Полицијски гласник

БРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

161

ЛОПОВ БЕЗ — ОРЕЋЕ, — Ја?... Мани молим те! Та ваљда нема под небом кесароша несрећнијег од мене! Да се за зелено дрво ухватим и оно би се осушило! Ама, таквога можда није свет запамтио што је — код мене! Тако је говорио мали Микица; кесарош и варалица. На лицу му се видело очајање. Грозничаво стиште главу рукама и хукну: Малер ! Да полудим од тога — малера! — Па де ми причај што год о томе твоме малеру, рече му један његов сабрат у скривеноме месташцу »Таш-мајдана (! ... Збиља! Тамо се некад скупљала сва мангупарија из целе Србије. Свуда унаоколо го камен, а озго сандуци и крстаче са гробља. Тамо горе мртви мирно почивају, а испод њих злочинци смишљају планове да им пјто више »кирајџија" пошљу тамо — гбре. — Да ти баш и причам. Слушај. Ја сам ти лопов без среће. Где год сам што макао, свуда сам на малер натрапао. Тако једном седим у „шареној механи". Ни марјаша нисам имао. Пушио сам неки крџак од кога »деца са банка у несвест падају к ... Премишљам, како би што зарадио. Преко од мене седи неки чаршинлија. Извадио лепу кутију од сребра па прави цигару. Ха, помислим, и та је кутија добра, кад друго што нема. Може се уситнити кад год хоћеш. Скројио сам био план. Он је већ спустио кутију у џеп. Замотам своју цигару и одем код тога човека да припалим. Моју лепу ћилибарску мундштиклу стрпао сам у џеп од нрслука. Док сам своју цигару припаљивао, смотао сам му из џепа кутију. Захвалим се лепо, па комотно изађем на врата. Тек код „две буле« застар рам. Извадим ку-

Мита Витез, ,,Штета".

Ово је право лоповско „тројство". Да би били потпунији, ми ћемо у кратко, по званичним подацима, оцртати сваког за себе од ова три лопова. Тако: Мита Витез, звани »Штета 8 родом је из Шабља (Бачка у Ауст.-Угарској). Има око 38 година. По занимању био је келнер. Писмен је. У Србији стално живи (боље да није ни дошао) од 1882. године. Прву опасну крађу извршио је Сгевану Николићу каФеџији из Београда. За ово дело првостеп. суд за варош Београд осудио га на три године робије. Од ове осуде издржао је годину и пет месеци па је помилован. Миту није робија поправила. Видимо га и по други пут на робији. Извршив 1887. год. више опасних крађа Апостолу Костићу хлебару и Димитрију Ристићу бив. дуванџији и каФеџији код „Миријева", био је осуђен од стране првостепеног суда за вар. Београд на —- смрт, но у путу милости ова му је казна замењена са 20 година робије. За то га и по други пут видимо у казамату београдском. С робије пуштен је Октобра месеца 1895. год. Издржао је свега 8 година а за 12 година био је помилован. Ни смртна осуда није ништа на Миту утицала. Године 1896. осуђен је опет од стране суда вар. Београда на две године затвора због крађе. Са ове осудр нуштен је 31. Марта тек. год. Научен да краде, он је даље у злочина дела газио. Тако, ноћу између 7.и 8. Новембра тек.год. у друштву са Живком МилосављевиКем и Михаилом Гдишовићем исекао је касу Николе Ковачевића магазаџије овд. Из касе однели су преко 5.000 динара. После 10 дана ухваћен је Мита у Паланци. Полиција је енергично на овоме делу радила. Мита је одмах кривицу признао ал' и данас још страхује од •— куршума. Код њега је претресом нађено око 1.600 динара. У Паланци је становао код Љубице Радојевић своје љубазнице. Код ње се и одиграо један чин из „трагедије«, у којој је Мита пао као жртва љубави и плена „неверне"љубазнице". Љубица, опазив да

Живко Милосављевић.

Мита. има доста новаца, једном га приликом опљачка а за тим га пријави општинскоме пандуру Михаилу Јовановићу. Михаило ухвати Миту; одузе му оно мало новаца што му је још после крађе Љубичине остало, па онда дочепа и Љубицу, којој такође сав новац одузе и обоје их преда општинској власти са 1.000 динара, а остале новце утаји, за шта је и он стављен под кривичну истрагу и у притвор...

Живко Милосављевић родом је из Грошнице, среза гружанског. Има 28 година. Ожењен је. Отац му је по заиату тишлер али се занима и трговином. Тера често волове за Аустро-Угарску. Живко је до сада два пута осуђиван. Први пут 1885. године због крађе Милану Вујовићу сељаку из Грошнице, осуђен је на две године робије. Судио му је првостеп. суд крагујевачки. Од ове казне издржао је свега десет месеци. Други пут, 1890. год. осуђен је опет од стране крагујевачког суда на осам година робије такође због крађе извршене једноме тамошњем тргов. Са осуде пуштен је 1894. год. у Априлу месецу. Он је по казивању Митином набавио нужне алате за пресецање касе Николине. Ето, то је други друг Митин. Сад ћемо приказати у кратко и трећега. Михаило Глишовић такође је родом из Грошнице. Пада по сродству брат од тетке Живку Милосављевићу. Он има од прилике 28 година. Ожењен је, има једно женско дете. Са Живком »тргује к . „Набављају" стоку, коју ортачки продају, јер ортачки и — краду. Има и млађег брата Милана, о коме се ништа хрђаво не

Михаило Глишови-ћ. зна . Михаило је до сада једном био осуђен због кра^е извршене Милану Раденковићу и кумп. из Крагујевца. Помиловашем сведена му је казна на две године. Са осуде пуштен је 1893 год. Ето, то су та три лопова, то »тројство" од којег пати наше друштво. Један је од њих — Мита — осуђиван и на смрт, па је ипак остао онај стари — лопов... Ни осуде, ни казамати, Ни тешки окови, ни онај мучан и тегобан рад, није могао да поправи њихов карактер, и да им да правац поштеноме животу. За такве окореле злочинце треба угушити осећаје милосрђа. Помиловање, као блага пролетња дашда треба да падне на душу, која није у пороку Огрезла. Оваке индивидуе и оваки злочинци треба да осете сву тежину правде....