Полицијски гласник

114

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15

види, оне се свога заната не стиде кад су вољио пристале и на овако сликање. Можда је то ласкало њиховој сујети. Како било, тек оне су за друштво оиасне. Као оно полип кад стегне своју жртву, тако исто и оне стежу своју жртву, и даве, док јој не извуку из џепа и последњу нару. Ево их све на окупу. Изгледа, као да склапају нов уговор између себе, како би доскочиле власти. Ал' како је танав уговор, оспован на полицијској уредби и кривичноме закону, то ће оне брзо од њега саме — одустати.

10П0В БЕЗ — СРЕЂЕ. — Шта, није ? Јесте, тако ми свега па свету. Страдао сам ти ја на друму, у кући, у каФани, па Воже ме прости и у — цркви. Ама свуда... свуда! Тако једном, страдао сам ти баш при поштеноме раду. Хтео сам и тако да пробам. па не иде... Чуј само. Једном ме нађе „Бурда*. Носио је на леђима неког дебелог ћурана. — Сервус Микице! — Здраво »Бурда«! Ако Бог да тако? Пошао сам у варош, да продам овај »еспап«. Купио сам ово »живинче« од једног сељака за два динара, а у вароши добићу четири. Опет је „зауар® два дииара. Хе. ал се мол;е и више заслужити. Знаш, болан, да овај ћуран мол^е донети равно дванајест динара. — Није него, рекох. Кб ће за једног ћурана дати дукат. — Са свим тако, одговори »Бурда". Ти си писмен. Напиши један списак, па зареди по каФанама. Лутрија. Грош нумера. Шесет нумера чини равно дванајест динара. Ето, видиш посао лак и користан. Сваки ће радо дати један грош да добије за њ' овако красног ћурана. Ти знаш шта је већ лутрија? — Како да не знам, рекох. ДаваО сам ја једном на лутрије једну »табакеру«, али је то било међу ђацима. Та знам јакако то иде. Па, да виш није лоше. •— Дакле, ево ти овог ћурана. Спреми списак, па на посао. Ја 1)у те чекати са »Ђаком« и Марком у Ташмајдану. Кад свршиш посао, узећемо, кобасице, шунке, тепсију бурека и тестију вина, па ћемо се славно провести. Пази — грош нумера! Несмеш више метути од 60... Пристајеш ли ? Тхе, па, нристајем. И онако немам друга посла. в Бурда с< ми даде ћурана, те ти ја с њиме у Београд. Одем на тркалиште код бакалина С .. . — наш је то човек -— па направим списак. Горе, у вр'у списка напишем : „изиграва се на лутрију један дебео ћуран. Грош нумера. Извлачиће се онда, кад се све нумере испуне"... Тако ми је казао бакалин С. .. Кад сам с тим био готов, упртим ћурана на леђа, па ти зађем из каФане у каФану, из механе у механу. Богме, са уписом иде добро. Сваки ти то гледа на ћурана, па запише нумеру или за себе, или за жену, или за дете, тек ја трпам грошеве у џеп... Остаде ми непопуњена само још нумера 25... Снебивају се људи па неће да је узму... Дођем у механу код »Ваљева«... Вала, да ми је само још ову нумеру да попуним, па ће добро бити, мислим. Оно, ја је неби ни попунио. Узео би и паре и ћурана, али се за мном натурио шнајдер Јоца, као нека »контрола«. Од њега нисам нигде могао маћи. Знаш, њега су изабрали код »Сабље димискије" да контролише извлачење, јер тамо сам највише нумера уписао... Еле, стигосмо у механу код „Ваљева®. Гледам у списак, а оно из њега стрчи онај несретни број — 25. Од куд баш он да остане не попуњен, мислим. Бог и душа, ово ће бити неко „предсказање". Па да видиш, тако је и било... Чим сам ушао у механу и почео нудећи ову проклету нумеру, а оно се деси нешто страшно, неочекивано. Шнајдер Јоца као зао дух прати ме и Једнако салеће: да се извлачи, да се извлачи. — Па можемо, тек ја заустах, а у механу уђе један човек са жандармом. — Ето, викну тај човек, то је мој ћуран! Мени штрецну нешто у срцу. Шнајдер Јоца нротествоваше: ја сам контрола... молим... И овога »трговца« и ћурана, и контролу, све у полицију, виче онај човек, те ти ме жандарм дочепа за јаку па у — полицију. И замисли само. Осудшпе ме на 25 дана затвора. Баш по оном проклетом броју на списку. Кажем ти, чим тај број нисам продао, одмах сам видео, колико је сати. И то се све мени догађа. Другн згрћу паре на лутрији, а ја први пут на — у бајбок... Још да су биле у животу батине, извукао би равио — двадесет и пет....

