Полицијски гласник

ВРОЈ 15

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

113

— Па ти и сама верујеш у моћ твојих врачбина, а?.... — Море оканите се Бога вам господине. Зар сам ја луда као што су ове господске жене. Да знам, даи врачбина може што дати, ја би прво себи уврачала. Ето, овакав се говор водио између Ленке и писара полицијског, када је кварт савамалски узео на одговор по тужби оне исте госпође М. којој је измамила 9 банака и многе друге ствари да јој корсем уврача. Ленка је жена Стевана Јовановића, циганина — џамбаса. Има јој 35 година, малог је раста а у лицу црна. — По тужби госпође М. кварт је осудио Ленку на 30 дана затвора. Из истог је пуштена 25 марта тек. год. За сада штедимо име г-ђе М. али, да ово зло искоренимо, од сада ћемо доносити имена и оних личности, које оваке глупости верују, и трче да траже помоћи од оваких мизерија. У стану Ленкином поред осталих обичних ствари, које се употребљују за врачање, нађена је једна мртвачка лобања и један стари рог! Случај са госпођом М. нека служи за пример осталом лаковерном женском свету. 3. Викторија Обиликка, врачара. — Шта, зар и тебе ухватише црна друго? — Ухватише, грозница их ухватила да Вог да. — Па како те укебаше ? ~ Како? Онако исто као и тебе. Ти нам прва повученогу. — А нађоше ли ти што ири претресу куКе ? ... — Нађоше и узеше готово све. Да ми бар оставише »котурић« ни по јада, али н то узеше. Па бар да нричекаше док свршим иосао и нанлатим. То мије најбоља муштерија. Да Бог да их ■— и ту Викторија отиоче клети сву полицију. Овакав се разговор водио у апсани Управе града Веограда између Радојке, чувене врачаре (чију смо слику и раније донели) и ове Викторије. То је било на неколико дана после Радојкиног апшења, када су и Викторију укебали и затворили у собу са Радојком. И њу су дакле на делу ухватили. Сирота, тек што је почела једној доброј муштерији »гледати у воду и аогађати среКу,« а писар са жандармом труп на на врата. Да је негде у близини ударио гром из ведрог неба, неби се тако поплашила као што се тада престравила од писара и жандарма. Приликом иретреса код Викторије су нађене разне ствари. од којих су ове понајглавније : сув душник од неке животиње, ираменови женске косе ; црни тамњан и један сув колачић направљен од неке смесе и у средини пробушен, из кога је Викторија корсем црпела »моћ* прорицања. То је онај исти „к оту-рић« за који је беше највише жао. Пресудом кварта врачарског од 20. Фебруара т. г. Бр. 2083. Викторија је осуђена на десет дана затвора. Затвор је издржала 2. марта тек. год. и сада је у слободи. Нема сумње да ће опет продужити свој стари занат само док „котурић" набави. Скрећемо пажњу грађанства да је се чува. Полицајце пак молимо, да и даље мотре на њу. Она станује у улици крагујевачкој број 43; има мужа Радована, који се заиима надничењем. Викторија је раста дежмекаста; има јој до 50 год. 4. Марија Петровићка, врачара. (Види слику у заједничкој групи врачара). Водио се овакав разговор између неке младе београдске госпође и њене служавке : — Јух, слатка моја, та није могуће да је и то погодила? — Среће ми госпођо, цела је целцита истина. Их, како ме жмарци подиђоше, кад поче тек о њему говорити... Вели: она воли лепога Љубу, ето, карте то кажу. Леп је то господин к'о — уписан. Јој, да се земља под-а-мном отворила, не бих се

тако уплашила, као кад сам то чула. Наопако, шта би од нас две било, кад би случајно наш господин за ово дознао? Убио би нас обе ко — мачке! — Лакше, лакше, ако Бога знаш! Тешко мени грешници. Морам одмах њој отићи, ал' с места... После једног сахата, већ је ова млада госпођа била у стану Маријином у улици »Милетиној® бр. '22. Сва растројена гледаше немо у карте, које јој лукава картара (врачара) бацаше. Тајну грешпу, ниску и кажњиву, знала је само ова лукава картара и служавка младе госпође. Сирота госпођа, у својој наивности није ни знала, да је њена служавка у договору са овом »модерном харамијом«, и да је она њој иснричала ствар до најмањих ситница. Ето, за што је картара могла погодити и најинтимније односе госнођнне. са младим господином Љубом. Само добра сума новаца, могла је ову ствар заташкати. Разуме се, да је од те суме и „верна" служавка младе госпође, добила своје „исе"... Ал што није знала млада госпођа, знала је — полиција. На два дана после оне посете госпођине, коју је врачарн учинила у цели заташкивања породичних неприлика, писар кварта палилулског изненадио је „мудру лију«. Дошав у стан Марије »врачаре«, он је одмах приступио претресу. Тим нретресом наишао је на многе чудновате и одвратне ствари. Тако, у протокол иретреса забележио је да је^иађено: љуске од сувих ракова, рец од мошуса, оман, шишарке, црне смоле и „маст од обешењака®!!! Ова~ маст била је Марији најмилији предмет за — врачање. Као што се види, Марије је »унражњавала« (тешко еснаФској уредби) два заната. Била је каргара и врачара. Ове занате подешавала је према "појављеној потреби. Ко хоће да дозна своју судбину — бацају се карте, а ко пак хоће да му љубав напредује, да оствари своје жеље и прохтеве — ено враџбина. »Маст од обешењака" одмах чини своје. Пре ће се онај или она — обесити , но што ће једно друго изневерити. Еле, свака ствар има и своје особено значење. И у то су млоги веровали. Па сад да ко не каже како' је овај век просвећен, и како јуримо за напретком у свакоме погледу! За оба ова дела, Марија је кажњена цресудом кварта налилулског од 5. Марта тек. год. Бр. 2118 на двадесет дана затвора. Из затвора је пуштена 26. истог месеца и сад је у слободи. Ова слика преставља Марију онакву —■ каква је у природи. Ако би ко зажелео »маСт од обешењака® ето Марије, не мора је са свећом тражитн но мраку. По овој ће је слици лако познати. Само се бојимо да такве »обешењаке« или »обешењице® не узморамо бележити у нарочите наше рубрике. Група врачара. — Доносимо ове врачаре, — сем појединце — и у нарочитој групи, (Радојку смо већ доносили у

Марија. Стојанка. Ленка. Радојка. једном од прошлих бројева нашега листа, а Викторија није ушла у ову групу јер је затвор раније издржала). Као што се