Полицијски гласник

БРОЈ 12

ЛОПОБ БЕЗ — СРЕЂЕ. — Једном, баш то беше на светог Вартоломеја. Боље да сам крат сломи.о, по што ме она беда снађе. Идем ја полако ирекб марвене ппјацв!.. Задубио сам сс у црне своје мисли... Гроша нисам у џепу имао. Гледам перечаре, па оне с бурецима а вода ми цури на уста... Боже мој, да ми је само једаи грош, мислим, па би све добро било. Да »гепим« коме »шлајпнк® не могу, нисам бп'о ни једнога запазио који би био згодан за ту моју операцију. Идем и уздишем. Кад сам дошао близу »три листа дукана" ударим погом о нешто. Погледам, а оно јсдан Фишек. Брзо га иодигнем и ошшам. Новац, иа моју душу новац. Сав сам зацептио као прут. Хвала ти, милостиви Боже, у себи велим. Тн и лопова не остављаш без твоје милостн. 'Гако п треба. II лопов је твоје — дете. Журио сам се на гробље, да што пре Фишек одвнјем. Конкало ме да видим, да ли су никлови или динари. Све једно. Дапас ћу се царскп провести. Можда је какав трговац изгубио, кад је стоку исплаћивао ? Најносле, ма ко то био, мени је добро. Зна Бог шта ради!... Дошао сам код звонаре. На ђавола, тамо се скупио свет, ваљда је био какав иарастос. Упутим се дубље на гробље. Па свакоме кораву наиђох јал на жену јал на чОвека. Шене обнлазе гробове а људи читају надгробне спомепикс. Мука жива. Једва нађох једио склонито место иза једног старог сноменика. Отворим Фишек. Дииарп, сис новн дво-динарп, као да су јуче ливени. Вссео сам, Боже, весео, па би чисто од радости па гробљу запевао. Стрпам повац у џеп, па право на двидин каиију«. Тамо имам једпо своје место. Но, у иуту"с«ратим у једну бакалиицу да узмем пакло дувана н цигар-папир. Бацнм па тезгу два динара и очекивах »кусур®. Бакалин гледа иа иовац, нреврте га, па ми рече: немам ситно. Причекај мало док узмем од комшије. Иза^е на сокак. Нисам се никаквој несрећи надао. Нс потраја дуго, а ево ти бакалина са жандармом. — Ево, овај протура лажне новце. Има већ неколико дапа како га вребам. Ово је већ шести лажни дво-дипарац. Два сам ја примио, два моја жена а два мој шегрт. Дола га спакуј тамо... Почех се извињавати. Ништа пе помаже, већ ме отераше у полицију. Кад су ме претресли нашли су код мене још 19 комада лажиих дво-динараца. Правдао сам сс, заклин.ао., плакао — аја, ништа ми иије помогло. За ову моју иесрећу одувао сам 6 месецн затвора. И то, какав је то свсгац, тај свети »Вартоломије«? Кажем ти, боље да сам врат сломио, но што сам дотакао онај фншск ! Ал, тако се што може само мепп десити. Мора бити даје какав »мајстор«, кад су га жандари повијали, бацио овај Фишек, да га ири претресу код И .ог .Ч пе иа !)у, паја па врага' на њега натрапах. Ето, тако ти ја увек пролазим. Ама, знаш шта је Бог? Е, кунем ти се Богом, да пикада писам у крађи среке имао.

ШАЛА И ЗАБАВА. Лаком ЛОПОВ. Позиати наш брат Мита, чудновато је почастио своје госте. Добре воље, онако, како га је Бог дао, хтео је да прочасти своје иријатеље. Отворио је нову кавану у Топчидеру, иа је на име »насеља® — насео и он и гости. Ево, како је то било. Брат Мита купио једно лено јагље •— сугаре. Дао га је уредити и испећи на ражњу. На ову је част позвао неколико овојих добрих пријатеља, међ' којима је био п један — полицајац. Пријатељи се скупише у одређени дан. Разуме се, да није Фалио ни ћир Пашопа, јер »куд би коло без — кокана?« Све је то очекивало, да се наклати на лепо печење. Брат Мита се осмејкује, па му је мило, што су му гости расположени. Ннју пиво и разговарају се... — Море, дај то јагње, виче Мита »Шогор«. — Дај, дај, зажагори са свију страна. — Момци, постављајте, заповеди брат Мита званичним топом. Момци иоставише сто. Све је било готово, само се на јагње очекивало. Млогима је поцурила вода на уста, мислећи, како ће слатко јести. Није ни шала — први јагањци, новина у јеловнику београдских гурмана. — Доне'сте печење, заповеда брат Мита момцима. Гостима се очи засветлише од задовољства. — Ал' ће да се „крка", вели Пашона а суче брке.