П 0 Т Е Р А. Радивој Гурзуновић, калФа берберски. У вторник 24. пр. месеца обио је Фијоку свога газде Петра Седерланга Фризера на великој пијаци. Из ове дигао је 35 динара у сребру. Из истог дућана покрао је: 1 пар цриог одела, 1 пар грао одела карираног, 7 ком. бријача, 2 маказа, 6 ком. кошуља, 5 гаћа, 9 џепни марама, 6 крагнова и 5 пари манџетни, па утекао. На овд. жел, станици визирао је пасош за АустроУгарску и казао је да путује у Нови Сад. Како Радивој поред српског језика говори и мађарски, јамачно је негде у мађарску дрисаву утекао. Доносећи ову слику прво у нашем листу, ми ћемо је послати и аустро-угарским властима но којој ће се јамачно пронаћи. Ако се случајно јави где у Србији, јер је могуће да ће се вратити у коју другу варош, оида га треба стражарно спровести Управн града Веограда. — Радивој има 21 годину, косе црне, очи браун, брчића малн, црни, зуба здрави, раста је средњег. Ноку између 18. и 19. марта ове год., непознати лопови на опасан начин извршили су крађу Живки Миланковић, уд. и Лепосави Т. Димитријевић из Смедерева, и првој однели: 1 пар мушких, половних хаљина; 2 иара опанака и разне врсте дувана, — све у вредности 246 динара; а Лепосави једпу Флашу ракије у вредности 3 динара. Наређује се трал^ење. Нађене кридљивце треба стражарно спровести начелству окр. подуиавског с нозивом на Вр. 5604. Начелник среза грочанског депсшом од 26. марта тек. године јавља ово: »Ноћас су непознати лопови украли Сими Димићу једну краву а Миловану Милошевићу једног вола. Крава има 4 године: длаке је жућкасте; рогова прави, а во такође има 4 године, длаке је зелене; рогова кратких кукастих." Наређује се тражење, како лопови тако и покрађе. Пронађени лопови могу се сировести и Управи града Беогр. на Вр. 7451. Дена Јовановић, циганка — чергарка, ноћу између 27. и 28. марта тек. год. извршила је две опасне крађе у Смедереву 1^побегла. Она има 40—45 година, малога је раста; црномањаста; у маџарском чергарском оделу. С Деном је и њен муж, коме се не зна имена, а који има до 40 година. Он је високог раста; црномањаст, у маџарском оделу. Са њима је и једно мушко дете, богнњаво по лицу ; црномањасто; које има од прилике до 10 година. Они су побегли иа својим коњским колима у којима су уирегнута два вранца. Наређује се јкиво траж,ење. Нађене треба спровести начелству окр. подунавског с позивом на Бр. 6049. или Управи града Беогр. на Вр. 7536. Владимир Милошевић, коцкар, родом из Аустро-Угарске, ноћу између 25- и 26. марта тек. год. на опасан начин покрао је разне ствари г. Михаилу Павловићу, шефу стаиице ђунискс. Владимир је одмах ухваћен и ствари су му одузете, али је приликом спровођеља утекао испред спроводника. Он има 20 ■—-21 годину, средњег је стаса; сувоњав : ћосав ; косе смеђе ; у немачком оделу. Начелник ср. расинског депешом од 28. марта тек. год. Бр. 5884. моли све полпцијске власти да Владимира потраже и нађеног њему стражарио снроведу. Владимир се може спровести и Управи гр. Београда с нозивом нз Бр. 7583.

ИЗЈАВЕ, ПОРУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА. С радошћу, јављамо нашим ноштоваппм читаоцима, да нам је г. Таиа Ј. Миленковић па пашу молбу уступпо неколико својих болежака пз VII. свеске ,„Тасиног Дневника" који се у штамии надази. Ирву од тих бележака, доносимо у дапашњем броју па првом месту под насловом „авет." Овај број штампамо у хиљаду примерака више за продају на број по цони од 20 нара дин.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.