Полицијски гласник

ВРОЈ 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

101

у еуд. Он у место да иде, истргао је пиштољ Ивку и на њ нуцао. Нужно је знати, зашто је суд В. позивао у суд. У акту стоји „по тужби његове таште. с( Он је њу, и ћерку и.ену, своју жену злостављао. Да их је у то време т. ј. у 1891. години пре покушаја убиства, па и доцнчје злостављао, види се и из тужбе његове таште и жене, оиштин. суду од 5. маја 1892., у којој стоји : Ђ да су њих две од пре једну ГОДИНу Дана (а то ће рећи од маја 1891. г., на шта особиту пажњу скрећемо), триеле алостављања од В., и од њега гледале СМрт пред ОЧИМа, јер их туче, мучи, од куће јури, хоће да их смртно утуче <( . Изриком веле: »Некад изгледа ко човек на своме месту, а некада изгледа ко да је иолудео," и додају: »он на једно оштри иожеве, секнре, клепље и т. д. с( У томе акту у решењу да се В. позове на одговор, стоји: »да је и суду иозиато варварство овог младића.« В. је одговорио на саслушању, да пх није злостављао, али да не говори са таштом, нити с њоме седи заједно ири обеду. А нешто се, вели, и жена његова од њега оценила. Вели: „оне хоће меии да заповедају, а не ја њима. (< Миого сведока нотврдпло је истинитост речи његове таште и жбне, У томо акту, а у судсхшм разлозима стоји, да су ташта и жена В., суду ире. овога 4 пута предстајале, за шта је суд В. у два аута по 24 сата затвора кажњавао, али је, стоји тамо занисано, В. нрви пут разбио кућу општинску, а дру-ги пут апсану, на оба пута побегао. Колико се може из акта да види, он је био уапшен 23. марта 1892. г. у вече, а због тога што га је тужила ташта и њен тутор, јер им је В. претио да ће да их иобије, иоиали и иокоље. Те исте ноћи, ие зна се у које време, он је обио аисану, кроз ирозор се ировукао, отишао те разбио један ирозор на стану општинског нисара и одатле је побегао, па отишао кућ"и код своје таште. Ту је на кући обио врата, и упао у кућу да туче ташту, али се она бегством спасла. И одатле је са секнром у руци иобегао. У дотичном општинском акту среској власти под Вр. 223 (25.—III.—1892.), стоји записано : „В. ће направити велику несрећу, ако му се на пут не стане, или ће кроз 24 сата неког убити, или уиалити, јер човек није ири чистој свести. <( (сВРШИЂЕ СЕ). ■УПУТСТВА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕ/1ИМА. (нАСТАВАк) Што се тиче технике ФалсиФикованих печата, то ваља знати, да их има разноврсних. 'Гаквих печата има из свију крајева света: Фраицуских, руских, енглеских и т. д. —Понајвише се појављују таки печати, за које готово нико, или бар врло мало њих могу да знаду, која их је и чија власт на каквој појављеној исправи утиснула. На већини таких печата пак, није означена ни сама држава, којој ирипада. То се чини за то, да се не би могло дотичном месту у траг ући, које је на печату урезано. И сам материјал за израду лажних печата различит је. Најређе се за то употребљавају метали. То долази отуда, што ФалсиФикатори обично нису прави печаторесци, те им израда на металу не може тако добро да испадне за руком, као правим и од заната печаторесцима. С тога, дакле, ваља добро знати, да ФалсиФикат печата неће готово никада бити израђен на металу. Израда таких печата сразмерно поиајвише бива на олову, који се номеша са цином или цинком, те да на тај начин постане издржљивији. Сем олова употребљава се на ту цељ и шимшир, као и остале. врсте тврдих дрва, на којима се дају слова изрезивати. Но осим тога употребљава се за то и тако звани »Стеатит« (масан камен, тврда креда и т. д.), јер се да лако резати, те је с тога веома погодан за нрављење лажних печата. Једини иак недостатак код »Стеатита® је тај, што је крт, па га за то ФалсиФикатори ређе и употребљавају, јер при јачем нритиску може лако по неко изрезано слово да отпадне, те на тај начин да буде печат непотпун. За исљеднике је од велике и неоцењиве важности и то, да знају, како ФалсиФикатори режу таке печате. Они узму

