Сима Стојановик. Извршио премер на лицу места у присуству сопственика, сродника и суседа 20. Августа 1897 год. у Н . . . Члан суда општинског: Јован Стојановић. Да је имање у овој тапији нзложено права сопственост Радоја Павловића теж. из Н. које он без икакве задруге по праву наслеђа покојног му оца Петра Павловића бив. из Н. од пре 10 година ужива и располаже; да је члан суда општине Н. Јован Стојановић на лице означеног добра нсто, у присуству сопственика и суседа, премерио; да су се суседи на лицу места а и пред ово општинским судом изјаснили, да овом мером није ништа како од њиховог имања одузето или притешњено, тако ни од селске ни од општинске земље, да ово имање по сазнању суседа и гласу пописне књиге Б., земљишта села Н. записатог под бр. 10 парцела I, ни с ким у парници не стоји, као и да је Радоје ово имање продао Илији Мило-

радовићу из Н. за нет стотина динара, и од њега све новце примио, суд општине Н. познавајући све лично исту тапију по наплати прописне таксе у корист оиштинске касе, овојим подписом и печатом потврђује. № 480. ДБр. 250. (М. II.) Председник суда : 20. Новем. 1897. г. Мика Ристићеви!.. у Н... Чланови општинског суда : Сава Тодорић с. р. Драгутин Јовановик с р. Деловођа, ппоар : 1- Лазар Рлјковић теж. из Н. Велимир Миљковић. подписао га С. Тодорови!.. Истинитост подписа и печата суда општине Н. тврдим с тим, да је такса плаћена и на тапији прилеиљена и прописно уништена. ЛГ 300. 25. Нов. 189... г. Начелник срески : у Н... Н. Н.

II. 0 значају §§ 471, грађ. пост. 686 гр. зак. и 103 зак. о неп. порези. Уредништво наше добило је ово пнсмо : Бићу слободан да штовано уродништво замолим за једно објаснење преко свога листа. У § 686. грађанског закона изрично је казато, да ствари кирајџије или закупца у добро гоеподара унесене, гарантују истом за кирију. — У распису министра Финансија од 17. апр. ове године Пр. Бр. 9293. који је упућен Свима иореским властима између осталог стоји и ово: »Тако, докле се за приватне тражбине тражи осуда, то за порез није потребно. — Чим се неко води на дугу по распореду бр. 2, 6 или 9 а није платио драговољно порез на време, власт има право да приступи екзекутивној наплати. Тако нема потребе разбирати, дали на покретност која се узима у попис стоји забрана кога другога; дали ствари служе као залога сопственику куће за кирију (§ 686. грађ. закона) и томе слично. А нема потребе разбирати за ово, зато, што је право државно на наплату порезе гго чл. 103. закона о порези првенствено и искључује све друге повериоце без обзира на њихова обезбеђења, аз је ао томе држава у аречем араву чак и од оних залога џз § 686. г-рађанског закона. Као и код ариватних дуговања тако и за наалату аорезе, закон издваја из аоаиса ствари аобројане у тач. 1. и 2. § кИ. судског постуака. Овде увиђавност власти треба да иде дотле, да доведе у сагласност правду и дужност". Молим уредништво да у интересу што правилнијег вршења службе објасни, ко је у праву, да ли § 686 грађанског поступка или поменути распис г. министра Финансија. 1897. год. С поштовањем Д. М. у О . . . . извршитељ општине О... Наше мишљење: Расгшс Г. Министра Финансија потиче из закона о непосредној порези. Чл. 103. поменутог закона изрично и прецизно наређује оно, што је Г. Министар у своме распису навео и нрема томе, у извесним случајевима, треба се строго по томе распису управљати, јер он не стоји у контрадикцији са § 471. тач. 1. и 2. грађ. суд. поступка. Што се тиче сопственика куће и ако он по тач. 3. § 471. грађ. судског поступка и § 686. грађ. закона има право на унете ствари свога кирајџије за наплату кирије, опет се он по наређењу чл. 103. закона о непосредној порези равна ономе, који полаже право на какву залогу, и према томе, прече је право државе за наплату порезе од његове залоге. Јер по § 465. грађ. суд. поступка без судске аресуде може се пореза наплаћивати, док газда од куће мора своје право на уговору или аресуди оснивати. И по томе, њему је искључена могућност да се користи пречим правом од државе. У осталом, ваља према овоме довести у склад са чл. 103. зак. о непосредној порези и § 471. тач. 3.грађ. суд. поступка и § 686 грађ. закона и тада би појам био одређенији а постигла би се и једнообразност у примењивању законских прописа у овим случајевима.