Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11

ЛОПОВСКЕ ДОСЕТКЕ. У моје време, децо, друкчије се то радило, а не као дамас. Истина, простије али поузданије. Тако је причао чича Игњат, стари коцкар. Да чујете само, како сам ја крао сељацима дукате, а нисам их нрстом такнуо. Лепо, предигнем кб ништа неколико дуката, па се јадан сељб чеше и где га не сврби. Ама то беше и друго време, па и други људи. Пара доста. Где завучем руку — пара кб плеве. Било је онда и много лудих масароша. Ал' сад ! Пхи! Сад мораш обући фрак, натући рукавице ако мислиш кога да оиапуљиш. Нов свет па пови и коцкари и лопови.... — Причај нам те твоје доживљаје, немој нам толико зановетати.... — Па да причам. Као што знате, онда, у оно време, била је Управа Фондова преко од — вазпесенске цркве. У тој околнни и сељаци се скупљали. Нарочито је била на гласу кавапица код „Динара". Ту сам ти ја био редовна муштерија. Пијем каву и ракију и пушим на дугачку »симсију« ко какав босански ага. Пушим и вребам тице, које могу да очерупам. Једном, иримио зајам неки сељак из околине Београда и то све у злату. Мислим, да је било преко 300 дуката. Дошао још са једним другом у ту каваницу. Растурили по сголу оне гомилице злага све по десет у реду па рачунају. Згодна прилика, мислим ја, па ти из далека гледам на гомиле. — Хеј, буразеру, у овој ти је гомили девет дуката, викнем, иа ударим лулом у ону гомилу. Они броје — девет. — Анатема ти ђавола, од куд то , кад је било десет, вајкају се сељаци, па дотуре дукат на ону гомилицу и даље рачунају. Ја иушим и гледам. — Ето, како бројите! И овде је маље, рекнем, иа опет ударим лулом у једну гомилу. Сељаци броје. Девет! Да пукну од једа како је то могло бити. Знају добро да су баш десет избројали, па, ето, онет мање.... Тако ја неколико пута, па мени топло. Они се и потуку између себе, ал' на мене неће да посумњају, јер сам ја далеко од стола. Па оида, нисам ни прстом дотакао гомилице. Аја, на мене нико да посумња, па опет им Фали по 4—5. дуката. — А како си ти то макао ? — Како ? Врло лако. Намазао сам оздо лулу катраном, иа чим је метнем на гомилу, а оно се залепи дукат. Повучем за тим чибук и, као бајаги, чачкам лулу да има бољи ,,цуг к , а у ствари ја одлепим дукат с луле и стрпам га у џеп. Тако иеколикО иута па мени стига. Ето, како сам ти ја радио. Није ту било као сад оволике »иетљанције". Боже сачувај. Простије али ноузданије.... За ову моју работу знао је само покојни Мицко, онај, знате, што је пискарао по механама.... Бог да му душу прости. Тај је човек у прсте знао све наше мариФетлуке. — Један пут.... Хе, хе.... ђаволска посла.... —■ Причај нам, не з.наш како нас то занима..".. — Хоћу. Дечко, још један »чокањ« љуте. Тако. Волем мало да се загрејем. Чисто осећам неку лакоћу кад гуцнем по коју ове благословене мученице. Дакле, слушајте. Имао сам друга, неког младића из добре куће. Мати му је држала пеку велику радњу у палилули, а и ои јој по мало помагао. Тај би био славан човек само да није — умро.... Кад нам нестане новаца, 011 ^бави из радње. Нијехтео просто красти, него, онако, у вицу. У вече, кад му мајка пребројава пазар, он узме мачку, намаже јој шаие смолом, па се приближи мајци. Она сирота броји пазар и сва се у посао занела. Он се наднесе њој са опом мачком у очи па све виче: мац, мац, мац, мац, као да је гшаши. Она га тера, а он тек почне по чекмеџету ударити са мачијим шапама вичући: ево мачке, сад ће да те огребе.... Мати се смеје и ненада се јадна, да је на мачијим шапама остао по који дукаг јал' цванцик. И тако ми у вече славно проведемо. И пива, и вина и — свега. Добар беше. Бог да му душу нрости. Звали смо га »булдок"....

