Полицијски гласник

ВРОЈ 12. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 85

Али ако је кнселина привидно избрисала слова, онда се опа могу опет нојавити и видети, само ако је паЈкљиво превуку разблаженим амонијаком. Нарочиту улогу играју дапас модерпа мастила од такозваиог „анилииа«. И ма да анилипска боја није солидна и стална, ииак зато може опа да се одрлш. Свежа написана слова анилинским мастилом, могу се лако избрисати помоћу воде и шпиритуса. Оиа се тим лакше нзбришу, ако су иисана лаком руком и меким перетом. А ако су пак писана тешком руком и шиљатим перетом, онда тако неро иробија површину артије тако, да се мастило упије у саму артију, те га онда тешко избрисати. Након извесног времепа сталонш се анилин у артији тако, да га пооле и није могуће никако одатле уклонити. Али бива и то, да кад се исправа, која је аналинским мастилом писана, мете на сунце, да слова на^ н.ој са свим нестану. Само што за то ТЈзеба подуже времена. Има случајева, да се и званични расписи пишу анилипским мастилолГ, пгго је свакако веома погрешио. Тако се десило, да је такав једап важан распис прикован био на једној табли иред судницом општине II. — Табла је била излол^ена сунчаној припеци, те је на тај начин после извеснога времеиа и самога расииса нестало, јер су се сва слова избрисала. Само је на дну расписа остао потпис среског старешине, јер је он при потписивашу употребио друго мастило. По себи се разуме, да ту није, било никаквог ФалсиФиката, пити су какве кемикалије употребљене, већ је једино сунчана нрипека била узрок, те су слова са расписа са свнм не^тала. Па п опда се молсе ФалсиФикат хемпчки доказати, кад су на каквој исирави у разио време употребљена мастила, која се по својим стстојцнма подударају. То се може опазити на самим словима. Што су слова старпја, то се оиа више уинјају у саму артију, иа кад се за тим осуше и потпуио оксидишу, оиа се онда тешко брпгау. Нрема томе, она се ни помоћу разблажене киселиие не могу тако лако избрисати. Међутим, што су слова млађа, она се могу лакше избрисати. Ако се, дакле, хоће да дозна, да ли су нека слова на једној н истој артији разнога доба, онда се мора овако поступити: морају се изабрати по могућству подједиака слова и што ближа једна другим. За тим их превуКп разблажепом кнселнном п посматрати, колико су времена која од њих требала, да нестану, плн избледе. (Наравпо да ту треба на сахат гледати)'. Она слова, која пре пестану, или избледе, млађа су, јер се пису довољио у артију упила; а она, која доцније нестаиу, старија су, јер су се више у артију упила. Ако су иека слова постала нечитка за то, гато су прецртана, или превучена, па се хоће да сазна прави текст, то се онда мора пре свега знати, какве је врсте било оно мастило, којим су слова писана, а опст какве је оно, којим су Она прецртана, или превучена. Ако су та мастила разноврсна, онда се морају употребити оне реагенције, које п.их растварају. Наравио, да ће се нри том употребити опа реагеиција, која раствара оно мастило, којим су слова превучена, или прецртана, те да на тај начип постаиу слова јасна, и да се за текст дозна. Но ако је у оба случаја унотребљеио једтто и исто мастило, онда ћс се моћи за текст дозпати само тако, ако је између писања и прецртавања протекло подуже времепа. У таком случају ваља пажљиво дотичну реагеицију превлачити преко онога мастила, којим су слова прецртана, тако, да ирецртана слова остану недирнута, а оно гато је превучепо и нрецртано, да пестане. Ово се молсе пајбоље постићи тиме, ако се дотнчна реагенцпја успе у какво фипо перце, на се опда полако иревлачи преко прецртанпх слова. У случајевима пак, кад су слова посута мастилом, онда их ваља фотограФисати при јакој светлости. На тај начин може се нешто успети, али тај посао могу вршити само оиробани стручп.аци. При снољном испитивању исправа, ваља знати и имати па уму још п то, да хемпјски састојцп артије, њеп спољашњи облик п разие мрљотине на њој могу пмати пресудног утицаја -за расветљење каквог могућег ФалсиФиката. У свакој такој прилица, где се ма каквп сумњиви знацп на артијп иокажу, треба исгу иредати вештацима као: Фабрикаптима артије, хемпчарима, микроскопичарима, ФотограФима и т. д. — Њима треба прн предаји саопштмти, гата је све иа артији Јтримећено, и шта је дотле све ра^ено. К.ад п они своје опите учине,

