Полицијски гласник

ВРОЈ 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

77

Сви његош! издатци морају се тачио сазиати. Затпмморадозиати, да јш се воле гиздати (ако су женске), или воле пити (ако су мушки); да ли имају љубавних односа и т. д. — Све те околности могу веома много допринети за расветлење самога дела, јер може лако искрснути^- да је дотични млађи издавао много више, ио што је зараде имао, па се онда лако може доказати, да је баш он крађу учипио, за коју је оптужен. Поред наведенога, важна је и та околност, ако окривљени млађи има да се брине за једно, или више ванбрачне деце. По себи се разуме, да са зарадом једва може себе да издржава, а камо ли још и некога другога. Наравно, да се онда ништа друго педа претпоставити, већ да је принуђеп да краде. Ако се појави сумња да се у кући веш краде, што врло често бива, онда ваља сву пажњу обратити на прљав веш. —■ Нспојмљиво је, да многе домаћице пазе само на своје чисто рубље, и да га сматрају као неку светињу. На нрл:>аво пак рубље не обраћају готово никакву пажњу. Оне бацају обично све прљаво рубље на таван, или у какво друго склониште не бројећи га, те оно остаје ту дуже времена као да штје рубље, но нешто невредеће. Служавке употребљавају обично ту околност у своју корист, те краду само прљаво рубље. Ако то домаћица не опази, онда треба исљедник то да има на уму у случајевима, кад се служавка оптужује за крађу рубља. т 1есто се дешава и то, да исљедник у појединим приликама мора да се иослужи знањем саме домаћице, домаКипа или трговца, па тек према њиховим објасњењима закл,учке да доноси. По иравилу, млађи краду само онда и онде, где нема довољно надзора, и где заиазе неразумевање, и да то могу злоуиотребити. Ако исљеднику по^е за руком да бар то к^нстатује, онда му та околност може дати новода, да је доиста крађа од млађих учињена. Незна ли н. пр. иоседник коња, колико зоби коњима треба, те да онолико вреде и онако изгледају, онда оп пе треба да се чуди, ако му слуга са тог његовог незнања зоб краде. Исто тако, ако домаћица незна, колпко се брашна за које јело утрошити може, онда се она не треба да чуди, ако њеној куварици иадне на памет, да то њено незнање тГнебрежљивост на своју корист употреби. Незнају ли они то, онда то ваља исљеднпк да зна, и према томе у прилици трагање да предузима. II. 0 ПРЕВАРАМА. У опште. Као год што је наука о преварн за иравника тешка, јер између цивилпе и казниме неправде иема нигде јасне и одређене границе, тако су исто и ислеђења о превари за исљедпика тешка, јер је код већиие таквих ислеђења потребно техиичко знаље. У појединим случајевима преваре, не може се исЛ)едник послужитп знањем вештака, а у по неким му то њихово знање не би могло ни користити, јер оп треба у конкретпим случајевима и сам да знаде, шта му ваља у оцену узимати и у ком ће правцу ислеђење руководиги. Како, дакле, има разних врста и иачина иревара, то је за исљедиика иеопходно потребно, да у свима гранама знања и умења нрибави себи толико спреме, како би се могао у појединим датим случајевима лакше'.и успешније наћи. Превари ли н. пр. неко иекога у лиФерацији дрва, стакла, жита и т. д. то се при ислеђењу такве преваре, мора и исљедник да разуме у такој поједппој индустријској струци. А ако се води исле^ење о каквој замршеној железпичкој пли берзанској иарници, и томе подобно, то онда ваља исљедник и у тој грани да прибави себи нужног знања, како би и ту могао ислеђењем лакше и успешније руководити. На овоме месту биће говора о разним врстама препара, »з којих ће исљедник увидети, да му је доиста потребно знање у свима поједииим гранама и да му то знање у конкретним случајевима, може бити од велике и неоцењиве користи, у његовом одиета тешком послу. О Фа^асиФИ^ованву исправа. I. Фалсификовање исправа у ошито. Вештацима, а нарочито исљедницима, даје ФалсиФиковане исправе ионајвише посла. Ту долазе: путне исправе, сточнн пасоши и т. д., па које ваља сваки исљедник сву своју пажњу да обрати. Те исправе изгледају истина да су незнатне, али се на њпх у интересу јавне безбедности мора добро пазити,

