Полицијски гласник
52
НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 8
28. Када мало час поменух спољну службу, онда ми овде баш згодно пада, да испричам једну инопекцију, коју сам имао у дворскоме аозоришту. Једнога дапа г. М. Стукарт, комесар, ггозове ме, да видим рад полиције у самоме позоришту * Дошли смо тамо на читав сахат раније. И, наравно, били смо од инспектора позоршшшга примљени најљубазннје. У пратњи шеговој отпочет је преглед. За сигурност публике постављено је ово. Поред редовних улазака у позориште, направљени су још и излаеци у случају нужде (^о1аи8§-ап§е), који су отворени и публици приступачни. На њих се не улази. Онп су само за случај пожара, несреће, да публика може кроз њих избећи. Оваки изласци означени су црвеним ламиама, у којима само уље гори. Лампе су увучене у зид и нсплетене споља жицама, да им се вред не може учинити. Осем тога у свима ходницима постављени су шмрковп с водом. Цеви су увучеие и постављсне тако, да им се ни у коме случају не може придолазак воде спречити. У доњнм спратовима налазе се резервоари са водом. У удесннм крајевима на свнма галеријама пма телеграФ, који је везап са полицнјом и пожарноМ четом. Осем тога, од предње сгране позоршпта нма телеграФ, којим се опет даје знак позоришноме особљу, да је пожар наступио. За ону публику, која је горе на галеријама, ако не би могла или умела избећи на оне отвореие нзласке, спремљени су џаковн, нарочито за оваке случајеве удешени, и кроз њих се, наравно, уз помоћ ватрогасаца, публика може спасти. Сва ова средства, постављепа у интересу позоришне публике, подвргнута су прегледу дежурнога члана полиције. Пре него се представа почне, члан мора овај преглед извршити, и лично се уверитн : је ли све што треба за снгурност снремљено. И све, што би дежурни члан у опоме иогледу пмао наредити, то позоришна управа мора одмах извршити. У случају пожара, како ми објаснише, радило би сеовако: дао би се одмах сигнал — пожарној чети, кварту и главној полицији. Ако би се пожар појавно на предњем крају позоришта, онда би се дао сигнал позорници, да се одмах спусти гвоздена заввса, која одваја позорницу од публике. То бн у псто време био сигпал и позоришноме особљу — да се епасава. Послужитељи, који су уједно и билетари за разна седишта, имају дужност: да одмах отворе све редовне и ванредне нзласке из позорнгита. Чим то трчећи учине, хватају се одмах шмркова, који, као што сам мало час поменуо, етоје у готовости. Онда почињу гашење. Међу тим публика нагрне на изласке. Обично се у оваким случајима сам од себе гаси гас у позоришту. Али је публика већ обавештена да трчи само тамо, где угледа црвену ламиу, испод које је и излазак из позоришта... Када су сва ова средства како треба сиремљена, онда, по уверавању позоришнога инспектора, довољно је два минута да се цела позоришна зграда испразни. Још да поменем : да се сва врата на иозоришту саоља приклапају, тако, да у случају нужде треба само врата гурнути, па оба крила на поље псиадају Тако исто у самој згради збринуто је и за оне, који се напрасно разболе. За такве има болесничка соба. Ту је иамештен диван и на столу све потребе ручне аиотеке. Разуме се већ, да на свакој нредстави мора бити и дежурни лекар. Пошто је, као што испричах, тога вечера полицијски иреглед извршен, инспектор приђе комесару г. Стукарту са питањем: молим, је ли све у реду?... Комесар му одговори да јесте. Онда се инспектор опрости с нама, и оде на иозорницу, да даје сигнал за представу... Осем овога прегледа, дежурни члан полиције има дужност, да ред одржава, па ако се овај у самој згради ие би могао повратити, онда је властан, да и саму представу обуставн. У ванредним случајима, он има ираво сву публику из позоришта уклонити. Тако нсто његова је брига и за ред пред позориштем. Већ прописано је: како долази иублика, како прилазе и одвозе Фијакери и т д. Да поменем и то: да сам. пролазећи по позорници, наишао тамо ваљда впше од стотину разних лнца, статиста и раденика, али је била таква тишина, да се тек мали шапат међу њима могао чути. Пролазећн покрај глумачких кабина, г. Стукарт ми је обратно * Г. М. СпЈкарт јо одлпчан члан бечке полиције. У нооледње време име му се често помињало по новннама. Он је са жандарима сад, у децембру 1897., на позив нредседника ушао у иарламенат аустријски да ред међу посланицима, поврати. То је интелигентан и научен полицајац, коме предстоји велики положај у бечкој управи...
