Полицијски гласник

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ \

колико- тренутака врати се са неколико Флаша внна, сира, оареие шунке и тањиром лепих, киселих краставаца. Оба н.егова друга задовољно трљаху руке. — Биће госнодска част ! викну „Клајдершток". Ама овде и има свега, а не као код оног у скадарлији, где смо нашли само неколико смрдљивих кобасица. Сећага лн се »Суљо"? — Сећам !... Поседаше за стб. Било је веома занимљиво гледати ова три лонова, како безбрижно седе у туђој кући и часте се, као да су нарочитим позивницама на ту част били позвани. — Да красног неготинца ! — кликну »Суља«. — Вреди испити још коју Флашу ! Дед' »њушкало« послужи госте. »Њушкало« поскочи па као веверица одскакута да изврши налог свога старијега. За неколико тренутака, на столу је било опет неколико пуни Ф .чапта. На пољу је било мирно, само је ветар иекако чудновато дувао. Његов Фијук тресао је прозоре, као да нечија снажна рука у њих удара. Лопови искаиише и последњу чашу. У један мах појави се на вратнма г. Раденко. Лопови се изненадише том неочекиваном нојавом. »Суља® се маши за револвер да пуца, но га »клајдершток« снажно за руку дочена. — Не у крв !... Стојте свагат на своме месту. За тим се окрете ннжпнеру. Ви сте то г. Раденко. — Тако се зовем. Није нужно да ми се ви представљате. Знам да сте господа — разбојници. — Са свим тако. Молим, седите. Г. Раденко седе. Наста тајац. Г. Раденко нажљиво посматраше ова три мрачна лица. Најзад прекиде ћутање. — Ако смем питати, за што сте се до мене потрудили ? — Дошли смо, одговори »клајдершток« да узмемо мало од онога што се код вас прелива. А молим, за што сте ви тако рано дошли кући ? — Писам могао да свршим свој посао, па сам се пожурио кући. Нешто ме је вукло овамо. И заиста, није ме слугња преварила. Ето, нашао сам тако одличне госте... — То вас је могло стати живота, рече »клајдершток« па баци поглед на »Суљу«, који је мирно конабио остатак јела. Г. Раденко беше миран. Одмах је видео да само његова присебност може да му сачува и главу и мал. Лопови нису приметили шта је он урадио кад је улазио у собу. — На то нисам ни мислио, рече г. Раденко. Но кад сте овде, нек буде, бар ћу вас као домаћин добро и прочастити. Гле, па ви пушите неки крџак. Оставите то ! Ено тамо на орману кутија финих »куба (( ... Служите се господо ! Лопови се згледаше, па дочепаше кутију и запалише по једну Фину, мирисаву цигару. =

И/1ИЈА ПАВЛОВИТ.

(1$иди оиис на стр. 7.)

— Диван човек, промрмља »Суља«. Изгледа да подпуно разуме овај свет. Живи, али и другоме да да живи... — Ви нам се допадате, рече »клајдершток«. Ето, видите I! сами колнко вас млого ценимо п поштујемо, рече и ноказа руком на џакуљнцу, у којој су лежале покрађене ствари. — Ви сте одвећ добри и пажљиви према мени, одговори г. Раденко пуштајући густе колуте из своје цигаре. Па да видите, добро је што сам тако изненада овамо дошао. Ја знам, да ви у тој џакуљици имате адиђаре моје жене. Они су усномена, које само за њу има своје вредности. Па како знам, да такви људи као што сте ви, такве стварн продају будзагато, то сам намислио да вам учиним један користан предлог. Предлог велим, који ће бити користан и за вас н за мене. Да чујемо ! повикаше лопови у глас. — Ја ову ствар узимам са гледишта трговачког. Нећу ни ви од ваше пљачке што да изгубите, а хоћу и за себе што год да ућарим. — Ви сте ирави филозоф , рече »Њушкало«. кроз смех. —- Сваки је наметан човек философ,. одговори г. Раденко. Ја се држцм оне пословице: што се неда изменити мора се трпљиво сносити. Ја до душе не тврдим да ми је мило што сам нохараи. Но морам нскрено признаги, да ми се могло и горе гато догодити. На пример, да сте јуче дошлн, нашли би у орману десет хиљада динара у злату. Ал' ето, видите, бага сам јутрос ту суму дао једноме заводу у вароши... Па ми је милије и за то, гато ми није овде женаидете, јер би се страгано уплашили... — Ми не би наиадали на живот, — викну »клајдершток«. — То је лепо од вас ! Но кад је већ тако, мени је мило, што такве људе могу и лично познати. Како видим, ви сте прави стручњациу своме послу? — Боме смо се доб)н)у своме занату испекли — иромрмља »Суља«. — Јес, ја и ти, ама овај овде још је почетиик, одговори »клајдершток« показујући нрсгом на »њушкала«. Тек је шест месеци с иама, али ииак млого обећава !... — Што сте вас двоје пошли тим путем, то и разумем. На вама се види одлучност и крајња енергија. Али се чудим овоме младићу,како је он могао поћи тим путем, који свакако води у казамат. Мени се чини,

на стр. 7.)

ВЕЛИМИР ПЕТРОВИ"Б.

да је он прилично образован, и да би корисно могао друштву послужити. Збиља, ако смем нитати, колико ви од прилике годишње заслужујете на овај начин ? — Па, од прилике до три хиљаде динара, одговори »клајдершток«. — Тако ? Е, сад ћу вам казати. Но молим, ви сте до сада пили неготинца како видим. Ја имам и бољега вина. Дед' младићу, донеси из »шпајза« оне бутеле са златним грлићима. То је права малага. Тамо има и саламе. Хоћу да вас почастим. Ко зна хоћемо ли се опет видети.