Полицијски гласник

БРОЈ 5

П0Л.ИЦИЈ0КИ РЕЧНИК. Т р а м п а. Има често прилика, кад неко с неким хоће да учини трампу свога имања. У таквим приликама треба да има уверење онштинског суда о тој трампи Та су уверења разна у њиховоме саставу. За то ваља увести за те прилике једнообразност како би се лакше могао свршити носао код надлежних судова. У тој це.пи доносимо овај образац, по коме ради један општински писар, чија су уверења нашла задовољавајући пријам код судова ириликом преноса извеоних имања. Ево чога обрасца : Уверење: Којпм суд општине Н. са подписатим одборницима уверапа С1!е надлежне власти и онога кога се тиче знати: да је М лош Гаврић из села Н. трамиио своју сопствену земљу у мест\ званом »метаљка« заведену у пописној књизи »Б® општиие Н. под Бр. 1п1. парцела 11, са Јованом Талићем из ис.тог месга и то за Јованову ливаду звану у »доловима®, заведену у иописној књизи под бр. 14. парцела 3. Суд и одбор овИм уверавају надлежне власти, да је Јованово парче земље које уступа Милошу у трампу веће за 1*20 ектара, али је каквоћа Милошеве земље у толико скунља и бо.Ђа у колико је Јованово парче веће, ирема томе обоје подједнако вреде, те са овом трампом ни један не крњи своје право земљоделца — тач. 10. §. 471. грађ. суд. пост. Сопственици ову трампу чине с тога, што им је носебпце са трамиљеном земљом лакше руковатп а и ради груписања својих добара. За садржину овог уверења јамчи суд са нодписанпм одборницима. Председник, Одборнпцп и нроцениоци: Н. Николић. Т. Томи!.. Н. Нннић. Чданови : М. Жојић. М. Марић. Писар : А. Алекеић. К. Костић. Овака се уверења дају оним сопственицима који имају тапнје својих добара, а где сопственици немају тапија, онда се поред осгалог у овоме уверењу додају границе и комшије, а на крају уверења да означеном мером није ништа заузето од туђе имовине, итд. Обично се ставља све оно, што се при потврди тапија код општинских судова мора ставити, и таква уверења служе и као уверења и као тапије. Друго сопственицима ништа, нрц преносу код суда не треба, јер се из овог уверења све види. Има случајева где се преноси врше уговорима, али је овај начин врло непрактичан, нарочито за то, што задаје много посла, а у њима нпкад не могу бити изцрпљеии сви закони услови који се при трампи земље траже.

НЕКАД И САД. (Под овом рубриком Доносићемо разне пресуде по кривичним де.шма изречене, — кад није било §§-а, већ се судило но чистој савести и здравом разуму). Због јахања туђег коња. — Кмет села из Орљева Мартин Пауљев, привео је ире 7 дана Паул>а Милицана, сељака свога, суду овому, и изјавио је, да је он по тужби Пере Траиловаиз. истог села, кобилу овога, у пољу ноћу ухватио и самовољно је до у Свилајнац јашио и јурио, које је и Јон Јованов из Орљева впдео и овде код суда осведочио. За ово питани Паул. признао је при суочењу са тужитељем, да је његову кобилу увативши јашио ; наведши за изговор само то, да је исту кобплу за то ухватпо, што је мислио да је брата његовог, које и у суд не уважи по томе, што је он у јутру кад је се расвануло видио, да кобила брата његова није, и да је у Свилаинац ио овоме јашити није требало; — за које је у данашњем заседанију суда овог рјешио, да се Паун са 25 штапа за овпкво самовољство по одлежању 7 дневног апса казни и одпусти. .М- 15. 21.јануара 1841. год.

Што не поштује И ШТО туче родитеље. — Краја Јованов из Магудице и жена његова Митра са сином својим Симеоном предсталн суду овом, и обоје жалбу на сина свога Симеона представили, како од њих преко датог му дела имања прошле године, кад се је од њнх оделио, опет наново од њиова имања из.стазава, а будући да му они за живота свога, нису ради више дати, но као и осталим трима синовима своима, који су се од њих оделили, то да ји обоје бије, псује и ружи, моле, да би му се предјен бјеснилу његовом поломио. Признавши Симеон погрешку своју, решио је суд овај у држаном заседанију своме, да Симеон за преступленије своје с 50 штапа у два ма казњен буде и 30 дана окован у апоу пребуде, и но издржању апса крепко да се обвеже, да ће у напредак од поискавања имања за живота родитеља својих одустати, и родитеље своје, као добрп син пОчитоватп. јМ' 60. 25. Фебруара 1841. г. Пожаревац. УБИ0ТВ0 ИЗ 00ВЕТЕ. (СВРШЕТАК) Стеван само што клону и навали се на једног до себе седећег друга, који му нодиже главу и на свој ужас спази, да му је десно око испало. Брже боље спусти га на клупу и истрча за осталима вичући за помоћ. Прокрстарише свуда ио авлији, али у њој никог не беше. Зликовпи пр.ху умакли.

Стојан СтојановиЋ. Петар СтојаНивиЋ. Радисавј Стојановић.

Вратише се у собу. Узеше њих четворо убпјеног Стевана и однесоше кући. Жена и двоје нејаке дечице, нарицаху за убијеним. Али која вајда. — Он више није био жив. Оиштинска власт достави овај случај полиц. властн у Жагубици, која изасла свог чиновннка и ср. лекара да увиђај и секцију изврше. По извршеној секцији нађено је: да је пушка била напуњена са 5 олова, — од којих је један био велики — пибодијев, а 4 мања — сечена. Сво ово олово ударило је Стевана у потиљак, па је ушло у главу и она 4 мања задржала су се унутра, а онај велики пројурио је кроз десну очну дуггљу истерао око и изашао напоље. Смрт је одмах наступила. Полиц. увиђајем нађено је, да су зликовци ушли у авлију, са стране где је општ. кош. Један се од њих приближио прозору, опазио Стевана, нанишанио и испалио и то из непосредне близине, јер је гар на стаклету од пушчане ватре остао. На земљи испод прозора нађен је траг од цокула и пошто је измереп нашло се, да се подудара са величином Стојанових цокула, које је тога дана на ногама имао.