Полицијски гласник

64

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 9

1X3 Гунцата, хх пз исте укралхх разне ствари у вреднооти 14 Г80 дииара, и 5) што је ноћу, хха материце, 1889. год. оиет са истим друхитвом, нанао и иохарао хха разбојнички начихх Луку Миловановића тежака у његовој кући. За сва ова дела осуђен је иа 20 гбдина робије у техпкоме -окову, а по издржаиој или онроштеној казххи да буде пет година под полицијским надзором. Судио му норотни суд крагујевачког првостеп. суда 6. септембра 1890. год. И у казамату хоће по мало да крадуца. Тако, за крађу једпог „рендета® кажњен је од стране уххравника казненога завода: на пет дана ћелијскога затвора, за које време да му се на име хране издаје само хлеб. — Као што се види, 011 баш жели да у осуђеничком гробљу одмори своје старе кости. — Милохи је скоро 8 годххна у казамату. До сада му је XI казиа с'а неколико година умањена. Стар је око 60 година алхх здрав што но веле као дрен. Ако још коју годину ххоживи II јопх добије иомиловање,- удариће оиет у крађе као ихто то и сам признаје. Ко хоће да се . чува. лопова, не.ка и ову слику запамти.

БЕ1ЕШКЕ 0 ЗЛОЧИНИМА. Нре кратког времехф догодххло се у Цинцинатиу у Америци једно гнусно злочинство, које изазва онште узбуђење. Два млада зубпа техничара беху одсекли главу једној девојци. Као повод овоме грозноме убијству може се узети само чежхх.а за крвљу и убијством, пошго иначе не беше никаква разлога за ово ужасно дело. Кад год се какво свирепо злочииство деси, чују се речи: да се тако што страшно пре тога никад није догодило. На жалост, није тако. Историја злочина познаје тако бтраховитих п разноврсних злочипа, много гнусније и ужасније природе. И Џак Трбосек јЈаск 1ће Кхррег), онај опасни злочинац, који је ире неколико година у Лондону тако велики број злочинстава извршио, и ако је јохп и до сад остао непознат сачувао је глас светских злочинаца. На најчудноватији начин 1X3 особитнх разлога, убијали су крволочни л>уди своје ближ1Бе. Тако ннр. године 1816. беше ухваћен у Калкути неки човек, чије се име, срећом, није могло сачувати потомству, који је једно злочинство понављао више година. Зликовац, будући извретан ронац, који могаше остати подуже нод водом, бираше за иозорницу својих злочина она места у реци Гангу, где се Ипдијанкиње купаху. Из далека, како га оне што се х^упају не би приметиле, зарони он у воду и пливајући испод ње дође до оног места, где се лепотице купаху и увесељаваху, зграби једну од истих за ноге, одвуче је у дубину и дотле је држи, док се не удави. Тада јој узме накит, јер Индијанке при купању не скидају своје скупоцепе клајмодије. У охшхте се мислило, да песретнице хваташе крокодил, те их гутахпе. На послетку, пошто су иебројене женске постале жртве овог нечовека, једна девојка имађаше довољно снаге, да се отргне из злочиначких руку и да се ноново укаже па поврппнш воде, позивајући у помоћ и вичући, да јој прети опаспост не од животиње, већ од људског створа. Нечовек буде ухваћен и признаде, да он таква злочинства врши скоро седам година. Ни он сам не могаше ухватити рачуна, колики је био број несрећница, које је он иодавио и опљачкао. Име овог гнуспог човека не могаше се дознати; он је говорио да је норсклом 1X3 Енглеске, али се остали н.егови искази о својој лпчности ни мало не слагаху, и оп буде обешеи пре, него што је испало за руком, да се његова личност утврди. Не мање страшна од овог злочинца бехпе она »чета угушивача«, која пустошаше у Бнглеској • око тридесетих година овог столећа. Оншти страх и трепет беше се тада распростро по 'целом јужиом делу Шотландске. Тврдило се, да постоји пека многобројна дружина, која се с тим занима, да дави људе п одмах њине лешине продаје лекарима, који пх употребљују за научне цељп. Овај се глас, на жалост, одмах н делима нотврдио, Од једном нестајаше млогих лпца, а шхје се знало, хпта је с плша бпло. На послетку се уђе у траг овим чудовиштима, што ова убијства вршаху. Неки Бурке, па онда други опет злочинац по пмену Гаре и хБегова жеиа, која је била такође у 11,пхоком опаком друштву, буду затворенн. Буркеа погубе у Едннбургу 28. јануара 1835. године. Бурке је бно обућар у Единбургу, пре је био војник, а носле, да би мох'ао живетн, отишао у тако назване »људе за ускрсаван.е«, ПекпггескИоп-

