Полицијски гласник

БРОЈ 15. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 5. АПРИЛА 1898. ГОД1ША II. З/УЕ е/>с оп слс с/у? ОУР УЛ УУ ООО Ј^С ОУГ соо у/г дс ул ОУ сууг с/л сгхг с^ ^/л сдо ОУР ОУ: сдо сгуа ОУ Дл о<уг Р5о ост ОУ (УУ? ОУ: ОУ С/У? СУУР ооо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВК ПОЛИЦИЈ СКЕ РАДЊЕ УУР С /7Р С/5Р 0!УР <УУР-0,60 ОСУР С/УР 000 С/УР С>УО ООО ОСО ОУЗ 060 050 050 ОСО ОР? (>5С ООС 0<У5 060 ОбО ОбО Об<I Р»СО СДС ОУЈ С/>Р С/>3 С/УО С/уО С/Уд СДО СУ&О ОДО С<У5 СУУР СгбО ОСО С/?Р (100 СгОО 1У9Р ОбО С/У5 С/5Р ООО »ПОЛ.ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази јоданпут иедељно. По иотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Боограду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на иошти. Цена је листу: чиновницима, учитољима, званичницима, оншишским иисарима и осталим званичницима у онште годишњо 12, нолугодиигње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се но овој цени могу нретилатити само нреко својих команданата, полицијске одиоспо иограничне жандарморије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, нолугодишње, 15 динара. Појодини бројеви »Полицијског Гласника не нродају се. Писма само илаћена нримају се. Рукоциси не враћају се. Огласи но погодби. /Х) о у : С/>Р У/Г .УУГ УУР С/5Р "УУР С//^ ООО С<50 С /УР ОбО ОСО С/>Р ССО С//Р С/>Р С /УО С /УЗС/У) С /УР С/50 С /У5 Сбо ОСЈО С /УР С /УЗ С /УР С/>о"с>УР С /уО С /УР С/УГ 060 С /УР~С/50 060 С/5Р С /УР ССО С /УР С /УР Сбо С /У5 ОСО С /УР суур <у?о ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР Ј| ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ ООО !УУТ уу: ^ •/■О МОЈ /^М у/Г' ооо '-УУГ1 -//? С/А С/у- С /50 '•/ /1^ '" С /УГ> С/ У?"Г<?0 "/ / //Г' УУ -/X) С /УР " с //0 ОУ ОУ г /УД УУП <УУП УУО Су-УР УУ) С/УГ "".г/ХР (УУ ОСО 'УУЗ одо С/УЗ С/УР

ИЗ ТАОИНОГ ДНЕВНИКА А В Е Т 1. Било је то у очи Светога Луке. X У караули, иа стражи у главној полицији, било јс све у реду. Стража се мења свакога сахата. Два шиљбока иду те смењују оие доле, иред апсанама, и онога једнога пред здањем полицијским. У вароши је било мирно. Никаквога переда. Зашло ое било дуго у ноћ, а патроле никога да дотерају из вароши. То је у ладним, јесењим данима реткост у Веограду. Жандари се поређали око стола', па ћаскају, нричају, да време прекрате, докле им смена не дође. Говор се водио о разним сгварима и чудесима. Један прича, опи други слушају — И ја, браћо, не верујем у авети — иастави редов неки Јован Ваљевац — али, да вам кажем шта се десило на Ушћу — Дедер.... дедер — повикаше сви. .. — У томе селу беше остао удов Милован Ђокић, старац од 60 година. Није имао деце, а ни задруге, сам саморан.... Једнога дана јавн се он кмету са жалбом: како му је, носле смрти женине, остао у кући један разбој, на коме је покојна баба радила; како сада сваке поноћи тај разбој сам тке; како се јавл^ају још нека чудеса; како старац због тога не може да спава и т. д. Кмег не поверује одмах томе; али када чнча Милован стане досађивати из дана у дан, крене се онда и општинска власт, да то чудо види. И доиста — разбој тке. Друге ноћи кмет поведе више људи. Дођу тамо, чекају — око поноћи опет разбој тке... Кмет опда не смеде ништа, иего опише случај, па пошље извештај капетану у Обреновац.... Канетан у нрви ма:х* не верује, али, када стану наваљивати, крене се и сам на лице места, да види шта је.... Када је било у вече, одабере неколико отреситијих људи, па се упути кући чича Миловановој. Око куће разреди стражу, а он са тројицом уђе у кућу. Ту запале свећу, наложе ватру, па седну да чекају... Када је било око поноћи, кућа се затресе, чу се као нека тутњава. Пуче хартија, пенџерача, на прозору, дуну ветар и угаси свећу.

— А ха.... Наступи иомрчииа, ништа се не види а разбој отпоче да ради. Није да тке, него хоће да се иоломи. И каиетан и оии л^уди уз њега, хоће да помру од страха. Не смеју једне речи да кажу. Само блену у ону помрчину. Разбој је радио неко време, иа стаде. Онда се осу силно камење иа кућу. Падају каменице, мислиш кров ће провалити. Па онда стаде и то. И све се умири. Капетаи кресну жигицу, додадоше свећу, па зађоше разгледати по кући. Ама нигде никога.... Питају стражу на Iшљу: е да ли што опазише. Они с ноља одговорише: да нико кући није прилазио, нити су они што нриметили Капетан стао па се крсти од чуда. Нема ту варанције.... Сутра дан забранише чича Миловану да у тој кући станује, а капетан јави случај начелству.... — Па шта је после било ? — упита неко из друштва. — Бога ми, ја незнам. У скоро сам дошао амо, али питај ио Обреновцу, сви ће ти овако причати — То је била нека удешена комендија — рече каплар Живота. Ја у такве ствари не верујем. . — Шта не верујеш — додаде Ваљевац. Има и данас на Ушћу живих људи, који су ово чудо и слушали и видели... — Све је то било намештено — настави Живота. Само да старца поплаше. — Ех.... ■— Бога ми ја верујем — додаде Милан Јагодинац. Има свакојаких чуда на свету. И ја сам се нешто уверио — Хе... — Јест. Славе ми. Гледао сам чудо невиђено баш својим очима... — Дедер... дедер... причај — окупише га сви. — Хе... Нећете веровати... •— Па дедер да чујемо — рече каплар.... — Ко од вас знаде оне грмиће између Бачине и Варварина ?... — Ја знам — одговори неко из друштва... — Па знам и ја — додаде каплар Живота. Шта сам иута онуда пролазио друмом... — Е ту има једно језерце — настави Јагодинац... — Јес.... — Е, видите, туда не сме нико ноћу да прође... — Што ? —- Да вам причам истину.... — Дедер... дедер...