Полицијски гласник

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

— Зар м нрооијаку? — И њему. Чуј, који те ирво вапроби... Свако противљен.е изазваће наглу смрт. Бирај: или срећан живот, или брзу смрт. Једно или — друго? — Бирам 0110 прво. Ти знаш да сам те увек слуптала. Само, ох, Боже, да не буде то кљаст и богаљаст, а већ ако буде сиромах, ја сам богата... — Спасена си, ћери мо ја! Нека ти Бог иошље само млада п здрава човека... Гле, гле, овде стоји: млад, леп, као уписап. — Збиља! ■<— Тако је. — Је ли црномањаст ? — Изгледа тако... Не знам за сигурно, али је млад... — Хвала ти, к'о мајци !... А кад ће тај просиоц доћи? — И то не знам, ал' по картама стоји рок: два дана. На томе је ствар остала. Г-ђица Савка убрзаним корацима хиташе својој кућп. Премишљала је о свему, што јој је баба говорила. Одгајена у празноверицама, она је тврдо држала, да ће морати умрети, ако арвога просиоца одбије. На путу је сретала младе чиновнике и ОФицире, па је у души својој желела, да јој кб од њих ириђе и да затражп њену руку. Ал' нико у тај мах није па то ни помишљао. С тешким срцем ушла је у своје одаје и сањала о своме будућем мунсу... Баба Јока задовољно трљаше руке мрморећи: — 500 дуката и парче оног красног плаца! Добар ћар... Никола ме неће преварити!... Тог.а истог дана, око три сахата по подне, пријави Јованка својој госпођици младога Николу. Г-ђица Савка осети неки немир у својој души. Познавала је тога младића по издаље. Видела је више пута његове жудне погледе, које је на њу управл.ао, па се сетила оних бабиних речи о првоме просиоцу. Да не1>е он тај бити ? мислила је. — Бе могу га примити, рече тихо, савлађујући свој немир. Ал' беше већ доцкан. На отвореним вратима нојави се Никола. Јованка уграби ту ирилику па изађе у ходник. Никола се ноклони и слободио крочи ближе девојци. — Госпођице, одпоче уздрхталим 1'ласом. Не могу више да тајнм ове топле осећаје које према вама гајим. Ево, решио сам се да вам кажем: госпођице Савка, будите моја жена, а ја ћу вам бити веран иратилац кроз цео ваш живот. Г-ђица Савка осети лаку дрхтавицу, која јојтелом црође. •— Идите ! То је безочност од вас, муцала је у некоме грозничавом заносу. — Дакле ме одбпјате? Она климну главом. — Тако? Онда збогом! Баша хладноћа уништила је један живот. И он по^е оборене главе према вратима. Госпођица Савка пркри лице рукама. Сетила се у томе часу картариних речи: ако одбијеш првога просиоца, ти ћеш умрети... У Аој је беснила страшиа борба између живота и смрти. Она је у то веровала. Па зар да умре? Зар да остави овај бели, Божији свет, тако млада, пуна наде и живота? Не! Она мора живети. —• Господине, викну узбуђеним гласом. — Заповедајте, госпођнце, рече Никола окренув се њој. — Примам вашу понуду ! Бићу вам жена ! Ево вам моје руке. Ваша ил — ни чија! Никола радосно полети узбуђеној девојци. — Боже, како сам срећан! И тп — ти, бићеш срећна, нресрећна!... * * Па да ли је ова млада жена доиста била срећна? Не. Овај брак, основаи па превари једме старе картаре, иије био круписан правом, домаћом срећом. Никола је у" свому испуиио своје обећање п ирема Јоки и према Јованци, али је у брзо пошао својим старим трагом. Новац је иемилице расипао. Својом умешиошћу иридобио је лаковерну жену тако, да му је издала генерално пуномоћије, по коме је могао располагати са имањем и новцем по својој драгој вољи... Из дана у даи банчио је са друштвом, а оставл,ао младу жену да очајава п ироклин.е своју горку судбину... Срљао је све дублЈв у свају пропаст. Није прошло ни иуне три годиие, а он је про дао л носдедњу магазу у чаршији. Беше на нзмаку иослед-