онда их ваља питати, шта су они све приметили и нашли, на то њихово стручно објаснење на протокол ставити, а за тим даље иоступити шта и како треба. Кад исљедник тако поступи, он ће се уверити, да му у већини случајева посао неће остати безуспешан, и да ће на тај начин лакше и брже моћи до закључка доћи, е да лп у поједином конкретиом случају постоји ФалсиФикат, или не. С тога нека је напред поменуто поступање при испитивању појављених ФалсиФиката, сваком исљеднику тонло препоручено. ( наставиће се).

ОВЕ ЗА ЉУБАВ, I. Дани су још топли, и ако већ наступа хладна јесен, и ако ветар подухује, обарајући свело лишће са граиа и дрвећа. У ирестоници живот непрестано ври и тече. Свет, жудан топлога сунца, још шета улицама и користи се остатком лепих дана. Октобарско је вече. Калемегдан готово пуст. Само на једној клупи »Фичир бајира« (брег за размишљање), што гледа у банатске равни, седе пар младих људи. Десно од тога бајира изумире галама престоничког живота. а нраво пред очима на погледу тече мирно Дунав и уздпжу се у даљини плави брегови. Ко су ти млади људи ? Да их изближе видимо. С леве стране седи млад, бујан момак, а до њега млада, необична лепотица. Обоје беху утонули у своје младачке сањарије. Тихо јецање нромиче из лгенскпх груди. За тим се чу болан, испрекидан глас: — Ах, Милане!... Ти не можеш знати, како те ја безгранично љубим. Све сам за тебе жртвовала. Оставила сам своје родио место, успомене својих родитеља, колевку моје среће и младости, па сам дошла у Београд, код своје тетке Верте. И ето, тебе сам познала, тебе заволела, теби се предала. Ах, остави ме. Мени је тешко, претешко. Осећам болове у груДима. Ал' ти су болови тихи; опн лагано уништавају мој живот. . Ти си ми све на овоме свету. Док нисам тебе познала, била сам срећна, пресрећна. Милио ми се и свет и живот. Као лака тица летела сам од цвета до цвета. А сада ? Ах, маии ме, заборави ме... Боље би било, да те никада нисам ни видела... Милан је умираваше више пољупцима но речима. А ко беше тај младић, који тако мило тепа својој драгани? То је сии једног од наших београдских трговаца. Он је пре неколико месеци отворио за себе радњу у „Кнез-Михаиловој® улици. Млад, богат, пун младалачких Идеала и заноса. Он је љубио ову девојку свом ватром. млађахне душе. И љубав је његова била силна, неизмерна. То се видело и по томе, што је витпе пута казао своме злату: да је ни до гроба неће остављати п да ће с њоме и у гроб лећи. Нервезна девојка бацн свој сламни гаешир с главе у свелу траву. — Молим те остави ме за навек!.. Бићеш са мпом несрећан. Па онда, болест ме све више осваја... Остави ме, заборави ме... Ал' он јој не даде даље говорити. Уста јој затвори пољупцем својим. — Ти си моја, и бићеш само моја. Тако мн Бога Јелка, тебе љубим и за тебе ћу све лфтвовати, ма заједно на крај света морали бегати... Јелка га мило погледа. Ал' у томе погледу бетне иешто, птто Милан није могао да опази. Да л' то бегае израз чисте и одане љубави, или иеког притајеног задовољства? II Јопт пет минута, тта ће се воз са београдске станице кренути за Земун и даље. У вагону друге класе, оиа со наслонила на седигате и љупким очима посматра свога Милапа, свога »једииог пријатеља.® Бледа је. На нрсИма јој још свелса жута ружа, коју јој Милаи пз радње Мраовићеве купио. Он јој је извадио н карту и дао јој путпа троптка. Био је узбуђен и невесео. Кад изби звоно и трећи пут, он се последњи пут пољубп с њом и сиђе на перон. Воз се крену. Она се појави на отвореноме прозору; махну на њега својом белом ручицом и викну : — У понедељак ?