Полицијски гласник

10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

Пре него што се прими у завод, сваки се осуђеник лекарски прегледа. Тако исто и његове хаљине. Код њих је у свима затворима нравило, да се хаљине морају на пари (нарочита справа за то) дезиФиковати. За тим се осуђеник ошиша, 'обрије и окупа, Хањине, у којима је дошао, оставе се на страну, у магацин, а он добије лети капу, панталоне, капут од белога платна, а зими од мркога штоФа, разуме се, са нужном преобуком и постељом. Осуђеници се по успеху, који у заводу покажу, деле у три класе. Из једне класе у другу нреводе се но испиту. Када осуђеник дође у прву класу и ваљан се покаже, пушта се у слободу. Осуђеници добијају супу од зелени. За тим грашак, кромпир и т. д. Четвртком и недељом месо. Разуме се, и тајин, који је врло добар и укусан. У осталом, храна се одређује и по лекарском мнењу, како када треба. Нб осуђеници за своје паре (од зараде) могу се и боље хранити. А овде јело и све што за то треба, као и пиће, не набавља сама управа завода, него у самоме заводу има лиферант (гостијоничар). С њим је управа погодила, колико да му за исхрану осуђеиика, рачунајући, колико лица дневно има, плати. — Шетња им је по башти лети три пута, а зими један пут дневно. Они," који су католици, свакога празника и недеље иду у цркву. Ради тога у самоме заводу има капела. Који нису католици, они остају у својим собама. Зарада осуђеника рачуна се или на иарче или на надницу. Ако осуђеник дневио више од 38 крајцара заради, онда половина од тога долази заводу, а пола њему. Од те своје половине осуђеник може највише 70 крајцара недељно утрошити : да поједе што боље или да купи дувана и т. д. Ко хоће иива или вина, тај треба да има нарочиту дозволу директорову. Све што осуђеник хоће да купи, то набавља онај лиФерант, о коме сам напред говорио. У часовима одмора, осуђеници добијају на читање књиге из библиотеке завода. У свакој снаваћој или радничкој соби има по један од њих »цензор« који се брине о реду, чистоћи и т. д. Осим тога свака раденичка соба има свога »мајстора". За време рада нико не сме ништа говорити. Свакоме је од њих дужиост само се својим послом бавити. Тако исто строго је забрањено причати казнима дела, која је ко од њих починио, или неморалне речи говорити, псовати се, свађати се и т. д. Осим тога, такође је строго забрањено, да једап од другога што купују, трампе и т. д. Није слободно викати, певати, звиждати, по дуваровима шарати и т. д. Сви осуђеници морају се држати чисто. Морају радити нрил>ежно. Ко неће да ради, томе се украћује храна. За болесника има болница у самоме заводу. Лети се устаје у 4/ 2 часа у јутру а зими у 5*/ 4 часова. Пошто се клечећи сваки осуђеник помоли Богу и очита јутрењу молитву, креће се на рад. До 11 час. ради се. Пола часа траје ручак. Пре и иос.ле ручка молитва. По томе настаје шетња, која траје читав сахат. У 12'/ 2 часова почиње опет рад. Траје лети до 7, зими до 6 часова у вече. У то доба дели се вечерња чорба, иосле које опет настаје шетња, која траје до 8 часова. У вече настаје молитва, а по том спавање. Дошав у спаваћу собу, сваки осуђеник мирно ирилази своме кревету, помоли се Богу и леже. Никакав се разговор не трпи. Стража на то нарочиту пажњу обраћа. Недељом је служба божја. Уз спровод стражара осуђеници се крећу у цркву. За осуђенике имају редом скамије. Тек ради веће сигурности црква је преко половине ограђена гвозденим решеткама. Осуђеници слушају и гледају попа кроз ове преграде. Казне су: украћивање хране, затварање у засебне ћелије, окивање (везивање), тврда постеља и т. д. Казну изриче директор. — Пошто сам се упознао са важнијим прописима завода, кренуо сам се у саме радионице. Прво уђосмо у кројачницу, ту нађох једно двадесет осуђеника, владаше мртва тишина. Сваки радијаше свој посао. На средини стајаше »иравитељствени« мајстор, који ноучаваше све редом. Чим уђосмо, сви поскакаше на ноге и заузеше војнички став. Лица им беху пожутела. На једном крају угледасмо једнога младића. Видите онога, рече ми рачуновођа, то је био један од ирепредених кесароша. Друга година како је у заводу, али је са свим обучен кројачком занату. Помислите, већ има зарађених на 70 форината. Када. буде излазио, кроз који дан, предаће му се сва та готовина. Одатле уђосмо у ципеларску радионицу. Одатле у радионицу за прављење папирних кеса и кутија, и т. д. После сиђосмо у радионицу столарску. Ту радијаху највише осуђеника. Гра^аху СЈандуке свију величина. Одавде су већином оии сандув;иу крјима долазе јеспапи београдским трговцима. У