јер се може десити, да исљедник баш номоћу тако једне исправе може да уђе у траг каквом зликовцу, који се тражи. Поред наведених исправа, има још и других, које много већу и важнију улогу играју. То су ФалсиФиковани тестаменти, рачуни и друге исправе, које само вешта и извежбана рука каквог ирепреденог ФалсиФикатора може да изврши. При оцсњивању таких исправа, није потребно само знање исљедниково но и знање разних вештакгГу томе. С тога, дакле, у таким случајевима, исљедник треба да позове себи у помоћ: цртаче, учитеље лепог иисања, хемичаре, микроскопичаре, Фабриканте иапира, ботаничаре и ФотограФе. Али при оцењивању таких исправа, може највише да користи, исљедиикова добра воља, његов оштар поглед на саму исправу, трпељивост и истрајност. При томе не треба он никада да заборави, да се и највештнји ФалсиФикатор може да превари у ФалсиФиковању какве исправе. Као доказ за ово нека послужи овај пример: Једпом исљеднику дође до руку једна исправа, која је била тако вешто ФалсиФикована, да се ннје могла од праве и истините разликовати. На њој, је била и артија, рукопис, мастило, садржина и сама Форма тако удешено, да се никако није могла држати за ФалсиФиковану. Само једна једииа околност дала је исљеднику повода, да је ту исираву огласио за ФалсиФикат. Та околност састојала се у томе, што је ФалсиФикатор из пепажње у тексту исправе спомепуо „блаженоупокојеног Кнеза Мијајла«, и ако је псправа датираиа на две године пре смрти Кнеза — мученика! — Фалсификатор се у то време, кад је ову исправу ФалсиФнковао, био навикао да чује израз »блажеиоупокојени Кнез Мијајло«, па је с тога тај израз у исправи и употребио, што је наравио венггом п обазривом исљеднику дало повода, да одмах запази да је та исправа ФалсиФикат. Из напред наведенога ваља, дакле, сваки нђл.едник добро да зна, да при оцењивању какве сумњиве исправе, треба добро да пази на саму садржину њену, коју треба на све могуће начине да иснита. Треба сбм тога да пази на сам стил, на могуће анахронизме, иа нетачно означавање особа у њој, и на поједине нетачне и нејасне случајности. Све ово од велике је и неоцењиве важности у делокругу оцењивања ФалсиФикованих исправа. ( наставиће се). ■ У П У 0 Т В А за суђење грађанских спорова код општинских судова по кратком поступку. Имали смо више прилика, да видимо, како у сеоским општинама, општински суд пресуђује један спор редовном парницом, и ако тужиоц тражи са иоднетом исправом, да му се пресуди по кратком постуику. Ова и овака радња задаје много више посла по иначе. Нарочито се ово опажа код већих сеоских општииа, где један па и два писара, не могу нагомилаие послове да савладају. Па не само то, већ ваља у општинске послове увести једнообразноет, јер ће се само тако избећи она збрка и онај хаос, који се често виђа у пословима огтштинских судова, а нарочито у појимању дужности и V разумевању закона и законских прописа. Да бацимо летимичан поглед на рад општинских судова но оваквим споровима. Узмимо за пример сељака. Он незна шта је то кратки поступак, нити пак редовна парница. Све што ће казати ово је: »молим те ћато, гледај, да ова ствар буде што пре готова«. Дужност је општинскога суда (управо писара од кога све зависи) да сам разуме свој нозив, па према томе и тулсбу тужиочеву оконча. Добар општински писар, не само у овим и оваким приликама, већ у свима без разлике, мора знати шта хоће онај сељак који код њега долази. Има сељака невпчних парницама, сплетених, срамежл.ивих па и простих. Општинскн писар треба да сазна све оно, са чега је такав тужиоц дошао. Трпљиво, мирно и пал^љиво, ваља разабрати смисао његовог захтева и његове тужбе, те према томе, а саобразно закону, удешаватн даљу радњу без штете, заилета и какве крајне тенденције. Разуме се, да писар мора знати законске прописе, под чије одредбе има какав снор да иодведе. На примср, у § 187. гра1). судског поступка казато је, шта су то исправе, било јавне илн приватне, а § 191. истог закона означено је, каква треба да је исправа па да буде подпуиа и од важности. Оба пак поменута законска нрописа стоје у вези са § 449, грађ. суд. поступка