■— Где је печење? упита момак који се враћао из кујне. — На прозору, слепче, љути се брат Мита. — 11сма га! — Шта! Чекај да ти ја покажем. И брат Мита отрча у кујну. Гости већ изгубише стрпљење. Мита се врати. Изгледао је као преплашеп. — 0, посг му, нема га. Да га ти ннси сакрио ћир .Пашона, а ? Пашопа се правда. Жагор. У то се на прозору од собе помоли печија глава. — 'Гражнте јагње ? — Гди је ? — Изађите напоље. Ено га тамо... Сви нојурише у авлију. — Лопов, виче брат Мита. — Конопац на га вежите, додаје иолицај... — Јест, вежите га'ви, кад хоће да — уједе, одазва се из авлије један глас. — Поломи зубе лопову, наставља полицај. — Ама не може се... Кези се... Стигоше у авлију. Иаста опште изненађење. Нека сељачка џукела, мало мања од телета, мпрпо грицкаше и последњу кошчицу од јагњета. Час но пскезн зубе и зарежп... Свн се од чуда зграпуше. »Шогор® се првн прнбрао па рече : — Подајте му и вина, да му се не стужи. Оишти емеј. Џукела подвн реп, па мпрно пређе преко илота... Гости још мало стајаху, као оно Римљанн на развалинама Рима, па одоше у кавану. П 0 Т Е Р А. Мидан Павковић. — глумац. — фалсификлтор . — Милап, као писмен, није хтео да чиии просте крађе. Његов »глумачки« ђеиије гонио га је на шире поље, на коме, истина, неће добити ловорових венаца, ал је добио — окове на ногама. Он је -постао — ФалснФикатор. Поље његових ФалсиФИката није од оннх: да удешавају лажне тестаменте плп друге јавне исправе, не, оно долази — под меничио ираво. Ои је дакле ФалсиФиковао менице. Па није то једиа или две, има их повише. Да би му мепице бпле сигурније, он је подешавао на њима потписе виђенијих људи. Ево, шта о томе веле судска акта. Милан Павковић, глумац, рођен у Новој Градишки у Славонији осуђен је на четири године робије у лакоме окову и на плаћање свију трошкова за ова дела: 1. ФалсиФиков &о, је меницу од 100 дин. датирану 28. марта 1896. год., коју је есконтовао код крагујевачке задруге за штедњу и кредит. 2. ФалсиФиковао је једну меницу од 140 дин., датирану 1. маја 1896. годне и од 80 дии. датирану 28. марта 1896. годиие. На првим двема меницама ФалсиФиковао је иотнис г. Живојииа .Богдановића б. начелника округа крагујевачког а сада председника првостеп. суда у Прокупљу, а на трећој такође г. Богданови^а и Драшка Јаковљевића писара среског. Но он се није на томе задржао. Научен на левентовање, ои је све дубље газио у незаконитост. Тако, 3. код крагујевачког кредитног завода есконтовао је меницу од 130. динара, датирану 16. маја 1896. године и једну од 250. динара датирану 31. маја 1896. године. На нрвој ФалсиФиковао је потпис г. Ж. Богдановића а на другој г. Н. Тодоровића среског писара, г. Драг. Јаковљевића среског писара и опет г. Ж. Богдановића. И најзад, 4. ФалсиФиковао је једну меницу од 140. данара, такође са лажним потписом г. Богдановића. Највише је дакле иотписивао I'. Богдановића, сигурио зато што га је он, видећи га као снромашног гл.умца, ,без рада, узео за свог иисара и Дћвао му хлеба!! Колико је