Полицијски гласник

ВРОЈ 8 ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК 53

бито вешт иачпн нзвукао Ђорђу књнжицу пз џепа, па да је онда опет на некакав необјашњив начин додао исту неком евом помагачу, који је за тим отишао у задругу и новац подигао. Међутим, кад је извршен преглед. Ђорђеве собе, дошло се до сасвим других ресултата. Под креветом његовим, и то са свим иозади, да не би могао оиазити ни онај, који стоји подаше од кревета, нађена је на самом пбду једна повећа квадратна рупа, од прилике 40 сантиметара у пресеку. Као што је у ранијим случајевима код врата номеиуто, тако је и овде чињено. Пробушено је више мањих руиица, па су онда оне иомоћу оштрог ножа исечене тако, да се под на томе месту и у ве!1 реченом нростору могао извадити. То се могло извршити тим лакше, што је нод био старинске конструкције. Преко њега целом дужином, било је неколико греда, које су стајала паралелно и од прилике 1 м. једна од друге растављене. За тим су па те греде метуте и утврђене поп]течке појаче даске. То је дакле био под. собе, а у исто време служио као греда ономе простору, који се налазио псгтод саме собе. (Види слику под з). Испод собе Ђор^еве беше подрум за зелен, кога је нека непозната жепа, под лажним именом, узела под закуп, и то на две недеље дана пред саму ову крађу. У тај подрум сместила је она само нешто мало невредеће зелени. Лунеж се, дакле, у зору увукао у подрум и у њему се закључао. То му је било лако да учини, јер је мало укућана имало посла у авлији. Чим је лупеиГ чуо, да )е Ђорђе из своје собе изишао, дао се одмах на посао и почео да буши пбд одоздо, као што се то на слици види. Наравно, да је при томе послу морао бити веома пажљив, јер је у соби до Ђорђа становао неки кројач, који је цео даи радио. Кад је пајзад свршио бушење, п кад се рупа па ноду могла отворити, онда је једие ноћи, кад је Ђорђе бпо у нрвоме сну, отворпо руиу и кроз њу се провукао под његов кревет. Тује мало причекао, па кад се увсрио, да Ђор1,е тврдо спава, он је онда полако узео са столице његов канут, извадио му из џепа уложну књижпцу, и па место ње метуо ону од три динара. Ово је учпнио с тога, како би Ђорђе, кад се пробуди и опипа свој џеп, био у потпуном уверењу, да му је књижнца ту. II из тога се види, да је лупеж добро смислио ову ствар и потпуно је исиекао. Кад се тако вешто Ђорђеве књижице дочепао, он се онда нолако и врло пажљиво кроз исту руиу спустио натраг у подрум. За тим је онај отвор на поду оиет затворио извађеном даском и вепгго га залемио. Пошто је све то полако и пажљиво извршпо, он је онда неопажено изашао из подрума, закључао га, и са пљеном својим умакао. Сутра дап рано, као што је познато, дошао је Ђорђу онај иазови купац ради куповине и пробања кола, а за то време је правп лопов отишао у задругу н подигао Ђорђев повац. Како је исљедна власт од укућаиа прибавила тачан опис оне жене, која је под лажним именом узела иодрум под закуп; и како је опет покрађени Ђорђе умео да онише и назови кунца, то је најпосле власти пошло за руком, да правог лупежа ухвати. Овај признаде најзад све онако, као гато је то горе оиисато. Интересаптпо је још у овоме делу то, што је лопов казивао, да је покрађени новац закопао. Он хтеде већ да покаже и место, где га је закоиао, али у иоследњем тренутку одустаде од тога. Најзад овај лопов умре на робији, а дугогодшпња уштеда Ђорђева труне иегде под земљом. б). 0 нападу на браве. Недозвол.ено отварање брава силом, или помоћу калауза, постоји још од од онога времена, од када иостоје и саме браве. Исто тако са напретком грађења вештачких и добрих брава, иде упоредо п напредак самих' лупежа, који се баве отварањем н обијањем брава, јор н онп према околностпма могу у томе бити вештаци. Али, ако је вештачки бравар у своме послу дотле дотерао, да се мало њих с њиме могу равнати, као што је то случај код Фабрикације модерних и вештачких каса, онда ту вештину може само лукавство и препредепост да замени. Тако н. пр. ваља знатп, да се при куповипи какве касе, која пе може ни да се разбије, нити да изгори, добијају од ње три пара кључева. Један пар по правилу држи сопственик код себе, други

