Полицијски гласник

66

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9

гледала младога Николу, и готово, као да јој ласкаше што је баш она поотала његова иријатељица. Преко ње дознао је Никола за оиу слабу страну њене госпођице: вербћање у карте. Као практичан човек, он је дуго нремишљао, како би и на који начин могао ексилоатисати ову слабу страну г-ђице Савке, у своју личиу корист. И домислио се. План је био добар и он је веровао у своју срећну звезду да ће се моћи и остварити. — Кад иде твоја госпођица код картаре ? — Сваког младог петка... — То ће онда и сутра ићи ? — Хоће. Она верује баба Јоки и све онако ради, како јој оно каже. — Добро. Ако постнгнем што желим, даћу ти 500 дуката. Тиме ћу ти осигурати будућпост. Мислим, да ми твоју потиору нећеш одрећи ? — Нећу. Рачунајте увек на мене... Никола радостан, упути се право баба Јоки. Нађе је саму код куће. Он је њу добро познавао а и она њега. Одпоче разговор. — Баба Јоко, хоћеш ли да будеш срећиа? Бабине очи синуше неким необичним сјајем. Видело се, да је то и био њен једини циљ. — Зар још и гшташ? — Добро. Даћу ти 500 дуката, све здравих и тако сјајних, као да су данас ливени... Бака зину од чуда. За тим једва иромуца : —• Говори, шта захтеваш од мене ? — Код тебе долази сваког младог петка г-ђица Савка, — Долази... ( свршиће се). ИЗ 0ТРАН0Г ОБЕТА. Интересантна превара. — Велики свет, па се велике и знамените крађе догађају. Ево примера за то. Пре извесиога времена, догодила се у Лондону ова занимљива нревара. Једна чувена јувелирска радња, постала је пљеном једне не чувене и веома дрске преваре. Једиога дана, уђе у ту радњу неки млад човек, у врло фином и елегантном оделу. Чим је ушао, затражи од ше<1>а радње један накит. — Женим се, рече јувеЛиру. Жена ми доноси велики мираз, на хоћу да купим некн накит који ће да импонује њеноме богаству а боме и — сујети. Јувелир му изнесе многе адиђаре. Младић их пажљиво иосматраше. — Ево, овај ми се особито допада. Шта кошта? — 10.000 Фунти стерлинга. •— Леиа, скуноцена ствар. Баш ми се доиада. Ал, ето, видите, ја у овај мах немам при себи више од 5.000 Фунти стерлинга, рече младић. Него, ја бих вас молио, да ваш момак понесе овај накит до мога стана. Тамо ћу му ресто исплатити 5.000 Фунти стерлинга. Ових 5.000 узмите као капару. — На жалост, то вам не могу учинити, одговори јувелир, јер немам ни једног од млађих, који би могао ово извршити. — Хм, малер, промумла младић кроз зубе. За тим се нехотице окрете прозору. У тај мах пролазио је улицом један гардијски капетан. — Г. Бароне, викну младић ударајући прстом о прозор. Г. Барон уђе у радњу. —■ Но, шта је драги пријатељу? — Молим вас, лепо г. бароне, заједну малу услугу. Изабрао сам за моју невесту овај накит. Полажем сада 5.000 Фунти стерлинга. Више ири себи иемам, а кошта 10.000. Будите тако добри, па останте овде, док ја од куће не донесем ресто новаца. Желим, да и својој невести покажем овај диван накит. Хоћете ли ? —- С драге воље. Него, пожурите се. За четврт сата морам да сам на дворској стражи. —- Одмах ћу бити овде, рече младић ; узе накит и оде из радње. Јувелир беше задовољан, јер му је за таоца остала тако Одлична особа, као што је — г. барон. Прође четврт, иа боме и пола сахата, а младић се са новцима не враћа. Јувелир нестрпљиво ходаше по радњи, а г. барон дуваше на носмрморећи: мора да му се нешто догодило.

Већ је стрпљење превршило меру. Г. барон викне љутито: сто громова, ја морам на дворску стражу. Збогом. — Не, ви нећете ићи, док се ваш пријатељ не врати, рече јувелир, — Јесте ви луди? Дужност.... стража.... — Не тиче ми.се. Ви морате овде остати... Одпоче свађа. Г. Барон хтеде ићи, али га уиорно јувелир задржаваше. На вику њихову уђе жандарм са линије у тој улнци. Јувелир му исприча ствар. Жандарм затражи банке од јувелира. — Охо, па ово су лажне банке, рече жандарм, преврћући пажљиво комад по комад. — Ви сте преварени. И овај је овде умешан, рече, па се окрете гардијском капетану. У име закона, нођите са мном. Умољавам јувелира да он кроз по сата до!,е у полицију где ће се ова ствар расправити. Жандарм »спроведе® капетана у полицију са »лажним" банкама. Кад је јувелир доцније отишао у иолицију и питао дежурнога члана шта је са лажним ОФициром и преваром, у полицији о свему томе није се ништа знало Дакле, и онај младић, и капетан,'и жаидарм, сви су били варалице у једној компанији, и на тако вешт начин опљачкали јувелира.

ПОТЕРА, Данидо Јовановић, родом из села Освишта окр. крагујевачког, који је у Крагујевцу служио као помоћник мењачки и код начелства округа крагујевачког одговарао због утаје,— ; иобегао је из Крагујевца. Данмло има 19 год.; омален; црномањаст; у оделу немачком. Начелство округа крагујевачког депешом својом од 15. тек. месеца № 2006 моли све полицијске власти да Данила у своме реону потраже и њему стражарно спроведу. Данило се може спровести и Управи града Београда с позивом на акт № 3963. Драгутин Којић из Михаиловца, окр. моравског 14. о. м. у 7 сата из јутра, ранио је из револвера Милеву ћерку пок. Станоја Станојевића из Водровца ср. брзо-паланачког па побегао. Драгутин има 24 године, стаса х високогцрномањаст; бркова малих. На себи има каиут и панталоне од црног сукиа. Наређује се тражење. Пронађеног спровести стражарно начелнику ср. брзо-палаиачког с позивом иа № 1741. Фозати Гиузепе пд. Ровато, родом из Италије, који је у последЈве време био ткач у једној уметничкој Фабрици свиле у Глатбруку, 8—20 тек. мес., извршио је убиство над Херманом Хутером надзорником исге Фабрике на иобегао. Циришка нолиција^ моли, да се побегли убица пронађе, затвори и о томе извести. Фозати има 25 година, мали, дежмекаст. Има црну косу и брчиће, дугуљасто бледо лице. Говори талијански и ирилично немачки. Кад је побегао имао је на себи : нанталоне са црним и белим штраФтама, прслук од угасите материје. Блузу нову од угаспто плаве чохе са браун жицама проткану, црни мекан шешпр од Филца, са широким ободом. Од новаца имао је 300 динара. Радивоје 3. Живковић, из Поповића, среза леиеничког округа крагујевачког, редов шумадијске болничке чете, побегао је из скоје команде. Он је раста средњег, дежмекаст, у лицу црномањаст, очију плавих, образа округлих, бркова и браде мале — штуцоване црне, по занимању био је у грађаиству шлосер. Радивоја треба нарочито иотражити код шлосера и ковача. Проиаћеног спровести команди или Уирави града Београда с позивом на № 3806. ТРАЖИ 0Е. МидиК ЖарковиГ, из Бачеваца, среза ваљевског, доставио је Управи града Београда, да му је братучед Будимир ЖарковВћ отишао 10. ов. м. незнано где, па се још кући није вратио. По сазнању, вели, да је дошао у Београд. Он је стар 14 година, косе смеђе, очију црних, образа округлих. нос прав. На глави има шајкачу, на себи копоран, пеленгаће беле ужичке, на ногама опанке. Нађеног упутити Уирави с позивом на № 3983.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.