тег, оне људе, којхх ископаваху лешине п продаваху их за анатомску употребу. Пошто се, усљед неких предрасуда, које у Енглеској против секција владаху, у опште тешко добијале лешине иотребне за анатомска истраживања, то се образова крађа летпина као нарочити занат, тако, да је, шта више, и сама влада била приморана, да изда нарочити закон против »људп за васкрсавање мртваца®. Ношто је Бурке само неко време врнпхо овај опаки занат, упозна се, случајно, са Гаре-ом и његоВом женом у једној крчми у Вест-Норту, предгра^у Единбуршком. Они му ионудишо код себе стаи, поверише му се и посветише га у своју вештину дављења људи, да би њина телеса могли иродавати. Госнођа Гаре, која, на жалос.т, беше врло лепа и млада, довођаше често младе људе у кућу, које одмах помоћу оба своја помагача угушиваше у кревету. После и људи излажаху снабдевени са ларвама од омоле, нападаху лица, ххоја налажаху на скровитим местима, покриваху им лица са својим ларвама, запушиваху им уста и пос са смолом, и тако XIX на овај начшх, угушиваху, да се на њима не би могао наћи никакав траг од наоилне смрти. Виљем Бурке говораше доцније, да од оног вечера, кад је извршио прво убијство ове врсте над једном сељанком, педалеко од Вест-Порта, никако није имао мира; мишљаше, да сваки даП чује њено лелекан.е. За време његовога бављења у Гареовом стану, по шеговом признању, угушеио је шесиајест лица. Први удављеник беше неки млад пензионер, кога је Гаре са собом довео. Раснростре се вест, да је наираено умро и испунио сандук, који је са великом свечаношћу погребен. Остале жртве беху иајвише старци. Све лешине иродавате су једном истом лекару, неком Др. Киоксу, ради анатомског нспитивања. Цена једном лепху била је 8—10 Фуната стерлинга. Усл.ед тадањ-ег доста не савршеног законодавства, Гаре и његова нсена, који су били много кривљи од Буркеа, нису се могли на смрт осудити, иошто су бххли као краљеви сведоци против Буркеа, а осим тога против њих није било ни једног очевидца. Некога бурковати (1;о 1нхгке) зове се од тада у Енглеској: некога тајно убити. Ова страховита „чета угушивача« имаде и корисног дејства. Кад су ови ужасии догађаји пзашли на видело, енглескн нарламенат изда једап акт, којим се дозвољава, да се тела оних, који су умрлп по сиротињоким кућама н тампицама, иредају анатомској сали, ако их сродгшци и пријатељи не узму. Тиме се трајно покВари рачун „људима за ускроавап.е«. (свршиће се). : ♦♦ ' 1 Л.0П0В0КЕ ДООЕТКЕ. Одважна варалица. — Ево, шта нам ирича напх прпјател. А. II. марвенп лекар. — Као што знате, ја сам био премештеп из А. у Г. Очекивао сам свога заменика да му. нредам дужност, па да се креием на своје пово онределење. Чекам тако, неколико даиа, заменика нема, а ншпта на пакост о томе не јављају ни из мииистарства... Кад, • ал једног дана, дође келнер нз каФане код »Круне« у мој стан. Баш сам био сео да.ручам. —■ Шта је момче? уиитах келнера. -— Зове вас марвени лекар, којн је дошао на ваше место. Желп с вама одмах нешто да разговара. — Доћи ћу, рекох келнеру, па се дпгох од стола. — РуЧајте ви, казах жени, одмах ћу се вратити. Да вндим, да пије каква нрсшна с.твар од мшхистра... Одох у каФаиу. Тамо затекох за једххпм столом неког младог човека. Никад га у животу нисам видео. Познајем многе своје колеге, ал се овога пикако не могох да оиоменем. Мора да је скоро сврншо школе, мишљах... ПреоТависмо се једап другом по обичају и он ми каза име... Седох за 1вегов стб. Почесмо разговор. Он ми рече: да је постављен на моје место. Молио ме је, да му покажем капцеларију и акта... Упитах га, кад је свршио шКолу, и оп мп доста јасно рече: да је свршио пре две године по да се до сада није хтео иримати службе... 0 бечким ирофесорима, које ја добро познајем, говорио ми је с таквом прецизношћу, да. писам могао ни у шта посумљати. Кад сам га уиитао : има лн при себи акт поотављехва, одговојхио ми је, да пема, по да сваки час очекује о томе телеграм пз министарства унутраш. дела, јер су му, вели, тако казали. Чудн се што до сада још ннје дошао... Ио ручку одвео сам га у своју капцеларију п показао му акта п осталу администрацију... За тим сам га на