стоји у каси затворен, а трећи даје на чување каквом свом поверљивом пријатељу. Али та три пара кључева сигурно не гради сам Фабрикант, но његови раденици. Ма да он у њима у свему потпуног поверења има, ипак се може десити, да се међу њима нађе по неки хрђав човек. Ако се, дакле, деси, да се таком једном раденнку повери пзрада сва три паракључева, ко може онда јемчити, да он неће израдити и један четврти иар за себе? Изради ли он повећи број пари таквих кључева, од којих сваки четврти за себе задржи, онда му не треба Бог зна какве вештине, па да н. пр. дозна од осталих Фабричких раденика, који каре за купца пакују, експедују и т. д.; ко је ову, или ону касу купио, и коме је експедована. Ако се такве касе шиљу у које страно стоварнште, онда он, наравно, мора стајати у сиоразуму са неким од иослуге, који у том стоваришту служи, а тај се споразум обично врло лако постизава. Дозна ли пак такав браварски раденик, ко је такве касе купио, од којих он има резервне кључеве, онда он има само да се сгара, на који начин да добије прпступа у дотпчне куће. Обпчно се труди, да тај ириступ буде сталан, било као служитељ, или ма какав други раденик и т. д. Не пође ли му то за руком, онда постаје љубазнпк куваричин, или собаричин. Једном речи, он чини све и сва, само да до свога циља до^е, и да од свога четвртога пара кључева употребу учини. Да би се све ово избегло, добро би било, да свп имућпијп грађашт, који новцем и папирима од вредности располажу, купе две касе из разних Фабрика,. и то једну мању, а једну већу. У ону мању да сместе свој капитал и затворе, па тако затворену да мету у ону већу касу, коју такође да држе затворену. Кад се тако поступп, онда четврти пар резервних кључева пишта не помаже. Што се тиче брава на вратима и орманнма, то је готово свакоме познато, како су опе коиструпсане. Ко пак то незна, томе небн вредило нп опис, нити пак отисак о њима дати, већ му ваља саветоватп, да о томе упита стручњака. Тако исто треба и свакн исљедннк, коме иије нозната конструкција таких брава, одмах и неодложло да оде код ма кога било бравара, те да му овај покаже какву растворену браву, н да му иотанко о свему објашњења даде. Не учини ли исљедник тако, то ће он при првом датом случају доћи у неприлику, јер неће умети да оцени оно што му је нужно. Ако пак позове бравара, овај ће му не само дати обавештсња о самој брави, ио и о разним калаузима и осталим справама, помоћу којих се браве отварају. Ваља имати у пракси и то на уму, да је неко сумњиво лнце ипак браву могло обити и врата отворпти,и ако се при њему нису нашли калаузи и њима подобпе справе. Треба добро знати да се понеки лупежи служе у томе послу н крнвим ексером, жицом, па и самим перорезом. Шта г.ише има и таких пндпвидуа, које и са каквим дрветом, или чак и са савијеним канапом могу браве да отварају. Спаком је познато, да данас има разних и веома комплицираних врста брава. Да би се човек могао уиознати са њиховом конструкцијом, најбоље ће учинити, ако се о томе нзвести од самих вештака. За исљедника пак, то је још потребније, јер се он друкчије у конкретном случају неће моћи, ииги уметн да оријентише. Сем наведенога зна. се п то, да даиас има вештачких брава, које лупежи номоћу вешто састављених нгала отварају и т. д. Ово треба исљедник све да има на уму, па да у свему постуни оиако као нгго је папред речено. У многим случајевима лупежи не дирају браву, но гледају да на други начин до свога циља до1)у. Тако п. пр. ако је каква каса за под ушраФована, а има одозго заклоиац, опда они узму повеће кљеште са зунцима, и помоћу њих отшрафују заклопац и касу. — Понеки пут су п сами Фабриканти каса несавесни. Да је то тако ево за то једног истииитог догађаја: Неки сопственпк касе, коју је купио код једнога Фабриканта под гаранцијом, да се опа педа пробити, загуби једпом прнлпком кључеве од ње. Али како му је нужно било, да му се каса што нре отвори, то позове оп једног вештог бравара, те да овај покуша да је отвори. Овај и не поклопп своју пажњу бравама, као што се то могло очекивати, већ проето оструже лак на задњој страни касе п то иа самим ивпцама. Чим је то учинио, одмах се указа по ивицама чптава гомила шраФова. Он онда пзвади те шрафове, п тако скпне задњи зпд касе. — Шрафови су били, као што се видело, најпре добро замазана, па онда лаком нревученп. ( наставнће се)