Полицијски гласник

БРОЈ 1 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

(Види оиис на сгјс

— Збиља, ви сте веома обазриви у своме нослу, па опета превидите по нешто, што вам може нашкодити... Тога се треба чува.ти — рече домаћин погато је мало ослушнуо на врата. — А шта смо превидели? упита »њушкало«. — Зар нисте приметили овде мога кера? — Јесмо, ама то је мирно псето... — Јест, мирно, ама — наметно... Боље бп било да сте му гаију заврнули, но гато сте га напоље истерали. То ће вас псето издати... — Псето да нас изда ? — насмејатне се лопови.-—Баталите (.орава иосла... — Кажем вам, оно ће вас издати... Е, е, како сте непажљиви... Зпате ли, да је оно однело моју карту господнну Аци, моме пашеногу, а он је одмах ствар пријавио полицији и она тек гато није ту. — Зар псето ? Па по овој ђавољој ноћи ? Причајте ви то другима а не нама. Пего дајте паре, иначе — лаку ноћ... И зликовци иођогае вратима. У тај мах залаја кер пред вратиМа, а за тим се чу како гаапама г'ребе да уђе унутра. — Б]то, видите, ту су... Лолови устукнугае натраг. »Суља С( се ноче смејати. — Па, псето је ту, то и сами знамо. —г Ама је и иолиција овде... рече г. Раденко... Лонови јурнуше вратима, ал' се на један мах иста отворише и на њима се појаве жапдарми са напереним нушкама. Хектор је весело подигривао око свога господина... — Нроклото псето, — промрмља »клајдершток«. — Ама ћу сваком псу гаију заврнути, — гунђао је „суља !< . — У име закона, —• викну дежурни чиновник. — Лаку ноћ господо, — довикну им г. Раденко. — Не заборавите у будуће на псе !... То су паметна створења... Ево вам и рачун... Ал' збиља, тај ће вам се рачун већ у суду исплатити.

вићентије: топаловић.

Док је човек оком тренуо »њушкало« је донео неколико Флагаа вина и доба]» комад праве сегединске саламе. Лопови се халапљиво нредадоше јелу н пићу. Г. Радепко иастави заиочетн говор : — То је мала зарада, за тако извеџбане људе као гато сте ви... 1Њ гета... — „Њугакало", затвори врата од собе! Кад се частимо и разговарамо, не треба нам сведока. Опрезност је врлина сваког доброг лопова, рече — „клајдергаток". »Њугакало« затвори врата, а г. Раденко смешећи се настави : — Штета, велим, што вагау сиагу трошите за такву малеикост. Ја годишње заелужујем као приватан инжињер око својих осам хиљада динара. Дакле, видите, да је штета, гато вагае д])агоцено знање трогаите за таку маленкост. Него знате гага. Кад бага говоримо о томе, могли би се сад одмах договорити о некоме нослу, моме предлогу ! милија карит. Дакле... но, гата је то ? ТаЦове су Флаше празне! Дед'Јдај их заменимо другим. Хеј момче, донеси још коју Флашу, и ја ћу да пијем. Зиага већ где су! Горе у орману... — Е, ово је баш пријатан човек, шану »клајдергаток® па ухо »суљи 1 ', који моташе саламу, да мује све изаушију иуцало. — Красан ! Красан! промрмља »суља®. »Њушкало® донесе још неколико Флаша вина. Ночегае пити. — У вагае здравље гости, рече г. Раденко подижући своју чагау. Дај Боже да се често сећато овог састанка и нагаега познанства. II он се са свима куцну и чагае звекнугае једна од другу. — Живео ! повикагае лопови. — А сад, — рече г. Раденко, — да иређемо на мој предлог. Но пре свега, дозволите ми да видим шта сте све код меие »пазарили« !.. Лопови се згледаше. Г. Раденко настави: — Не бојте се нцгата. Ја сам овде један противу вас троје. Дакле, и ако би хтео гато почети, не би могао. За то молим, нокажите ми све, како бих вам могао мој предлог саопштити. — Имате нраво, одговори »клајдергаток«. Ево, видите све. II он извади из џакуљице све покрадене ствари па и кутију са адиђарима. — Ах, то је све сномен моје жене ! Шта би ви могли за њих добити кад би их продали ? — Од прилике хиљаду динара. — Зар не више? Е, па лепо, ја ћу вам за њих одмах дати две хиљаде динара. Можда и витие. Нек рачуи покаже. Ето, бележите ви младићу... Гле, па ви немате оловке, ево вам моје... Дакле... »Њушкало® поче бележити. Г. Раденко настави. — Сахат 100 динара... Јел тако? — Тако је ! И мање и мање... — Ђердан... ах, то је моје Катарине. Добила је на крштењу од кума. Колико њега да забележимо ? — 200 динара... — Метите 300. И поред тога, ја сам на њему ћарио, јер скупље кошта. — Добар човек, — промрмља опет „суља«. — Ћути, итта мумлаш ту кроз зубе, — осече се на њ »клајдершток"... — Он је више него добар, он је — каваљер.

ИЗ ХАЈДУЧИЈЕ *) (види СЛИКЕ ХАЈДУКА 11А 6 -ОЈ И ЈАТАКА НА 7 -ОЈ СТРАНИ). I. Хајдуци (стрељани). Појко ТимотијевиК из Гугља, стар 25 година; Илија Павловпћ из~Панратигата, стар 23 Године, хајдуци, и ВвлиМир ЛетровиЛ из Шеврљуга, јатак и саучесник хајдучки у извесним делима, стрељани су 4. децембра пр. год. у Чачку. (Милан Бркттћ и Сима Миленковић хајдуцн, такође су стрел.ани са Војком п осталима. Ми смо њихове слике донели у 2. и 3. броју нашега листа од прошле годиие). Да номенеМо само бројно дела која су ови хајдуци у своме хајдуковању починили. Тако: Војно, оглашен је за хајдука 2. јануара 1895. године. Хајдуковао је пуне две н по године раније, но нико није за њега знао. Извршио је 53 злочина дела — махом убиства и разбојништва. Ужасно ! Илија, било му је 23 године кад је оглашен за хајдука. Хајдуковао је само шест месеци и за то кратко време извршио је 15 злочиних дела! Велимир је участвовао у многим злочиним делима. Дакле, није био прост јатак и прикривач хајдучки, већ је при убиствима, разбојништвима ит.д. која су хајдуци вргаили, био њихов учасник, на зато је са осталима на смрт и осуђен. То су та лица, која су стрељана, а од којих је дрхтао *) Нашо уредништво израдило јс свс слике хајдука и јатака иа Бркићеве дружине, у заједници са уредншнтвом «Ха,јдучије». И оие ћо иа измснцо изаћи и у «Ио.1ицијском Г