Полицијски гласник

ВРОЈ 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

кама... Данас је господин X... устао опет у 10 сахати. Теј му је сервиран горе у кабинету, где је остао, све пишући, до I. сахата, а онда је отишао ца ручак код Сахера... Експедирана су три писма. Једно на госпођу Н... у Москву. Друго на госиодина Н... у Одесу. А треће је па гобподина Н... у ФранкФурт Од Сахера господии је дошао у Хотел, где је остао на спавању до 6 сахата у вече. Тада се је јавио и заказао одлазак. У вече је супирао у хотелу, а онда је сео на Фијакер бр. 920. п одвезао се на железницу. Тамо је узео карту прве класе за Минхен... Као што сам напред казао, господин има четири иртљага. У једпом је само веш. У другом су хаљИне. У трећем књиге и хартије а у четвртом ситнице. . . —• Госиодин Н... јавља трећп агенат за једног господина из Београда — одсео је у хотелу Хамераиду, бр. 56... Дошао је возом ФранцјозеФсбана. Устао је јуче у 7 сахата и отишао је у кавану »Европу«. Тамо се је нашао са друштвом, које ће бити све сами странци, Срби.,. Одатле је изашао и шетао ио Грабену и оним околним улицама. На подне је био на ручку код »Линде®... Са њим су били још двојица, по свом пзгледу, његови земљаци. После ручка вратио се је у хотел, где је остао до С сахата, а одатле се је на омнибусу одвезао у Пратер на представу у циркусу „Бушу"... После представе господин је остао дуже у ресторацији „Ејауо^еГ'. Са њим су били трговац А... са ландштрасе, госнодин И... за кога се је из његовога разговора могло извети, да је београдски адвокат. Ту су у веселом друштву провели до поноћи, а одатле се разишли кућама... Данас је господин Н... устао у 9 сахати. Изишао ј.е, као и јуче, до каване „Европа" где је остао до 10 п по сахата. Одатле је отишао у стан госпођице Еме Р... у Аппа^азве... одакле је са њом на конФортаблу бр. 126. отишао у Б1апа1)ас1 — Ах... лоло ниједна... зар код онако лепе женице у Београду... — рекох гласно српски... — Шта то ? — упита ме шеф... —• Ништа. Уватио сам једног мог земљака... — Дискреција... — Молим... Молим... (нАСТАВИЋЕ се).

УПУТСТВА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕ/1ИМА. II. 1.) 0 уиадању кроз прозоре. Овде ће пре свега бити говора о насилном упадању кроз нрозоре. Излагање ће бити са техничког гледишта. У томе смислу долазе на првом месту у обзир шипке на прозорима; јер лопови у опште узев, најрадије при свакој готово похари свој носао одатле почињу. То долази отуда, што се врата по правплу боље утврђују, те се не могу тако лако обити, као шипке на прозорима. Сем тога сваки обично сматра, да је са прозором, па коме има шиике, потпуно обезбеђен, те држи, да му боље сигурности и не треба. С тога, дакле, лопов и знаде, да ће у своме послу нотпуно успети, само ако шипке са прозора уклони. На сваки начин да ће он у томе смислу бирати најлакши пут, т. ј. он ће гледати да се, ако је икако могуће, кроз шипке провуче. Не могадне ли то, онда ће гледати, да се туда ко од његових млађих провуче, који онда у кући закључана врата полако отвара, и свога старијег друга унутра пушта. Ако пак овај не успе да врата откључа, онда то провлачење млађих може да има злих иосљедица, и ои може лако пасти у клопку. А ако се ма која врата даду отворити, онда је то провлачење за лопове најомиљенија врста упадања. У опште се може сматрати као правило, да се човек може свуда провући, где му глава може да се провуче кроз раширене руке над самом главом, ■— наравно само ако он није абнормалног састава, нпр. ако има сувише малу главу, веома широка плећа, јако испуичен грудни кош и т. д. (в. слнку а). Међутим може се рећи, да кроз обичан прозор, на коме имају шипке, може сваки да прође, који само своју главу кроз шипке мозке провући, јер му за раме увек одозго довољно простора остаје. С тога су таки прозори, на којима сгбје шипке једна од друге у размаку од 14 см., без икакве вредиости и користи, иошто има и много људи, чија глава у просеку такође не износи више од 14 см. Како пак изузетно има људи, а особито деце, чија глава у ПЈОсеку не износи више од 13 см., — то онда

