Полицијски гласник

БРОЈ 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАС.НИК

— Дивно, ми ћемо га добро обријати. Само ваља пажљиво и опцезно радити. Павлу као да се није свидила »баронова« намера; али страх од многих неирилика, помири га са околностима. — Дакле, сад да ми кажеш, обрати му се »барон", нашта јо мерак твој чичица? Да учипимо зајам, да га картама онељешпмо . .. Воли ли женске и вино . . . или да га онако клот смотамо ?.... А ја пмам на расположељу и друге методе. — Мен.и се чини да чичица нема страсти за женске а и не иије. То ти је један задовољан имућан чичица и, колико сам могао опазпти, добричина... — Пгра ли карата? — Пгра. Причао ми је, да је пре 2—3 дана код „Париза" изгубио 1500 динара. — А носи ли уза се доста новаца? — Носи. Видео сам један велики кожни новчаник. Рече ми да су у њему све саме бапке. 11о величини новчаника рекао бих, да има неколико хиљада. Још каже, да је у београдској задрузи, дао на књижицу 20.000 динара. »Барон« је узнемирено шетао по соби и пуштао густе днмове из уста. — Слушај, Пајо, ако ову прилику пропустиш, то ће бити нечувеио и ти ћеш бити највећп магарац на свету! * — Ја знам шта МИСЛИ1П, ал, п [>аво да тп кажем , чисто ме срамота. — 111та срамота ! Ти си луд човек! Лудорпје! Ми га морамо смотати п об))ијати, ношто пото. Право да тн кажем, и ја знам да је грешно тако наћи човека, на га одерати и пустпти. Али зашто оклевати и стидети се на рачун какве богате будале кад 'себе треба сиасти из неирилике ? Зар није боље да му ми смотамо повце него разне даме каванске и лумпераји? Павле је већ био готов да пристане. — Тако је. Али како да удесимо ствар ? Ла не.знам. — Досга је ово : нристајеш ли ти? Остало је моја брига. Дај руку. И оии се руковаше. — Знаш шта, рече »барои«, јошиово: Потражи га и иозови га сутра на вечеру. А за сутра спреми игго за јело и пиће. Ја ћу донети своје карте. Сад одма идем Лази моме, да му кажем да ће бити сутра на вече код тебе »посла«. — Ко је тај Лаза? — Тица нрвог реда.... ФиладелФија. Златне руке има тај човек, а носи се ко највећи господин. На картама не краде, али извесно добија. Што се тиче трошка око вечере поделићемо, као и приходе... Пристајеш ? — Лепо ! ■к * * Сутра дан све. је било спремљено п уређено; ту на столу боце с. вином, тамо печење и колачи. На вечеру је први дошао чичица. Изгледао је врло весео и задовољан и све му се свиђало: »стан је врло леп, намештај је врло угодан и финп , иечење прекрасно«. Павле се чисто снебивао што остали гости не долазе. Најзад зачу се звук звонцета. Павле истрча у ходник да сачека пријатеље и да упозна тога Лазу, с ким се до сада никада пије виђао, а који је позиат као »ФиладеЛФИја® у пл.ачкап.у. И чнм су се упознали Лава запита:

Миленко ЈелесијевиЋ.

(Види опис о љима на иотој страни иод иасловом «Из Хајдучије").

* — Је ла ту ? И добивши иотврдпи одтовор он гласио говорећи пристуиаше соби. — Здраво, добро вече брат Пајо... Од кад сс себе ппсмо видели. Зажело сам те се... Како си Т П смејући се, а водећи нод руку госте, опи уђоше готово једновремеио у собу. А њима иа сусрет издиже се чичица. Лаза в ФиладелФија сс , како га назва »барон сс , згранут и иренеражен погледа у чичицу. Застаде трепут два док дође себи, па оида викпу. — Здраво стари, здраво ! — Добро вече брат Лазо ! II њих се двојица као давнашњи иријатељи, ко.ји се одавна нису видели, братски загрлише. Лаза се после тога окрену другој двојнцп, који избезумљепи посматраху ово грљење. — Дакле ви сте мене због овога овде звали ? Хехехе! То ли је тај ваш »чикица сс кога смо требали да »очешљамо сс или »истресемо"? Е, господо моја, впди се да ви још нисте све школе свршили. А знате ли ви ко је ово? — Тај је н мепе и све остале матадоре превазишао. Знате ли ви да је то мајстор над мајсторима! Та под плавим небом нема га већега ! Хахаха ! П вн сте дозвали мене, да.га ја смотам, ја, његов стари ученик? Хахахаха. е заиста, то вам је опо што пословица каже: тук на лук, или наишла коса на камен... Павле и »бароп« чисто бесмислепо блену у говорника н госта — као да им се ноге подсекоше ; као да пх је обојицу когод ударпо каквим маљем у главу. А Лаза заврши: — Леиу сте ми муштерију нашли ! Дивпу мушерију ! Чикици као на зејтину заиграше очн и слеже рамепима. — Међер сам се н ја овајдио ко чела на брусу. — А што ? питају га. — Е.... ово ми је сад црви пут у животу пасирало Мислио сам биће лова, а кад тамо, »сигурна иосла®. Ето како може да се наседне!

Никола РајчевиЂ.Г"*

а оно »тице Напшао на шворцове што немају нн бога јокиног И чичица, »добри и труло богати чичица" са презривнм осмехом посматраше збуњенога.и згранутога домаћииа, који је спремио тако лепу вечеру, надајући се господском плену. Али, ето, баш ту, разби се ко днм и његов последњи план. Куда ли ће сад? А на коју ли страну његови нови познаници ? ИЗ ХАЈДУЧИЈЕ, II. Јатаци. Миленко ЈелесијжиК, из Г. Лајковца, осуђеи 20 г. робије, и Никола РајчевиК, из Дружетића, осуђен 10 год. робпје. Оба за јатаковање Бркићу и друншни. БЕЛЕШКЕ 0 ЗЛОЧИНИМА. (СВРШЕТАК). П страховита дела тровачице Жонпо, која прошлих годпна проузрокова толику хуку у целој Европи, нпсу ни у ком случају безпримерпа. Јест, било је тровачица, чија се гпусна чежња, манија за убијањем (Пег МогЈзисћ! грапичаше са лудилом. Нарочито су познате две жене са злочинстава ове врсте.