Полицијски гласник

28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 5

с, Л и т. д. Разрешница је била ттроугао, на коме су била изређана писмена из азбуке, натрашке читајући, са прескакањем ло два писмена. Троугао се мете испод азбуке, узму се у рачун изостављена писмана. И онда се шифра разрешава. 15. Да се види, како овде сматрају социјалистичке појаве према другим приликама, ја ћу да поменем ова два случаја. — Десило се, те је оне године, када сам био у бечкој полицији, наређен избор послаиика. Дошав тога дана у канцеларију, нисам приметио ништа особито. Послови су ишли обичним током. Никаквих ванредних покрета. Само што је у подне тражено од квартова, да јаве : како иде са гласањем, јер се избор вршио по квартовима. Полицијски чиновници могли су гласати, али нису натеривани. На питање моје — казали су ми, да је у томе остављена слобода. Само противу владиног кандидата нико неће глаСати. Ишао сак4 после иодне на дватри места, да видим изборе. Све је ишло у реду, без ларме, прилазе столу, дају свој глас и одлазе. Тај дан прошао је дакле иа миру. — Али други, или трећи, дан дођем у канцеларију. Чим сам ушао у главну иолицију, затекао сам неку журбу. Приметио сам да није обично стање. Још на капији познатог, лепог здања на Шотенрингу, дежурни иншиектор жандармерије каза ми: целу ноћ нисмо сиавали.... Зашто упитах ја.... — Проклете социјалисте — одговори ми љутито иншпектор... — Када сам се испео горе у централу, испричаше ми: како је синоћ једна руља раденика у ФлоридсдорФу, на крају Беча, истакла црвену заставу, на се кренула улицама вичући: о/сивела комуна, живео социјализаМ. На глас о томе одаслато је одмах на лице места око 150 жандарма, које пешака, које коњаника. Уз њих отишли су чланови и агенти, све у цели : да масу растуре, те да у варош не уђе. У исто време сва је полиција била на окупу, сваки у своме кварту. Целе ноћи, сваких пет минута, из квартова јављано је централи: је ли ред и мир у вароши. Осем тога полиција је помоћу телеграФа и телеФона везана са касарнама. Случај је одмах јављен војсци. И цео гарнизон бечки стајао је у принравности. Хусари, које полиција тако радо унотребљава, већ су били на коњима. Али до озбиљнијих сукоба није' било дошло, јер је маса одмах разбијена. 16. Ше® тајне полиције г. Штелинг и старешина његовог политичког одсека г. Франкл били су добри, да ме упозндду са свима појединостима својих послова. Код њих сам и видео и дознао много. Они изазивају дивлење. Али средства су им обилата. — Једнога дана био сам подуже у канцеларији Штелинговој. Седели смо за његовим великим, црним, чаробним столом, у коме јд било ваздан којекаквих Фијокица, и на коме је било утврђено пуно некаквих електричних дугмади и т. д. У Јзазговору о томе: како добру полицију треба добро и платити — Штелинг гурну кључ у сто. На један мах огвори се фијока, и ја угледах пуно банака, наслагане једна на другу. ■Ето вндите, господине члане, -— рече ми он — од овпх новаца никоме немам давати рачуна. Ако сте у нас нашли што доброга, то нас и кошта. Ако хоћете у сталној служби, да имате поштене и савесне љуДе, треба да их и наградите. Није само плата. За ванредне случајеве, за особите услуге властима, за. помоћ полицији, траже се и особени издаци.... И, замолив ме за дискрецију, стаде ми причати догађаје и прилике, шта је њега ово или оно коштало — Рекао бих, да ви немате добру полицију — настави ШеФ — или искреније да вам кажем, опростите ми, ви имате Може бити да их плаћате добро, али... али.... И поче иричати оне иаше, београдске миетерије... Колико су се пута, вели, љутили наши (разуме оне у министарству) на погрешне извештаје, које је добио ваш посланик и по којима је тражио иашу еарадњу противу ове или оне личности. Међутим та личност нити је у Аустро-Угарској, нити је у то доба на томе месту могла што радити*... Ја покушах, да то објасним опет сарадњом аустријЈеднога дана наш послааик, разуме се, по погрешним извештајима из Београда, иредстави аустријској вдади : како се на граници ирема Србији спремају неки људи, око пет стотина на броју, да упадну у Србију и т. д... — То не стоји ■—- рекао је аустријски министар... — Али наши извештаји тако јављају — одговорио је по-