заводу се ради овако. Дође, на прилику, који трговац и изјави да му треба сто сандука, кеса, кутија и т. д. Управа сврши са њим погодбу. Одмах да наруџбину. Осуђеници отпочну одмах посао. Што ко од њих више ради више му п остане. Иапред сам казао, од добивене зараде један део остаје осуђеницима. Даје им се у новцу, када буду из завода излазили. Науче, дакле, и занат и добију опет новац, да могу поштену радњу отпочети. То су у главном основи овога завода. Када сам иосетно завод, било је онда на месту нешто више од стотину осуђеника. За уираву завода има само три чиновника. Стража пак, састављена је из 22 лица, које прима у службу сама унрава. Директор завода г. Алојз витез од Розенбаума и рачуновођа г. Алфонзо Гирашек били су тако добри и предусретљивп, да мп све до ситница покажу, а уз то још, да ми спреме све прописе и Формуларе, што се у заводу уиотребљују. У једно ми је обећано, да ће у свако доба, када нам год нгга са њихове управе буде требало, стајати на расиоложењу. Само да им пишемо. — Колико се сећам наша је влада слала неку компсију да гледа казнене заводе. Шта је од те комисије а п од оних осталих било не зна се. Тек реФормама се још не прпступа, али када то једном буде, не би с горег бпло да се по моме скромном мишљењу, обрати у неколико иажња на ова.ј завод. Циљ му је дивна. А када помислим на онолике наше кесароше и скитнице по Београду, онда би нам овакав завод био од преке потребе. Са овим опет заводом могла би се код нае спојити и азилна. куАа, у којој сам такође пре неки дап био, где би могао онај, којп се на један мах нађе са стране плн па улици у престбници, наћи преноћиште, а сутра дан, ако хоће, и рада. А и за то је већ код нас потреба, јер се често"може по полицијским гласницима читати, како је ова-ј или оиај стар оболео, са стране приспео и т. д. тражио преноћиште код дежурнога члана... По повратку из завода г. Рихгер мп је показао и болницу милосрдних сестара. У ту болницу долази она сиротиња, за коју лекари кажу да нема лека а мора дуго лежати. Чистоћа, понуда и брига, на коју у овој болници полажу, то је преко очекивања. Пожртвовање за ближњега овде налази дивне доказе. Много може учииити добро срце човеково. Где је вера — ту је љубав, а где је љубав — ту је мир. Тако беше писано на унутрашњим вратима болничким. Видео сам једног болесника, коме више главе беше наиисано 1878. г. И када уђосмо к њему, он са осмехом на лицу иоздрављаше г. уиравника завода, који нас је кроз ове собе пратио. На столу болесниковом стајаше кита јутарњег цвећа, које му је милосрдна сестра донела. Болница је основана приватним прилозима. У и >ој служе само милосрдне сестре са пуно хришћаиског осећања и пожртвовања. 0. Прошао сам с краја на крај бечку ирлицију, имао сам, као странац тамо, ту ретку прилику, а у исто време да кажем, п задовољство : да видим све што имају и доброга и хрђавога. II могу рећи, да сам заназио ове три установе, које бечким полицајцима олакшавају посао и омогућавају успехе. Прво је иријава, познавање становника. Друго је генерална евиденциј а свију осуђених, окривљених, или тражећих се лица. Ова је установа примљена од лондонске иолиције ире неколикб годпна, али је овде тако дотерана, да сада лондонска полиција шаље своје чиновнике да ту установу штудирају у Бечу. И треће је тајна аолиција. Једна од главних брига полицијских, то је, да се увек, што-но кажу у по дана у по ноћи, знаде: ко станује у Бечу, и ко је дошао. Знати у прсте: свакога Бечлију и свакога путника, странца... На пријаву становншптва обраћа се строга пажња и страшно гоне оне, који крију било мештане или странце. О томе има читава маса полицијских уредаба и расписа. Сваки нов становник Беча мора бити пријављен полицији најдаље за 24 сахата. Тако исто јављају се и кирајџије, када сеселе; осем њих и слуге, радници и т. д. Нарочита се пажња обраћа на хотеле, каване, гоетионице, где странци одседају и долаае. О њима се води особити надзор. То је за чудо, како се, за свакога ко дође у Беч одмах знаде у полицијп. Узмите, да је странац данас дошао, отидите сутра у полицију, реците му име и презиме, и док само чиновник загледа у пријаве, сместа ће вам одговорити: да је тај странац одсео у Бечу, у том и том хотелу, а ако је важнија личност, онда знају и број собе. О стран-