Полицијски гласник

БРО.Ј

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

Ето, такав је овај зликовац, чији јо поглед тако шеретски п изазивачки; чија су уста увек на смех развучена. Кад смо га слпкали, бпо је расположеп и весео, као да нам је хтео рећи : »баталите ви то. Можете ме сликати колико хоћете, опет ћете ви са мном посла имати. Моја дела још пису овим завршена®. — Тако смо ми бар разумелп тај његов језовити осмех.... Милош је цигании. Родом из Придворице, ср. иоцерског окр. подринског. Раније осу!)Ивап је због крађе п разбојништва. Пре 10 годииа, као осуђеник иобегао.је са рада пз Топчидера, у друштву са још једним осуђеником. Да би што брже умакли испред потере, украду коње г. Кумануде тргорца овдашњег и у трку одјуре до Раковице. Тамо су сјахали, коње пустили, и даље продужили бегство.... Идија Проданови!, лопов; родом је из Београда; стар је 32 године, нежењен, иема ппгде никог од породице. Некада је радио шлосерски занат али га је давно напустио. Илија је до сада два пута судски осуђиван. Први пут 1895. на годину дана затвора, а други пут 1896. опет на годипу дана затвора због крађе извршене г. Павлу Стевановићу адв. овд. Илија је дрзак, лукав а и оиасан. Готово увек кад год су га хватали, гушао се п тукао са жандармима. Једиом у гл. полицији кидисао је и на самог чиновника. За последња два месеца, четири пута је протерпван из Београда и сва четпри пута се вратио из прогонства. II сада, кад ове редове о њему пишемо налазн се у гл. полицији у затвору, иа којп је осуђен пресудом кв. дорћолског. По издржаном затвору, Илија ће се прогиати у Лесковац. Кад су му п овога нута саопштили да је осуђен на нрогонство, одговорио је: можете иисати гата хоћете, ја ћу се опет вратптП у Београд па ма и иогииуо. Човек овакве јаке воље као што је Млија, може мпого да учинп п способан је за све. Скрећемо пажп.у свима да га се чувају а власти молимо, да строго мотре на њега. Лазар Крстић, лопов п коцкар. Ово је онај Лазар, што је у затвору Управе града Београда, са Ристом Михаиловићем, иокрао јеврејина Мншона, о чему смо писалн у Т.броју нашега листа. Лазар је родом нз Јагодине. Познат је као опасан п веома дрзак лопов. Тоичидерска полиција II. Децембра 1897. год. ухватила је Лазара са неким нокрађеним Стварима, па га је спровела Управн гр. Београда. Управа га је истога дана отправила начелству окр. подупавског, пошто је био изјавио код одељка тончидерске Полиције, да је из Смедерева. Показао је и то, да му је ове ствари продао неки Мнлош Стевановић бив. келнер у каФани код „беле лађе« у Смедереву. Према ово.ме, Милопт је тражен расписом на све стране, но се није могао пронаћп. Лазар је доцније све порицао, што је казао на саслушању код топчидерске полицнје, бранећи се, да оп није са Милошем крађу извршио, но да му је те ствари Милош дао, а од куда су у Милошеве руке дошле, не зна. У Смедсрову није се могло пронаћи лпце, коме су ове стварн покрађене, већ је на основу једног пиема, нађеног у. иокрађенпм стварима, писато у Шабац на-

челству а тако псто п Управп града Београда, не бп лн се тамо соИственик овнх ствари пронашао. Колико је Лазар хитар, и колпко' се довпја разиим мариФетлуцима, показаће ово. Кад му је саопштено решење о прптвору, он је 13. Децембра, у вече, нокушао у своме затвору да се обесн, али се ннје — обеспо. Сигурно је бпо — тугаљив око врата. Упитан, шта га јс пагиало да пад собом изврши самоубисгво, одговорио је : »гледајте ме ! Поцегган сам к'о ђаво! Сваки ме већ познаје, јер ме је неколико пута београдска полнција кажн.гшала због скптн.е. Нико ме неће у службу. Полнција ме све једнако гони. Ето, за то сам се решио да себи живот одузмем". Тако је он говорио Н1>ед пстра;кном влашћу начелства подунавског, ал и то је говорио из добро смишљенога рачуна. Одмах другог дана јавио се да је болестан н молио јс, да се на лечење у болницу упути. У болницн је био од 14. па до 31, децембра 1897. год. па је онда враћен начелству као здрав. Од тада се претварао да је болан. Тражио.је, да се понова у болницу унути. 13. Јануара тек. год. опет је спроведен у болницу на лечење, јер се тако иресавнјао као да је болан иреболан. У болницн је бпо на лечењу све до 31. јаиуара тек. год. па је онда ноћу, између 1. п 2. Фебруара тек. год. из болнице побегао. Приликом бегства однео је собом од болничких ствари: 1 шлаФрок, I гаће, једну кошуљу, 1 војничку шајкачу, 1 папуче лх нола чаршава, све у вредностн 28 - 80 динара. За то је, дакле, Лазар тражио, да се у болиицу упути. План му је био — бегство и он га је оствармо. Чи.м је вндео, да се мало мања нажња на њега обраћа, утекао је, да се онет где год јави са својим сгарим навикама. Не зиа се, где се сада налази. Овако изгледа тај Лазар, како је у овој слпци сиимљен. Ал он има на челу п једпу белегу, у велнчини 10 ир. дин. од нпкла, но она се не впдн од косе, која му је преко чела пала. У болнпцн је био кратко ошишан. Стар јс од прилике 20—21 годину. Он се расписом тражи. Ако се где нронађе, треба га упутити начелству окр. подупавског илн Управп града Београда, ношто се сазнало, да су стварп, које су при њему пађене, украђене извесној госпођн у Београду где је у то време Лазар и био.

К А Р Т А Р А, (СВРШЕТАК.) — 'Ги јој размећеш карте? — Јесте. То је моја најбоља — »крава музара". — Лепо. Ти имаш сад за мене да радиш. Поред оних 500 дуката, даћу ти оно парче плаца, нгго граничи са твојим вртом. Тако ћеш имати простора за шљивар, новрће и гата већ будеш желела... Хоћеш лп? — Хоћу. Ј— Дакле чуј !... И Никола се иаже, па јој на ухо иоче нешто живо шаптати. Баба се ђаволски осмејкиваше. — Разумеш ли ? — Разумем ! — Дакле сутра? — Сутра. Немај бриге. Тица мора доћи на па.ш лепак. Само пази на погодбу... — Заклињем ти се, да ћу је у свему испунити. И Никола задовољан изађе из куће баба. Јокине. * * * Млади је петак. У кући баба Јокиној беше на означецо време г-ђица Савка. Села је преко од бабе и пажљиво пратила свакп покрет старе картаре. На један мах лице се бабино номрачи. Поче тужно хукати... — Шта јо, ако Бога знаш? — Не смем да ти кажем... — Говорн, молим те ко Бога, говори... — Ти ћеш скоро умрети... јаднице... Г-ђпца Савка задрхта. — Умрети?... Зар баш морам скоро умрети? — Мораш!... Тако веле карте, а тако каже п Бог... Тако млада, лепа, богата... Ал' стој ! Ха! Има лека... —- Казуј !... — Ако поклониш твоју руку првоме момку који те запроси: на улици, у кућп, на балу, ти ћеш бити спасена. Живећеш срећно и задовољно. То кажу моје карте, а то велн и — Бог.