Полицијски гласник

БРОЈ 14

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

105

Мидош Петровик — „Медова." опасан лопов и разбојник. У казаматима тврђаве београлске, као тт у Пожаревцу, Љубичеву, Добричеву и Пишу, има много робијаша, који се, по категоријама својих кривица, битно један од другог разликују. Поред хајдука и разбојника, стоји онај, који је обио кошару и из ње узео џак кукуруза. Поред оцеубице стоји крадљивац еитне стоке и т. д. Разиоликост у категоријама кривица, па разноликост и у самим — типовима. За вештог посматрача, врло је занимљиво гледати ове групе, које се крећу у маси на рад, са кога се враКају са једном предрасудом више: да се што пре слободе дочепају. — Они имају и своје »надимке. к Ето, овога зову »Медоња« сигурно за то, што је био »мераклија 8 на мед из кошница. Он је поред ч рсталих крађа и разбојништва, као оно медвед упадао међу туђе кошнице, и из њих крао мед, да заслади „своје горке осећаје.® Пошто је већ једном издржао робију због опасних крађа, он је опет ударио у свој стари занат. Потоњи пут извршио је опасну крађу са разбојништвом, за то је осуђен на 20 година робије у тешком окову и 5 година полицијског надзора. Осуђен је 1. јуна 1895. године. Помиловањем сведена му је до сада казна на 11 година. Родом је из Брајичића округа рудничког. Има 45. година. Удов. Деце нема. На њему се види ово: прсти на десној руци укрућени и не може да опружи длан, а палац му је утуцан и заошиљен, што се то и из слике може^видети. Димитрије Крстић, лопов. — Г. писаре, овога часа побеже ј.едан судски притвореник. —■ Који ? — Димитрије Крстић. — Зар онај смоља ? — Бога ми, баш он.] Тако је рапортирао апсанџија главне полиције , писару, у кривичноме одељку, једнога дана у јануару тек. године. Наређенб је одмах тражење жандармима. Парочито су показане онекаФане, укојима се сумњива лица скупљају. Потера се даде на посао у разним правцима. За мало, па Димитрија иађоше у кафани код Г. Мирно је седео за столом и играо »санса«. Кад су га унитали: гата ће овде, одговорио је мирно и постојано : па, дошао сам мало да се видим в сас друство". Дошао би ја и сам у нолицију... Бога ми... За тим је отеран у главну полицију... То је био овај Димитрије, чију слику ево доносимо. Он је био под судом за крађу хартије С. Хоровттци штампару овдашњем, код кога је као покућар служио. Он је своју кривицу потпуно признао: Био је миран, па за то су према њему блажије поступалн, а то му је дало прилике да побегне.

Загорњу кривицу судио му је првост. суд за вар. Београд. Пресудом тога суда нод Бр. 3254 осуђен је на 4 године робије у лакоме окову. 22. Фебруара тек. године, спроведен је управи београдског казненог завода, на издржање ове казне. Димитрије је родом из Шапца. Стар је 28 год., а по занимању је покућар. П 0 Д В А Л А, Воз је железнички јурио пут Ниша. Беше леп, нролетни дан. Дрва се заодела зеленилом, па ти је мило, да кроз оне прозоре железничких вагона, посматраш ову дивиу панораму. У једном засебном купе-у беху два млада путника. Седели су један према другом. Оба су имала мале, ручне торбице. По свој прилици оба су била трговачки агенти. Тако се бар даје закључити по њихову држању. Што је јако иадало у очи, то је, дајеједан носио црне наочари, адруги плав »цвикер« на.црном свиленом гајтану. Чудновато. Млади, па — кратковиди. То је, јамачно, дотпло или од многог читања према ноћној светлости, или од дугог рада на трговачким књигама. Они су со пустили у разговор. Говорили су о лепоти природе ; о красноме дану, па најзад и о томе, како су се негде видоли, али се никако не могу да сете где и на коме месту. Главно је, да су један другом били познати, но по чему, нису се могли сетити. Уједаред један од њих као да се нечега сети. Брзо узе своју ручиу торбу и нагло је отвори. Преврте по њој нешто. Онај други радознало гледаше. Видео је многе новчане завијутке. Колико је у први мах могао спазити, беше на тим завијутцима исписане и циФре : 5.000. динара — злато. 500. 600. 700. и т. д. сребро... Дакле новац, који<$е имао некоме предати. — Ви носите доста новаца собом, баш као и ја... — Носим у Ниш трговцу II... Од прилике 12.000 динара. Толико је имао да добије од стечајне масе Н. Н. која се пре неки дан расправила. Овлашћен сам од мога принципала, који је уједно био и стараоц ове масе, да их предам трговцу Н... — Тако је нешто и код мене. Ја носим 16.000 динара трговцу К. у Пирот. Ово је, знате, зајам, што је добио из Народне Банке. Ја сам му рођак, па је све то преко мене и ишло. — И ваши су новци у торбици ? . — Па где ћу их на друго место оставити, кад су све банке. — Мени се чини, да ми требамо да будемо обазриви. Знате, пут је а има свакојаких људи... — Тако и ја мислим. Молићу кондуктера, да у наш кунс никога не пушта. Пристајете ли на то ? ■— Врло добро. Пристајем потпуно на ваш предлог. Тако је и било. Неколико комада по пола динара, које су спустили кондуктеру у руке, осигурало им је засебан купе. Нико се није пуштао код њих. Беху дакле сами и потпуно сигурни од сваке неприлике. После живог разговора, оба утонуше у своје мисли. Напољу се поче небо превлачити „црним облацима. Изгледаше, као да се спрема бура. На један мах бегае природа увијена у црн, густ вео... Близу је станица »Грејач«... Од те станице па до Ниша, нема добрих ни три четврт сахата... Ова два путиика се подигоше. — Што не пале лампе ? Овде се ништа не види. — Као да смо у каквој апсани... Да јавим кондуктеру. Седите ту, сад ћу се вратити. И један од њих изађе напоље. Иара звизну. Воз стаде а кондуктер викну : „Грејач®... Онај иутник што је остао у купе-у брзо се подиже са свога места, пређе оној страни, на којој беше торбица оног његовог сапутника, узе је и изађе напоље... — Сад нек ме чека пријатељ, рече, па се спусти низ степенице и изађе на станицу... Воз се крену даље... Кроз ломњаву облака и севање муња, чуо се још но мало клопот железнице која је даље јурила, па онда и то нрестаде.

У механу „Грејачку® дође један млад путник са торбом У РУЧИ— Имате ли засебну собу за меие? упита механџију.. — Имам, изволпте... Путник уђе у показану собу.