Полицијски гласник

БРОЈ 5

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

31

У притвор код нолид. власти стављени оу: Стојан, Радосав и Петар, ну они су дело упорно. одрицали. ; Радосав и Петар теретили су Стојана, како је он приликом евађе казао Стојану: »да ће му сутра зујати златне бубе око главе«, а за рану коју је на лицу приликом ислеђења имао, тврднли су, да је нрошлог дана није имао, већ му ј« сигурно од нушке, која је препуњена била, — нанета. Сведока очевидаца није било, ади, отм, који су сведочплн о појединостима за време спађе, далн су резултат, да су ово убпствб изврпшлн : Стојан, Радисав и Петар. Пошто је ислеђење довршено, спроведенп су суду, који на нретресу 21 августа ир. год. пзрекне пресуду: да се Стојан, Радован и Петар казне са по двадесвт година робије у тешком окову. Жени и деци убијеног да плате 3900 дин. Ову су нресуду и виши судови одобрили и они су 16 октобра, нр. год. сироведени на издржање казне. Сва тројица су испод 30 год. с/гарости, ожењени и имају по једно дете испод 10 год. старости. Стаса су средњег. Као што се да видети, ово је убиство извршено: из мрЈкље — освете, што се закључује и из тога, што они за. онакву маленконст гасе живот једном грађанипу и мирном човеку своје општине, остављајући му породицу без хранитеља. Да ли Ке с.е поправити, идемо да видимо.

ИЗ П0ЛИЦИЈСК0Г АЛБУМА, (Јветоаар Крстић, фалсификатор . — Светозара добро нознаје наша полиција, јер је с њиме у више прилика носла имала. Падало је у очи, да се често иротура лажан новац, а од тога је овај Светозар прави мајстор. Управник града Београда наредио је својим органима, да па Светозара добро пазе. И два поуздана тајна агента, пратила су му сваку стопу читав месец дана. Најзад га на самоме делу ухватише. То је било 23. повембра пр. годпне у Шуменковићевој каФани на Тркалишту. Могло је бити око 8. сахати изјутра. Светозар се већ био дао на свој посао. Некоме обућару протурише 39 комада лажних динара н то : 33. ком. од по једаи динар и шест ком. од по два динара. Ови су динари тако венггачки наиравље.ни, да их.ј.е тешко било разликовати од правих, пошто им и звек беше тако подешен, да је био у свему сличан са онима у течају. Узет по овоме на одговор, нризнао је, да су динарп лажни и да их је хтео протурити. С тога је- решењем кварта палилулског од 23. новембра 1897. године Бр. 10.869. стављен под кривичну истрагу, у притвор и оков. Решење ово осналшо је и првостеиени суд за варош Београд. Дело ово казнимо је по другом ставу § 145. крив. закона. Светозар се ио невољи занимао памуклијашким послом. Тај му је занат служио само за Фирму, а прави и ;једини био је : прављење и растурање лажнога новца. Он је стар око 45. година. У лицу је црн као циганин. Има црне, велике бркове. Очи су му дубоко у јаме упале. Родом је из Малог Мокрог Луга. Два пута је био осуђиван од стране првостененог суда вароши Београда као саучесник у извесним крађама. Први пут је осуђен на једну годину дана затвора, а други пут на седам година робије. Од те последње казне издржао је само две и по године. 1895. г. иа Св. Николу пуштен је био с робије. Од тога времена вешто је варао и крао. Дакле, лијар док најзад није долијао.

ша

Љубомир Трета. У прошлом броју нашега листа обећали смо нашим читаоцима, да ћемо донети другу јаснију и вернију слику овога зликовца. То ево и чинимо. Сликаје рва вернаи потпуно нреставл^а лнк Третин... Због хитње, да Третину слику што пре доставимо нашим читаоцима, оне, донете у прошлом броју нису добро иснале. Ми хоћемо, да све слике, које у нашем листу излазе, верно нрестављају дотична лица, јер само тако оне могу да одговоре постављаноме циљу. Ето, зато доносимо и ову трећу слику његову, као накнаду за оне две — хрђаво израђене. — Трета је још у притвору Управе градгС Београда, али ће ускоро доћи иред суд, где ће му се изрећи казна, коју је за своја дела заслужио. / Никола Грујић. Овај Никола родом је из Аранђеловца, стар је 27 година; по занимању је обућар. Јопт ттз малена отиочео је красти. Бећ у својој 18. години донао је затвора, због више кра1,а учнњених у друштву за Стаиојем Богдановићем,чувеним разбојником (чију смо слику донели у 5. бр. нашега листа од пр. год. по којој је као одбеглп робијаши ухваћен). Станоје због овихкрађаосу1 ; ен је на 20 год. робије, а Никола, захвал.ујући својој оштроумности, буде пуштеп из иедостатка доказа. Стаиојева осуда »ирилично« је утицала на Николу, јер је од трг доба био — обазривији. Тада се био ограничио махом на омање иступне крађе, знајући добро, да га полнција ие може казнити више од месец затвора. , познавајући/ у:',томе иогледу одмерење казне по крив. закону, он се није ни мало бојао, да усред дана иснред радње једног овдашњег трговца, дигне канут и панталоне. Пресудом Управе гр. Београда од 19..декембра 1889. год. Л» 5512 због ове крађе Никола је осуђен на месец дана затвора и на прогоиство у место свога рођења — Аранђеловац. Од овог доба Никола се — »пропонггенио". Отпочео је радити обућарски занат. У току извесног времена успео је најзад, да отвори један мали дућанчић на Брачару. Ал' — »лисица се не може никад припитомити" рекао је један стари полицајац јсдноме новајлији, к-ад му овај нричаше за једнога коцкара како се поправио. За доказ, да је стари полицајац имао нраво, најбоље нам сведочн овај Никола. Не задовољан својом радњом, на коју се неко време био ограничио, а мислећи, да поред исге може безбрижно иаставити и онај свој други занат — лоновлук, Никола нађе два војника — каплара, и наговори их, да краду и њему продају војничке чнзме н цокуле. Каилари, иосле малога размишљања, иристану на овај предлог Николин и тако убрзо настаде једно узкасно харање државне имовине." Не зна