Полицијски гласник

БРОЈ 2.

У БЕОГРАДУ СУБОТА 10. ЈАНУАРА 1898.

ГОДИНА II.

ж ж гж.гж сјов гж аек, аав ж аџп цуз аов аен> аеп с*к П0Ј1ИЦИЈСКИ ШШШ СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

с<оо с/уз с/ур судо. оро. . е/>о' оуо с/уз с/уј с/>о оуу?> с/>о с/ур с/>о с/>о о<ур с >У5"с>ур с/ур (уур оуо су^о оло с/>о с-

оур о&о с/>з с / уз сусо оуо соо с / ур с / ур с/>о с /ур оур с/уо о-оо с />о о < ур с / уз осо сло о у ~ оур о < у оур .' с ^ с

»ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут ледељло. По иотреби биће .и ванредних бројева. Претпдата се шаље уредништву у Београду »КраљМиланова ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Ценаје листу: чиновницима, учитељима, званичницима, оаштинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и каФеџ. у унутрашаости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жапдармима годишае 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу претилатити само преко својих команданата, полицијске односно пограничне жанДармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројепи »Полицијског Гласника*' не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по могодби. С/УО С/>0 С/>0 ОРО ООО О»ОО С/УР С<УО С/У) С//Р С//0 СЛО С/У- 050 ООО 0</Р С//0 .У!>0 С<УР :>ур С»СО С/90 С/>0 С/>0 С/УО (КУО СС/УД С/УР ООР ооо СУУР С/УР С.ОО С/УО ООО ОУ? С/У5~С/<0 С/УЗ С/УД С<УР с/уз сдо с//?

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ

У/З 2//Г У50 С»СО УХ) './/О С/>0 ">У5 С«ОР С/>0 С^О С//Р '-/ЗО С/>? С^О С/уО С//3 С^О с />0 СДО С/>Р С/УО С/>0 Сј&О 00*0 С^Т) ООО С/>0 С/ОО С//^ О^О ОУД 060 С/>0 с /50 С/5Р С/У5 С/УО С«С^ 'УОО С>УР С/Л С/У5 С«Уч.О?о С/У^ С/9Т)

ТАСИНА ПИСМА. БЕЧКА ПОЛИЦИЈА. 4. У погледу радње-, бечка ее, полиција може још поделити на : иревентивну, редарствену и судску. Сами називи казују и циљеве свакој појединој. Полазећи оа питаља : ко може штетити и вређати ираво, долази се прво на човека еа хиљаду његових особина, обичаја, ирохтева, жеља и т. д. Та каква ли још злочинства није смислио и извршио човек, то, оглашено, умно божије створење... За тим долазе оне разне природне појаве: понлава, помор, епидемија и т. д. И најзад ту_ долази и објекат, којим се може изазвати повреда п оштета права. То су запаљиве експлозивне материје, динамит, и т. д. 0 свима овим начинима и узроцима повреде права има да се стара и бригу води аревентивна. иолиција, којој је главни задатак: да иредуиређује да се зло не догоди ... Ј право, сада се на ЗаЦаду н улаже главна брига иолиције на то:' да се зло иредуиреди, да се уклоне, или иониште сами узроци, који могу' нанети штете друштву и иојединцу. - — Са тога је превенгивној полицији и натоварено највише посла. Јер она има да се брине: о- сиротињи, болесницима, слеиима, глувонемима, скитницама. Она се стара о находчадима, нросјацима, остарелима, изп.емоглима, који пнсу ни за какав рад, а немају ни крова ни хлеба. После тога, она има надзор над становницима, њиховим религијама, да вод« бригу: над штампом, књижарама, ФОтограФипама, сликарпицама ; странцима, њиховим иаеошима ; иутницима по хотелима; радницима, слугама, келиерима, маркерима, Фијакерима; над: радионицама и трговинама са лако запаљивим материјама, јеспаггама и отровима; хотелима, каванама, радионицама оружја, муииције ; златарима, лутријама и т. д. и најзад да води надзор н над проституцпјом... Помажући у овпм нословима превентивну редарствена иолиција (1)Ге Огсђшп^вроНгеа) има да одржава ред. Она ироучава и прати јаван живот; удружења, збореве, скупове, забаве и т д. Затим и— јаван саобраКај и сигурност на суху и на води, на путу и на улици... Иратећи јаван живот у народу, редарствена полиција нарочиту иажњу обраћа на циљеве, рад којих се тај живот у сваковрсним иојавама покреће, Опа иде п посматра удрулаења, зборове, старајући се свакада: да сигуриост, јаваи ред и морал буду у народу иотнуно заштпћепи. И где дође ма једно од тога у опасност — полицнју. се н<ч мах јавља, да те појаве јавнога живота поврати у његове закрном ооележене границе. Аустрија је држава ст-еге' а пе — слободе. Са тога се овде ни закони о зборовима и скуповима не могу подичити својом либералношћу. Пази се строго п на политичка и на неполитичка удружења. Само да поменем: пре него се једно удружење састави месец дана раније треоа молоу власти да поднесе. Ако власт за то време ништа не иримети, удружење може постојати. После тога., сама власт решава: је ли које удружење нолитичко или ие. И може га, када год хоће, забранити... Тако је и са 'гитамиом. У Астрији нема слободних, независних новина. Ако се који слободан лист и појави, имају на руци стотипу начина, да га, кад год хоће, угугае. И да не