БЕЛЕШКЕ. Криминални буџет за 1898. годину. — По Тасиним белешкама, које прате развијање крпминалитета од неколико година, — у Србији се дешава годишње на 380 убистава, 150 разбојништва и на 1.500 опасних крађа, осем других кривица. Усљед велике новчане оскудпце и омануле летине, ове године

бројеви крнминалних случајева, по свој прилици премашиће досадање. Биће и замашан број самоубистава. Нарочито у месецима од Фебруара до јула и септембра до децембра. У Београду, може број убнстава и разбојништва дотурити до 12, опасних крађа до 70, а иростих и преко 150. Самоубистава ће пребацити 12. Еле, полиција ће имати пуне ру.ке посла.

П 0 Т Е Р А. Станка жена Максима Стевановића, бившег касанина нз Трстеника, по извршној пресуди првостеп. крушевачког суда од I. септембра 1895. год. № 14.353. има да издржи петнајест дана затвора. Станка је отумарала негде да осујети извршење казне. Начелство крушевачко актом Л'« 2.242 расписује потеру за њом. Пронађену спровести начелству а може и Управи града Београда с позивом па № 5.128. Начелник округа моравског актом од 26. пр. м. Бр. 1442. доставља следеће : »Ноћу између 9. и 10. Фебруара, непозн.чти лопов увукао се кроз разбијено окно на стакленим Твратима куће Алексе И. Јовановића, трговца кад љега није ту било и однео му: један штофани капут полован, боје каФебраоп, једну пуну кутију папира од 0 - 5 динара, 4 пара онанака свињских црне длаке, 1'/ 2 киле нређе сељачке, зелене и ново плаве боје и 8 џакова празних и то : 5 без марке нових и 3 половних с марком »С. М. (< ; то све ио казиваљу оштећеног може вредети до 60 динара. — Сумња се да је ово учинио неки Никола Ћ,ириИ, банаћанин. Николу треба потражити и са њим учинити шта треба по закону. Тодор Делић и Крста Лазик, цигани и џамбаси, који су живели у Београду, Топчидеру и иа другим местима, окрнвљени за украђену кљусад Кости Петричковићу н Димнтрију Лазовпћу из Вранеша, Авраму Андићу и маси Саве Стоншћа из подунавца, побегли су из затвора начел. среза моравичког ноћу 19—20. ирошлог месеца. Тодор је стар 28 год. раста средљег црномањаст, ирићосав, у тесним сукненим чакширама, сукненом копорану и гуњу, Фесу и опанцима. Крста је стар 26 год. висок, смеђ, пуних образа; у оделу као и Тодор само на глави има шубару. Имали су са собом^три друга: Ђорђа Радосављевића, Рада Николића ц Ивана Радосављевића, три жене и осморо деце. Пронађене треба стражарно спровести Начелству округа ужичког с позивом на Бр. 2.483. или Управи града Београда на Бр. 8.266. Вогосав Вучка Станимировића из Рибара ореза хомољског, који се имао спровести суду на осуду због крађе, иобегао је из пригвора Начелника среза млавског 3. о. м. изјутра. Богосав је стаса малог; сувоњав; ћосав; има 27—28 годипа. Од одела има: беле чакшире, црно гуљче и суру шубару влашку. Пронађеног треба стражарно спровести дотичном среском начелнику с 1103 ивом на Бр. 3763.

ТРАЖЕ С Е. Начелник среза јадранског актом од 20. Фебруара т. г. Бр. 3.333., јавља: „22. о. м. дотумарало је једно женско дете од. 11 годипа, које вели да му је име Марија, и да је родом пз Липља, среза качарског, где има оца Петра, и да је имала матер Живку, браћу Ненада, Миладина и Влајка, којн су се подавили у нрошлогодишњојп оплави. Сад се налази на чувању код Андрије Батинића". Траже се њени родитељи или други сродници. О проналаску извесгнти среског начелника с нозивом на горњу нумеру или Управу гр. Београда на Бр. 5158..

СКРЕЂЕ СЕ ПАЖЊА. Тома Радмиловић, надничар, Аврам Мандил, калФа обућарски и Матеја Хранисављевић, калФа сајџиски, који су били осуђени због крађа, 22. тек. м. у путу милости оолобо^епи су даљег издржавања затвора. Ну како сваки од њих има да издржи по једну годину дана полицијског надзора, то се скреће пажња полицијским и општинским властима, да их подвргну издржању овог надзора.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.