пре свега шестар, па помоћу њега изврше потребан премер на дотичном предмету, на коме хоће печат да изрежу. За тим исцртају потребна слова и остало што је на нечату нужно, па онда иглом режу полако и пажљиво све цртеже на печату. Кад то сврше, онда нстружу све оно, што је између слова и осталога заостало. Како је игла веома Фина и нежна алатка, то се помоћу ње тај посао може насигурно вршити, а нема ни опасности, да ће она какво слово искварити. Једино је за тај посао нужно веома велико стрпљење. Има их" који тврде, да лажне печате по упутству и спремљеном цртежу понајвише изра^ују осуђеници, који су на дуже времена осуђени. То тврђење ових базира се на томе, што такови осуђеници усљед дугога времена, имају и велико стрпљење, те лакше и сигурније таке печате израђују у својим ћелијама, у које им се лако може и игла и остали материјал за израду убацити. Важно је поменути и то, каквих начина и срестава има, те да се оваком оиасном и по јавну безбедност штетном послу, може на пут стати и доскочити. Најбоље је и најсигурније срество за то, да сваки исљедник не пожали ни мало труда, те да сваку исправу, која му до руку до^е, (нарочито страну) а и печат на њој, добро иромотри и оцени, те ако том приликом иоле тто сумњивога запази, да предузме нужне мере за нроиалааак правс истине. 'Јим исљедник запази на печату какав ФалсиФикат, он онда треба то одмах преко званичних и осталих јавних гласила да обзнани. А како се неки лажни печат обично на више исправа угтотребљава, то онда треба знати, да су и све -остале исправе са таким печатом снабдевене, ланше, чим је само на једној констатовган ФалсиФикат тога печата. Ако је н. ир. доказано да је печат општине II. ФалсиФикован, онда треба у званичним и осталим новинама јавити, која је то општина по имену, и описати појединости ФалсиФикованог печата. Најбоље је пак добавити отисак правог званичног печата, па га сравнити са ФалсиФикованим, а за тим опис оригинала и ФалсиФиката обзнанити у новинама, како би се могло даљој злоупотреби на пут стати, н евентуално кривцу у траг ући. Дакле, као што је наноменуто, треба најпре тачно и јасно описати како изглед, тако и целу садржину оригиналног печата, па онда изглед и садржину ФалсИФиката, а на крају упозорити, у чему се састоји разлика између оригиналног печата и ФалсиФиката. Ако се у сваком појављеном случају тако поступи, и о томе строго рачуна води, то ће се онда у врло кратком времену пронаћи сви отисци, који су таким печатом извршеии, а поред тога ће се можда моћи у траг ући и другим могућим ФалсиФикатима. Јер ако н. ир. какав раденик у својој буквици има какву лажну потврду, то треба знати, да он таких има и више. Сваком је поштеном раденику за цело зазорно, да се послужи каквим ФалсиФикатом, па ма и не имао дуже времена носла. Тиме се служе само скитнице и лупежи, који од рада беже, а којима само једна једина лажна потврда у буквици није довољна, но их обично имају више такових. Кад прође неко извесно време, они обично траже другу сведоџбу, како би се пред влашћу могли легитимисати. Ако се, дакле, код некога нађе у буквици ма само једна једина лажиа потврда, ■Го треба и у остале потврде његове посумњати, и чинити све и сва, да се право стање ствари изнађе, и сви могући ФалсиФикати похватају. Кад се у томе правцу дође до жељеног ресултата, онда и то треба на горе поменути начин обнародовати, те ће се на тај начин доћи и до других открића, које ће како исљедницима, тако и осталим властима бити од неоцењиве вредности. По себи се разуме, да оваке злоупотребе ваља најсЈтрожије казнити, како би се ширењу такога зла могло лакше и сигурније на пут стати. Најрадикалније пак срество, да се ФалсиФиковању печата на пут стане, не лежи у рукама самога исљедника и осталих власти, но у рукама некога сасвим трећега. То срество састоји се у томе, како да се набаве ваљани и добри званични печати, који би се доиста тешко могли ФалсиФиковати. Ко је год само имао прилике, да види већину оригиналних печата, не само по нашим општинама, већ и при среским и осталим већим надлештвима, тај се могао уверити, да су већина њих веома жалосно израђени, и да немају ни изгледа на печат. Ме^у ФалсиФикованим печатима има много њих, који би могли послужити за углед овима (државним). Наравна ствар, да не би било много поможено, кад би држава узакоиила и наредила: »да су^