ских људи, јер и Андрејевић и Петровић, и Тиркл, и Вандори, и Валешек, и сви они други, који за своје лажи дрпају касу нашег министарства спољних иослова, нису наши него тамо њихови У осталом, мислио сам у себи, нису ни ова лнца крива. Право имају — када нађу глупе министре, нека их вуку за нос. Само је несрећа нгго такве лажне услуге богато плаћа српска каса, која се, бога ми, баш не пресипа 17. —- Кога хоћете да знате од ваших људи, где је — уппта ме у својој канцеларији царски саветник г. Франкл... Том нриликом, показујући ми своје иоверљиво оделење и расноред у њему, машп се руком у орман и извуче један картон, који је био у ра®у под М... — Ево, овде имате једнога вашега земљака... Погледам у картон кад оно- главом и нерсоном Живота Лукић Маркићевић... И у турском и у немачком оделу. Уз ФотограФије стоји му описана цела, његова биограФија. На крају картона стајаше скорашњим мастилом забележено, да се тих дана палази у некоме месту, заборавио сам име, биће, мислим, идући Грацу, а у стану код Николе Нешића, Фабрканта сапуна итд... — Ја га онда замолих, да видим све Србе, политички опасне, било за Србију или за Аустрију... Добив тако нрилику, ја објасним г. шеФу, да су им о неким београдским лицима сасвим погрешпн извештаји. Тако у српске антидинастичаре турена су и нека господа из Београда, која су целим својим радом п животом посведочили: да су како приврженици династије тако и добре иатријоте... Он слеже раменима. Наравно картонп су попуњени по београдским извештајима. Али се не мало зачудих : За неку београдску господу, која не избијају са Теразија, видех из поверљивих аустријских извештаја, да стоје у коресподенцији са Карађорђевићем, да га посећују и т. д... А видите, рекох шеФу, ова иста господа играју у нас улогу спаситеља Они, који су на врху, последњи сазнају истину «► . 18. Да изнесемо, ради примера, неколико новерљивих агентских рапората: — Господин Н... — јавља агенат Р... — одсео је у Оеа^егг. НоГ № 6. нримио је данас пре подне у 10 сахати у визиту г. П...., који је тамо остао једно пола сахата. Овај је отпшао а г. Н. на фијакеру бр. 416. одвезао се на Опернринг бр. 16. где је остао само десет минута. Одатле се је одвезао у ерпско посланство, Неи^абве, где је остао пола сахата. Вратио се после у хотел, где је ручао. После ручка око 4 сахата испратио је два иисма. Једно на адресу Н. Н. у Маријенбад и друго на адресу Њ- Н. у Будапешту... Вечерашњим возом у 8-40 сахатп отпутовао је преко Салцбурга за Рајхенхал.... — Господин X... — јавља агенат М... за другога једног странца — одсео је у хотелу »Ерцхерцог Карло«. Држао је две собе нод бр. 8 и 9. Дошао је 10. т. м. возом Нордбана са четири пртљага. Собом је водио и иослужитеља, који се зове Јован Роберто, родом Нрви дан госнодин X... устао је у 10 сахати. После доручка, који му је сервиран у кабинету, сео је на Фијакер бр. 812. и одвезао се у Фаворитенштрасе бр. 114 код г-на И... тамо је остао читав сахат. Одатле се је на фијакеру одвезао на Францјозефске бр. 14. где је остао четврт сахата. Ту је отпустио Фијакер, па се је онда упутио пешке у кертнерштрасе. Ту је у банкара Гросхајма променуо једну Француску банкноту од 1000 Фр. Изашав из те радње шетао је више од пола сахата по Грабену и загледао по радњама. У парфимерији Зеновој купио је парФима, а у књижари Геролдовој тражио је нови опис тиролских алпи... Одатле се је упутио до Опернринга. Улазио је до билетарнице, Ваљда да купи билету, али је није узео... Одатле се је вратио у хотел, где му је сервиран ручак... После ручка до у вече г. X... није никуда излазио. Бавио се у својем кабинету иисањем. У вече је изашао и, пошто се мало по Рингу прошетао, отишао је у етаблисман Гонахеров, где му је после представе, горе у салону сервирано раскошно суне. Са њим су били: господин Н... гоеподин Н... и господин Н... Код Ронахера остали су до 2 сахата по поноћи... Говор се у друштву водио обично о девојсланик... Ваши. су извештаји неистинити. Пет стотина мува да се скупи на границн ја бих знао, а камо ли пет стотина људи - завршио јо Хајмерле, онда мииистар спољних послова..-: