Полицијски гласник

Б1>0Ј 9

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

65

мојим колима провео до облиЈшшх места иашег среза. Једном речи, чииио сам му нраве, другарске услуге... Сутра дан поввао сам га и на ручак. Причао ми је о Бечу, о ироФесорима, о њиховим нредавањима, али телеграма. из Београда још иема. Нидим, баш се због тога забринуо. Нема ни акта постављења... Тешп.м га, ко човек. После ручка, рече ми, да мора сам отпутовати ноћним возом у Београд. Хоће, велн, да види, шта они тамо у миннстарству толико гњаво. Но како се нстрошио, замолио ме је,.да му џозајмим до повратка четири банке. Тамо Бе аконтирати, па ће ми одмах дати. Шта ћу, и сам сам у иуждп, али, другарски обзири палагали су ми, да му номогпем. Впдим, млад, спремаи човек, па му дадох 4 банке. Он оде. Од тада га нисам нн видео. Очекпгао сам га да се врати, ал њега нема... После три-четири дана, до},е мој замепик, ал то није бпо онај младић, коме сам дао 4 банке, већ други, арави мој заменнк. Оп је собом допео и оригинални акт министров о своме постављењу. Тада сам тек впдео, да опо беше нека одважна варалица. Такве куразки нисам никад видео. Чудим се само, како је знао у ир.ете све "иаше бечке ироФесоре ; па анатомију, иа паталогију и т. д. Преиреден лупеж, па то вам је... Све ми се чини, да су га ту скоро ухватили у Пироту. Баш бн севап стекли, кад би га сликалп п у листу донели. Такве ексемНларе треба сликати, да их се свет чува. Ето, како сам ја награисао, могао је и други, па још и горе... Овако, кад му видим слику ме}ј оним зликовцима, неће ме бели шале преварнти... За оне четири банке кукам и данас, као опо што је некада кукао пок. Доситеј за своја два изгубљена »петака«....

По оппсу г. А. свакако ће бити, да је ову иревару над љпм извршио чувени варалица Пикола Милојевић, који се сада палази у притвору код ирвостепеног суда у Пироту. Ми смо тамо послали нашег ФотограФа н ОЈзај га је пре иеки дан слика'о. У једном. од идућпх бројева донећемо му слику са биограФијом. Невероватно, шта је оиај неваљалац чуда ночинио. ЈОКОИМ Љ. ПАНИЋ, У недељу 24. августа пр. год., председиик суда оггшт. ћовдинске (у срезу млавском), позвао је оне сељаке који порез дугују, ради наплате. Било је по подне. — Сунце припекло, не можеш одолети, а да пе потражиш хладошшу, да се од нгеге склониш. Механа пупа сељака. Изме^у осталнх Јоксим Љ. Панић и Тодор Ковановић. Од силне вреве, једва чујеш и. до себе седешта ти говори. Пу све се то утиша и погледи готово свију сељана окретоше се столу, аа којим је седео Јоксим. — Срам те било! — чу се глас Тодоров — Ти мепе . — Него сп ти мене — одврати му Јокспм. — Ама шта је то? За што се сва'ј ;| ЈУ ? — шггаху љубопптљнвци. 'Годор потеже штапом, који му беше у руци н удари Јоксима преко леђа. Јоксим на то скочи и извади нож, иа нође Тодо])у — Чекај да видцмо кога бијеш Тодор нзмицаше натрашке и махаше штаиом ирема себи не дајући Јоксиму да му се приближи. Јоксим пак, постепено му се нримицаше. Кад дођоше до бунара, који иостоји преко пута од механе. Тодор се занлете о камен и иосрте. У томе мораде скренути пажњу да не иадне, а тај моменат улучи Јоксим на своју корисг и ирискочи хитро те Тодору забоде пож у леву страну грудног коша. Само неколико тренутака и Тодор изнемогао обливен крвљу иаде. Јоксима је одмах нестало... Тај догађај из непосЈзедне близине посматрали су многи сељани и ни један није пришао, да их развади и свађу утиша, а нарочито кад су н нож у Јоксимовој руци опазили!! Тодор је одмах пздануо.

Извештен о овоме председиик општпне, издао' је паређење да се Тодор у своју кућу пренесе, где је сутра даи секциран н но том сахрањен. Јоксим, ухваћен од стране власти, нризнао је дело, бранећи се да га је први Тодор напао, па да је тек опда оп њега убио. • Иследна полиц. власт спровелаје Јоксима првостеп. суду пожаревачком п суд му одредн претрес за 25 октобар пр. год. Но свршеном пслеђењу, суд је нашао: да има дела, које је кажњиво по § 156. 2. ставу кривич. зак. и да је учинилац нстог оит. Јоксим. Али, с обзиром на то, што су сведоци утврдили, да је нок. Тодор први наиао Јоксима, дакле, нзазвао га, и на олакшицу: иризнање и добро владање, изрекао је нресуду: да се казни са десет год. робије -у тешком окову. Апелац. суд преипачио је пресуду првостеп. суда, и казпио га са иет година затвора. Ову је иресуду и Касациони суд оснажио, п Јоксим је спроведен на издржање казне 1. децембра пр. год. Убијени Тодор оставио је за собом : стару матер, жену и двоје деце: Војипа од 5 и Михаила од 1 год. даиа. Слика ириказује убпцу. Нема му више од 28—29 година. ЈГеожењеп је. И раније је одговарао за тешку телесну новреду, ну није осу})ен. За сваки случај пека га читаоци упознаду. Дакле, за ситницу, један грађашш плати главом и бацио целу породицу у несрећу, а -други ностао убица и роб. Па докле ће тако ?! —Ш К А Р Т А Р А. Мн смо већ једном ннсали о врачарама. Тамо смо доста јасно изнели све оне подвале, којима се служе извесне женске, те њима обмањују лаковеран свет. Сад }»емо исиричати једну еппзоду о картари, која је рођена сестра врачари по —• занату. Оне се разликују по запимап.у, ал' нм је циљ једна п иста. Обмана и лична корнст, то је главна мета којој обе теже. Да испричамо дакле нашим читатељима ов-у веома заиимживу епизоду. У једној варошици у унутрашњости Србије, бпла је на гласу баба Јока са своје вештине у разметању карата... 1Бој је долазио лаковеран свет оба пбла, да из њених уста чује своју судбину. II њој је лено ншло. Имала је своју красну кућу; диван врт у коме се подизаше чаробни: »османлук«. Све је то она стекла разметањем својих карата. У тој варошици живела је госнођпца Савка. Она је остала и без оца и без мајке, са великим имањем, и са две хиљаде дуката, који се у маси налажаху. Она је, д^кле, била упиверсалпа наследница свега имања и готовиие, што је све укунно престављало вредност преко 6.000 дуката. Г-ђица Савка беше у иајлепшим годинама. Једва ако је тек зашла у двадесету. Лепа, висока, са живим очима, које те чисто пресецају, п са црном косом, која мирише као и дах њене млађане душе Беше добра, блага н иитома. Све, шго би јој се могло замерити, било је то, да је у моћ карата веровала... Као свака млада девојка, хтела је да зна правог свог суђеника. За то је врло често одлазила до баба Јоке, да јој баца карте, и да јој из њих прочита њену судбину. Баба Јока умела је вешто да обмањује своју богату муштерију. Нпје хтела одмах да покаже сву своју мудрост, него је полако п постепецо уводнла ову младу девојку у своје лукаве замке. И Савка јој је веровала. Баш у то доба, живео је у тој варошицп Никола С.... млад, ал веома расиусан човек. Био је као неки трговачки помоћник, али га је ретко ко код тезге видео... Кад је имао коју цркавицу, пратио се с циганима и држао као неке »серенаде 11 пред кућама својих познанпца. Био је на очи леп као уписан. И гђпцу Савку радо је гледао, но она, као да беше хладна према његовој чежњи... Ал' он не хте попуштатн. Изгледаше, да се решио на све, само да иридобије за се срце лепе »масаџијке*... Имао је и право. За ту се прилику отпмаху најбољи младићи из нрвих газдинских кућа, па онда, чиновници, проФесори па боме и неки виши чиновници и лекари из Београда. Није ни шала, ту су 6.000 дуката... С њоме се Никола никада није еастао, те да би могао пред њом да излије сву топлину свога срца... Ал' он је палазно. утехе код младе служавке г-ђице Савке. Јованка, весела п кокетна, врло је радо

јоксим Љ. Панић.