Полицијски гласник

ВРОЈ 9

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

63

обмањивала и лочила своје „пацијсите". Како јс и.сла кривица доказана сведоцима, то је она на основу тач. 4. § 365. крив. закона осуђеиа на 30 дана затвора и спроведена Управи града Београда на издржање ове казне. Веома је занимљиво оно, што се за тим у апсани догодило. Неки обешењаци, чувши да је »врачара« затворена, промолили главе кроз решетке па вичу: »бабо, молимо те, „уврачај" да се апсана отвори а стражари успавају, те да ми умакнемо одавде! Молимо те бабо, слатка наша бабо! Уа! Уа! Уа!.... (< Сем овога на овоме месту напоменућемо, да је њен грех велики, и да ће га она ма кад тад нред Богом испаштати. Зна се још и то, да су три лица усл.ед њених »враџбина« полудела, разуме се, пијући напитке које им је она спремила. Зна се још и то, да су три девојке из једне угледне породпце престоничке, нокупиле из куће све сребро и однели Радојки да им она »уврача«, како би се што пре — удалс. Ради боље карактеристике ове жене, која у једттој руци држи — карте, а у другој — убилачка срества, изнећемо још и ово. Кад јој дође какав лаковеран »пацпјент« она се прво са њиме погађа. Тражи увек пола погођене цене унапред. Пошто се то сврши, она онда тражи: прамен косе његове; мало пљупачке ; белегу од хаљине (ако је мушко онда и мало пепела из цигаре) и т. д. Све то, вели, мора кувати у нарочитом суду (лопцу) који, по њеноме рачуну вреди само — 12 динара. Ово је, дакле, слика ове старе врачаре. Ми је доноснмо за то, да спасемо лаковеран свет бар за у будуће, те да не пада у њене канџе. Лако је могуће, да ће она и посЛе овога затвора наставити свој — занат. Коме је мила и драга породица, спокојство, мир и срећа, тај нека далеко обилази око куће ове Радојке, а боме и око кућа њених сестара по занату. • Што је Радојка тако вешто ухваћена, припада заслуга управнику града Београда г. Ристи Бадемлијћу. Ои је први дознао за њу и њене враџбине, па је скројио план како да се ухвати. Сам је руководио истрагом, која је показала успех. Владимир Чолић — Мирић. — За Владимира се с правом може казати: да је најневаљалији дечко свога доба. Текмује 20 година а већ је два пуга био судски осу })Иван због крађа. И вада, кад ове ретке о њему пишемо, налази се под истрагом код начелника среза орашког, опет због крађе. Од своје 15. год. већином се налазио по затворима. Највише је бно у главној полицији, у којој је, може се рећи, — н одрастао. Нема ваљда ни једног старијег жандарма у Београду, који не познаје овог неваљалца п који га није, барем једном у затвор терао. Кривичне књиге унраве града Београда пуне су само његовог имена. Год. 1895. беше се у Београду образовала читава једна дружина крадљиваца. У њој су били : Чолић, Топџија, Секошанин »Јагодинче«, „Бурда к који су чуда по Београду чинили. Коста Николпћ, Марко Вулетић, Левензон, Николајевић, Софроније Јовановић, трг. овд. најбоље су запамтили ову лоиовску дружину, која им чак и магацине није поштедела. Ко зна, каква би још чуда ова дружина починила, да јој власт није ушла у траг и једиог по једног похватала. По. што готово сви. беху малољетни, то су кажњени са по неколико месеци затвора Ледино Чолић извукао је шест месеца. Тек што је издржао казну, а Чолић ступн у једну другу дружину, која је своје операцпје пренела у Вал.ево. ШеФ ове дружине био је „Џавра« чувени коцкар. После" више извршених крађа, ова дружина буде ухваћена а њен коловођа Џавро осуђен на 5 година робије. Чолић је овога пута лако прошао, само са 1. год. затвора. Августа мес. 'гек. год. био је пуштен са осуде, а децембра исте године ионово је пао иод истрагу због крађе. У размаку од августа до

доцембра бпо јо девет пута у затвору само у београдској полицији : четири пута због крађе а пет пута због скитње. Крађу, због које је сад у затвору, извршпо је у друштву са Миланом Петровићем, познатим коцкаром. Чолић је родом из Београда, син је честитих родитеља. Прилично је и школован, али је •— непоправим. Слику му доносимо, те да скренемо пажњу публике да га се чува, јер је кадар у свако доба да упадне у туђу имовину и да дигие што стигне. Алекса Јовановик надничар. Родом је из Сарајева, но у Србији живи од пре 20 год. Њему је 38 год., жењен је и има троје деце; високог је раста, плав у огтште. До сада је два пута судски осуђпван. Први пут 1890. год. на две године робттје због кра1>е ствари Стојану Николићу, шпедитеру, код кога је раније служио. Други пут, ове, 1898, г., пресудом првостеиепог суда за град Београд од 2. јануара, од А г » 43. на 12 година робије у тешком окову, због крађе вина Браћи Крсмановићима трг. овд. — 27. јануара тек. год. спроведен је управи беогр. казн. завода на издржање осуде. Још док је под судом био, ои је иа разне начине смишљао како ће да умакне пз затвора. То је поверио једноме притворенику, од кога је и .савета тражио. Нека ова слика буде помоћно срество властима и њеним органима, ако их једнога дана казнени завод извести о бегству његовом. Милош Кораћ Кораћевик, звани „Домаћин«. Ово је најстарији осуђепик у тврђавп београдској. Због тога, што је староседеоц, прозвали га „другови® — „Домаћином". Он их, дакле, редом дочекује и испраћа. — Мени је овде врло лепо — прича сам Милош — Кад сам у слободп ја крадем што стигнем. То ми је најмилији посао. Док траје покрађа ја живим по својој вољи. Чим нестане ја опет крадем. Трудим се да се сачувам, но ако ме ухвате, знам да мије место овде. И овде ми је хвала Богу Добро. Милош је опасан лопов и ово му је пети пуг што долази на робију. Последњи пут осу1)вн је је за то: 1) што је ноћу, између 3. и 4. јануара 1890. год. обио зграду Вукосаве, удове пок. Милорада Јаковљевића из Дивостина и покрао јој ствари; 2) што је ноћу, у очи васкрса 1889. год. у друштву са Милосавом Обрадовићем и Пиколом Лазићем из Жуна, онштине Гунцатске, обио зграду Стевана Несторовића из Кнића и с њима заједно извршио опасну крађу; 3) што је са истттм друштвом, ноћу, у очи цветног петка, 1890. год. обио зграду Милоша Сретеновића земљ. из М. Нчелице и из исте покрали разне ствари; 4) што је са горњим лицима, ноћу, између 25. п 26. иовембра 1889. год. обио зграду Милутина Чекановића