пажњу. Не казујући ми ништа, он лако куцну на једна врата. II само додаде: молим. . — молим, молим изволте —чу се из нутра крупан глас... — Да видиге нашег, чувеног Соненталашапну мн комесар... Врата се отворише. И далеко слављенн глумац прими нас, да се поздравимо... Играо је тога вечера Филиаа Дербија у комаду Оег НШепђезШег.... — Описивањем ове инспекције у бечкоме нозоришту, која се на овај исти начин врши и у свима осталим позориштима, циркусима, етаблисманима, и т. д. —• ја сам хтео да скренем пажњу и на прилике у нашем позоришту, да ако се још што учини, што се пропустпло извршити. И ове бечке спреме и припреме уведене су после пожара у Рингтеатру, када је за пола сахата преко 800 посетилаца то изгорело то задављено. Несрећа се после ни у колико није могла ублажити тиме, што је сво особље управе позоришпе збачено, суђено и ма да је сам управник Беча морао ову катастроФу својом пензијом завршити* (НАСТАВПЋЕ СЕ).
УПУТОТВА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА. III. Уладање кроз врата и т. д. (нАСТАВАк) За расветлење онога, што је у прошлом броју поменуто, пека иослужи овај истинити догађај. Неки Фијакериста по имену Ђор1)е, којн је дуже времена радпо са Фијакерима и у гоме послу прпличну суму новаца заштедно, — науми да своје старе дане проведе у миру. Био пежењен и познат као циција. За стан узме под кирију једну приземну собу, која је имала само једна једнна врата. Био је н плашљив и пажљив па је за то наредио те му се и прозори и врата шго је могуће боље оправила и утврдила. Онда куии један револвер, то се тако сматрао да је потпуно сигуран. Свој новац уложио је у један новчани завод, и књижицу од тог уложеног иовца редовно је држао у унутрашњем џепу од капута. Преко ноћ пак, метао је капут заједно са књижицом поред свога кревета на једну столнцу. Ђорђе је имао осим новца н покућства, још и једпа стара кола, која му се задржала из доба његовога кочијашења. II та кола беху смештена у једној шупи исте куће, где и он становаше. Једнога јутра пробудише укућани Ђорђа, и рекоше му, да је неко лице дошло да види његова кола јер жели да их купи. Како је Ђорђе био тврднца и грамзљив за новцем, скочи одмах из постељс, обуче се^ па Ј1зађе напоље, да непознатом купцу кола покаже. Купац прегледа са њим кола, па се онда упутише заједно једном оближњем Фијакерисги, да позајме два коња те да их у стара кола упрегну. Купац је одлучно желио, да кола проба, те да се увери, дали су издржљива. Фијакериста им нозајми коње, и они их упрегнуше у кола, па се онда заједно возише на њима читаво пре подне. Купац је био потпуно за, довољан н обећа, да ће после подпе доћи да кола исплати, и да ће довеети своје коње да кола својој кући одвезс. Тек што се овај купац удалио, примети Ђорђе да му је у џепу, у место његове уложне књижице, једна иста така, али да ова гласи само на три динара. Он нохита одмах у задругу, и ту дознаде на велико своје изненађење, да је још пре једнога сахата, неко непознато лице подигло сву готовину на основу његове уложне књижнце. А како наравно ни назови купац није у одређено време дошао, да купљена кола исплати н отера, то је онда било сасвим јасно, да је сва историја куиовине и пробања кола била само удешепа, тако, да се Ђорђе само завара и да не примети да му је уложна књижица украђена. Атоје удешено било још и за то, да другар назови кунца добије довољно времена, да новац из завода без бриге днгне. С почетка се држало, да јо назови купац приликом прегледања или пробања кола на осо* ЛПеа §;огоМе(;.... Када је се појавио пожар 20. новемра 188 1. изашао ]е на место и ерцхерцог Албрехт. На пптање љегово: шта је са поСетиоцима у позоришту ? — управник је вароши одговорио' АПез ЈЈегеПе! (све јо спасено). Паиротив, у истини је било, да је грдан свет страдао, о коме се ни дапас незна тачна рачупа. Огада се и дапас у Бечу у иронији ове речи помињу, када хоће што да се подсмену