Полицијски гласник

74 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Маргарита д' Обрај живљаше око ноловине XVII. столећа. на раскошном двору Лудвика XIV. Посредсгвом свога мужа уиозна се она са неким авантуристом Годеном де Ст. Кроасом, који знаде врло брзо задобнти њену наклоност. Међу тим, умре маркиз, а отац маркизин, љутећи се на њене бесрамне одношаје са Ст. Кроасом, баци овога у Бастију. Сад се он овде врло спријатељи с неким Ексилијем, н овај га посвети у тајну тровања. Кад је Ст. Кроа после једногодишњег затвора пуштен из тамнице, обновп он одмах ноново своје везе са маркизом, м учаше је ново наученој вештини. При нејасиим прјмовима и врло оскудном знању у хемији, чему још придође и страшна сујеверица, јер се тада веровало да се вештнном тровања може негде, на некакав чудноват начин, стећи небрбјено благо, Лакоумна маркиза беше при томе врло послушна ученица. Она узе на се маску калуђерпце, дељаше јела сиротима, храњаше болеснике по болницама, и тако испитиваше на овим јадницима моћ свога отрова, који се показа као врло опасан. Тада отрова она иомоћу слуге љубазника Ст. Кроакса, по имену Шосеа, свога оца, а одмах по том падоше као жртве од истог оруђа њена остала браћа н сестре. На послетку злочинство буде открив.ено на овај начин : Ст. Кроа при прављењу свога отрова носаше увек на себи стаклену маску, како самом њему не би могао отров шкодити. Кад је једном ова маска случајио спала, Ст. Кроа се угуши паром и нађу га где лежи мртав у његовој лабораторији. При нретресу његове заоставшине буде нађена једна мала кутија са цедуљицом, управљеном на маркнзу Бринвије, нз које се дознало, да кутија скриваше у себн за маркизу приправљени отров. Кад је маркиза дочула за смрт свога љубазника п учитеља, покуша она да дође до исте кутије подмићивањем судског чиновника. Пошто јој ово није испало за руком, иобегне у Литих, где се сакри у једноме манастиру. Шосе, њен убилачки помоћник, допавпш затвора, признаде своје учешће у маркизиним злочинствима, те су га жива ставили на муке. Доцније нспаде за руком лукавству једног полпцијског чииовннка, именом Дегреа, да преступнпцу из њеног скровишта домами у Париз, где је ухвате, на смрт осуде п 16. јула 167(ј. јавно ногубе. Слично женско чудовиште вршаше своја злочинства око двадесетих година овога века. Гезина Тим, зваше се ова жена, пспуњена невероватном чежњом за убијањем. Гезина Тим рођена је осамдееетих годнна прошлога столећа у Бремену, од имућних родитеља. У млађим годннама била је необично лена, и као девојка, својом појавом заносила је млоге младе људе. Кад је се удала, постала је мати више деце, али наскоро умре јој муж. Њен брат, који мало после овога дође у Бремен, поче нагло венути и наскоро умре, а лекарп не могаху датп никакав узрок његовој смрти. Кад после и њено троје деце брзо једно за другим поумираше, госпођа Тим постаде нредмет општег сажалења. Ме}>у тим, њене лнцемерие сузе умири и сувнше брзо друга женндба, по коју нови заручник, који још као ве- ; реник показиваше на себи видљиве знаке неке необјашњиве болести, само за неколико часова преживи. Ови чудновати смртни случајеви, ириродно, изазваше у околину буру, али убрзо нестаде свију гласова, којп се на ове догађаје одношаху, те одмах уиаде у мрежу лепе госпође и трећи младожења. И њега ухвати нека неизлечпва болест још пре свадбе. Сада, појмљиво, јавише се поново сви гласови. Сујеверна лица мишљаху да Гезина Тим има отрован дах, те све, што с њоме у ближи додир дође, мора умрети. У ово мистериозно дело још се никако није умешала власт; један доказ, колико је сујеверје владало у Немачкој још у двадесетим годинама овог столећ. Јест, Гезини Тим испаде за руком да намами на своју удицу п четвртог, најмање шес.т година млађег човека. Али н овај четврти умре одмах по заручењу. И ако је сад многи гласови из иублике јавно оптуживаху као иреступницу, ннак је било и других многих лица, која је због њене жалостне н чудновате суд- ј бине, сажаљеваху. Власт оста н даље ипак равнодушна. Но на нослетку буде скинут вео са злочпначких дела ове ужасне Мегере. Један млад, ожењен човек, коме је она своју кућу продала и код њега седела под кирију, изгуби на скоро по том своју супругу. Гезина Тим узе на себе и брињаше се за његов кост. И дејство тога беше: и он поче после неког времена побољевати тако, да се у њему нороди сумња прогив своје ус-