гледамо оне грдне таксарине, којима су овде новине оитерећене, сами условп, под којима један лист може постојати, тако су скучени, да се слободно може казати: е је сво бечко новинарство у рукама полиције. Ја сам напред поменуо, да у бечкој дирекцији има један одсек за новине. Што шеФ овора одељка дозволи, то на јавносг изађе. У овом полицијском иресбироу раде дваиајест чиновника. Све оне локалне новостп, личне вести, извештаји државних и општинских власти, кретања другатвена, и томе сличне белегаке — све се то израђује у полицији. Отуда ће, ваљда, иасти евакоме у очи: да су оваки извештаји у свима бечким новинама једни и исти, јер, наравно, долазе са једног истог места, Равно седам штампаних Формула треба новинару иоиунити, докле иријаву даде и дозволу добије. Поред кауције у 8000 Форината, ако лист излази сваки дан, пли 4000 Форината, ако се јавља недељно — уредник још мора нолицији показатн п програм листа, штампара, издавача, све своје односе и т. д. Штамиар мора опет бити школован, иунољетан, доброга владања, и да је најмање три године био елагач. Што год може више спречава се отварање штампара. Штампа је за апсолутне државе опасна. Са тога се на њу тако н строго иази. —Чпм лист изађе по један се примерак даје полицији и државноме тужиоцу. Лист се узапћава ако нанесе: увреду владаоцу или његовој породици; увреду како државним тако п општинским властима; ако износи и дражи једну народност противу друге; ако позива иа буну; ако напада на религију и морал... УзаИћени листови одмах се сиаљују. Протлву решења о узаићену листа жалба се даје суду у року од три дана. И ако суд ионишти регаење, онда се уреднику плаћа оштета за узапћени му лист. Али, разуме се, то ретко, врло ретко, бива. — Осим послова новинарских, у овоме пресбироу врнга се и цензура над поворишним делима. Нове комаде прегледа полиција, п ако у њима нема ничега, пгго би вређало државне установе или прпватна лица, даје се дозвола на престављање. Тако се исто у полицији цензуришу и песме, што се певају по каФешантанима, или водвиљи по етаблисманима ит. д. 5. Поменух мало час, да превентивној полицији спада у дужност и старање о оним скитницама, мангупима, који и у нас из дана у дан све више пуне апсане. Када ми рекоше, да они имају и нарочити завод за такова лица (Х^уап^аагћеИапвШ!;) ја зажелих, да видим ту установу. — ШеФ сигурности Брајтенфелд написа и посла одмах депешу члану полиције на В.ерингу, г. Рихтеру, да ме у своме кварту сачека, и да лично сампом у завод иде. Веринг је једно предграђе Беча, прилично далеко. Када тамо на колима стигох, дочека ме члан са пуно љубазности. После малог одмора, кренусмо се у завод, којп не беше далеко од самога кварта. — Завод је велико, старо, здање одасвуда ограђено зидом. У њ долазе она лица из полицијских апсана, за која се нарочито у осуди каже. Главно је овде правило: сваки осуђеник мора радити. Ко неће, њега силом нагоне на рад. Отуда је и име заводу*. Овамо шаљу лица, која, су навршила 14 година, а позната су као скптнпце, нерадници, кесароши и т. д. Трошак на њих даје се из државног буџета, па ее после наилаћује, или од зараде самих осуђеника нли њихових ошптина. Овај завод приМа осуђенике само две годи