њсга новца. Сирота Савка очајаваше. Од оне лспе, незкно и безбрижне девојке, постала је само сенка, бледа, увела, смрвљена... Проклињала је час, кад је први пут стала ногом на праг картарин. II стара Јока знала је све, па ипак није осећала грижу савести у својој опакој души. Никола је најпосле зло прошао. У завади са једним својпм пријатељем, који га је назвао »свецком пропалицом«, тргао је нолг и смртно га обранио. За то су га судови осудили на 8 година робије у тешкоме окову... Дакле, све опо, штоје па превари основано, не мол^е допети среће и благостања. На такве људе Бог не излива свој благослов... Сирота Савка. Она је у последње време радила ио извесним кућама, да само одржи свој оедни и чемерни живот. Њено лаковерство довело је до — просјачког штапа. Осећа, да ће умрети, ал' не за то, што би одбила свога ирвог просиоца, већ за то, што је слепо веровала једној лажљивој жени, једној препреденој варалици п — картари... Овај догађај нека уједно послужи као и поука онима, који се ослањају иа то, да им картаре »ирорекну® срећу п судбину. ТУК НА ЛУК. (^РИМИИАЛНА ХУМОРЕС^А). Дуго се ломио и борио одлучујућп се иа ново неваљалство. Разуме се по себи, н.егови назори на морал били су врло растегљиви и лаки. Они, који су га изблилге познавалп тврдили су, да га не одбија само рђаво дело, но више страх, да друштво, у коме је, не пружи ирст иа љ. А учинио је, у својим младим годинама тушта рђавих ствари ; но то су билп ситни греси, које је и породица онраштала а и друпггво их је одмах заборављало. Најзад »за грехом се грех помаља«, и он дође до ижице, до зида. Сваки други нашао би излаза из невоље на честит начин, али Павле Милић нпје хтео да лупа главу. Он није марио да се пати. Као син добрих и имућних родитеља, он је био н васпитан добро; али је мрзио рад. Једипо у гимпазији док је био, морао је радити; али тај га је рад стајао грдних мука. Кад је стуиио у живот он је дахнуо душом; моћи ће живети, веселити се и ироводити сербез, без муке. Тако су му прошле »најлепше године« младости. Нео- . сетно минуше десет година, а у души осети ужасну пустотп. Напред неизвесност и рад, а иза њега у прошлости безброј лудорија, комендија, обмана, превара. А да би се н даље у положају оцржао он ночне на крупно да лаже и обмањује. И на томе пољу успешно је напредовао. Главно је само имати у џепу увек доста новаца — средства су свач-дозвољена. Тако је мислио он. И узимао је лево и десио, где се кад прилика укаже. Овде моли, тамо се куие, како јс кад потреба изискивала. Али најзад до'ђе време те и ти извори сасушише. У сваком заводу, код сваког зеленаша, он је гцмао бар по једну две менице или заложнице. И он се • наскоро нађе пред катастроФом. Како да се и.збегне ? Била је једна ствар, према којој је Павле показивао јаку одвратпост. Размишљајући једном о том је сам казао: »То ми је гиусно". Да сланге за којубанку; да искамчи нотпис, па да ие платн — то му је било, ко попити чашу пива. Али опл.ачкати, просто опљачкати човека, ма то био п страпац — то му се и самом чинило одвратно. Иавле је живио у пријатељству с некпм Жикицом »бароном". Тај млади човек ни од чега није ирезао. Пословп Павлови били су врло рђаво пошли. 1 1ешће је седио у соби и премишљао: како да се искобеља из непрплике. У таком Стању случај га иаиесе те се упозпа са једпим човеком, који му се учини врло симиатичан и добар. По изгледу чинило му се, да ће то бити „труло богат" газда. При нрвом сусрету и иознанству са тим чичицом, Павле је мислио да се свакако користи. А чичица се на ирви мах. одмах показао као богат човек из уиутрашњости: волео је добро п да поједе и да попије, носио се леио и иепажл.нво је вадпо динаре из свог џепа. И Павле пе буде лењ по своје пово нозианство иснрича Жикицн ,,барону". А Жикицу као да сунце огреја.