ВРОЈ 10

лужнице, нарочито што њена нрошлост беше довољно сумњива. Он је пажљиво мотрио на јела, што су му доношена, и кад је јадном приметио неку беличасту навлаку на прпготовљеном месу, преда он то једном лекару да испита, који одмах нађе орсеник у месу. Сад, наравно, Гезина Тим буде затворена. Она признаде пред судом своја чудновата злочинства и буде иогубљена. Она је отровала четири мужа, брата, своје троје деце и жену свога газде. Последњи се спасе својом пажљивошћу. Због чега је пзвршила ова срамна злочинства, никад није разјасњено. Она беше, управо, испуњена манитом чежњом да Људе трује, ужасном идиокрасијом, коју, како тврђаше, поред све муке није могла савладати. При свем том, у многом саобраћају бнла је необично љубазна, и тиме се даје објаснити, што је њена гнусна дела могла увек нонављати и против себе порођену сумп.у сузбити. П 0 Т Е Р А. Петроније Н. слуга Александра Николајевнћа нз Пожаревца, ноћу изме^у 19. и 20. ов. м. разбио је прозор од куће Љубице Миљковићке, вешерке тамошње, н из собе покрао: (> пари мушких кошуља, 3 навлаке за јастуке, 2 унтерциха н 7 крагнова, 3 шлоФијанке, 4 пара манџетни, па но нзвршеиој крађи побегао. Петроније има 16 годнна, у онште плав. Од одела носп: шарене панталоне од материје, кратак капут, опанке на ногама, на главн грао мек шешир. Пронађеног треба стражарно упутити начеднику окр. пожаревачког с нозивом на бр. 2852., или Управи града Београда на бр. 4535. франц Ајзен, зидар н Јован Милкау — Танцплер, предузимач, овд. решењем првостепеног суда за вар. Београд стављени су под суд, с тога је препоручено квартовима да их у своме реону потраже и упуте пх суду, у противном о ненроналаску да одговоре Управи града Београда. Г. Стевану НешиКу, проФесору овдашњем, којп станује у босаиској улнци бр. 17., непознатн лопов, ноћу између 15. и 16, т. м. а нз авлије испред подрумских врата, украо му је једап сандучић — ирост бео, који је био закључан и у њему било разних књига. Какве су књиге по називу не зна оштећени да покаже, сем то, да на свакој књизи има наиисато његово име п презиме. Лопов ће јамачно нокушати да покрађене књиге продаје. Нека купци половних књига обрате пажњу на ово п одмах власти доставе. Начедство округа топлнчког актом од 17. овог месеца бр. 727. доставља следеће: »Неиознати лонов, ноћу између 2. п 3. оц. м. извршио је крађу разних ствари Јанку Пајевићу, пешадиЈСком п. иоручнпку, које су бнле у његовој соби, пошто је на истој разбио прозор н кроЗ њега ушао. Ствари су ове: један револвер, нагаиовог система бр. 809. или 908. 1 кубуру у којој .је овај стајао, 25 метака овог револвера н 1 перорез, па по извршењу исте побегао." Наређује се потера за лоповом.

Н Е К Р 0 Л 0 Г. МИЛУТИН ГАРАШАНИН | бив. министар унутрашњих дела а у последње време изванредни носланик н нуномоћни минисгар у Паризу, — умр'о је 22. т. м. Бог да му душу простп. ——— ИЗЈАВЕ, П0РУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА. Неии наши скуил.ачи, при шнљању спискова са иретнлатом, иретилатилн су више лица но што с.мо се надали. Њима смо разуме се за онај већи број претплатника нослали накнадно све бројеве из почетка. Међутим, они скуцљачи, који нам сад шаљу спискове са мањим бројем нретнлатника но што им је лист шиљат, не враћају онај вишак. Због тога ми ћемо једног дана остати без првих бројева за нове претплатиико. Молимо скуиљаче, да на ово иазе и иретекле бројеве очуване да пам врате. Ако нам љиовом ненажњом бројеве уиронасте, бићемо миого оштећени п са прештампавањем првих бројева изложиће нас ведиким излишним трошковима. Г. г. Вож. Марковићу, Свилајнац. и Мнх. X. ЦониЈ .у, Лесковац. Ваши одговори иравилни су. — • —

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.