према, томе ваља и размак. шипака. на прозорима, да. не будр већи од 12 см. - Та околност је од врло велике важности у питању саме кривице, јер се често дешава, да се посумња, да је извесну похару извршио неко од укућана, слугу и т. д. — То долази отуда, што се понајвише не може да разуме и нретпостави, да је ко с поља кроз шипке од прозора провукао се и тако у кућу ушао. Ако дакле, шипке на прозору нису једна од друге мање удаљепе од 12 см., онда ваља имати на уму, да се је неко лако могао споља кроз прозор провући и у кућу ући. Код такве индивидуе, које се на тај начин у туђе куће увлаче ради похаре, не успу, да се кроз прозор провуку, онда се оне труде, и чине све и сва, да шипке са прозора, уклоне. То уклањање шипака бива или сасвим, или од чести. Неизвежбани лопов у таком случају употребљава на ту цељ она сретства, која му случајно на расположењу стоје. А препредени и вешт лопов пак, носи редовно уза се нужне сираве и алатке, те да му се ове у сваком случају при руци нађу. Овакав лопов пре свега добро промотри прозор и шипке на њему, • па онда тек приступа своме послу. Ако су шипке у опште добре, јаке и добро утврђене, тада се лопов само онда решава да их уклања, ако опази на њима какву грешку, која би му се згодна учинила за само разваљиИ1 вање. Таке се грешке могу лепо ви|||| дети на слици б. — На првој шипци је она рупа, која ју везује са попречном шипком јако широка тако, да је та шипка усљед тога много изгубила од своје јачине, те не би требало више од два засека десно и лево, па да се она сасвим пресече. Код друге шипке може се приметити, да је она на дну, где улази у сам зид стањена. То се обично може видети код старијих, иначе врло јаких шипака на прозорима, те отуда долази то, да туда више влаге нрође, но на другом ком месту, Наравно, да и сама шипка усљед тога постаје слабија. Код треће шипке може се приметити то, да је на једиоме месту прецепљена. То долази отуда, што приликом сливања и ковања није дотични раденик ту шипку у ватри добро угрејао и што није добар чекић прн ковању исте употребио, 'ре се она у току времена прецепила. Опази ли дакле лопов такву ногрешку иа шипци, њему онда неће тешко бити да је уклони. Он пресече шипку надотичном месту, па онда је почне савијати дотле, док не начини толики отвор, да се може кроза њ' лако провучи. Пресецање шииака на ирозорима сматрало се некада за осблпту вештину лоиовску. Узрок томе беше тај, што у ранија времена не беше таквих справа и алатака, као шго их данас има. — Данас има тако финих енглеских тестерица, да помоћу њИХ и најнеоДраслији лупеж може лако шипку на ирозору да пресече. Једино што при томе послу треба доста издржљивости, и што ваља на шипку сииати по неку капку зејтина и обложитн је крпама или ватом, да се на тај иачин не чује шкрипање. А ако уз то још и гвожђе није добро, онда се на поменути начин може и најјача шнпка лако иресећи. Немају ли шипке на себи никаквих грешака, а међу тим нису унаоколо добро учвршћене, онда их лопови и не пресецају, већ пх једноставно иставе и уклоне, па онда улазе комотно у кућу, да свој у напред одређени посао врше. 0 овоме што је до сада говорено може се сваки лако уверити. Треба само носматрати приземне прозере са шипкама на каквој кући која се руши, на ће се увидети, да је све онако, као што је напред казато. А ако се ири томе поступи још пажљиво, смотрено и полако, онда се неће чути готово никакав шум при вршењу тога посла, но само незнатно шкрипање, које се једва даје и приметити. Само онда, ако су шипке дубоко у зиду, али пису добро узидане, може се лако десити да при истављању почне зид да се круни, и цигље да падају, те на тај начин да се проузрокује шум. (НАСТАВИЋЕ СЕ)