Полицијски гласник

118

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16

власти, да га на случај повраћаја у душевно болесно стање одмах редовним путем упутн у болницу за душевне болести.« (Решавали г. г. Др. Данић, Јов. Ј. Јовановић, Жујевић, Атанасијевић, Васић, Гођевац, Субботић [оператор]). Дело ово коначно је пресуђено на дан 7. јуна 1897. год. № 6972. у ћупр. првост. суду. Суд је нашао (§ 218. кр. пост.), да овде постоји дело покушаја убиства, које се казни по § 156. у вези са § 41. и 44. крив. закоиа, као и то да је учиниоц истог дела онтужени В. — § 229. кр. пост. У пресуди стоји: „Но како је оптужени В. у време учињеног овог дела, према уверењу Гл. Сан. Савета, — § 224. у вези са § 55. кр. пост., боловао од наступног лудила, и у таквом несвесном стању ово дело и учинио, то ве иа основу § 53. кр. зак. има ослободити сваке казне, а тако исто и плаћања свих трошкова учињених око ислеђења овог дела, § 807. грађ. закона, осим бранилачке награде. На основу изложеног и § 240. крив. поступка и зак. о таксама, суд иресуђује: п да се оитужени В. за ово дело иокушаја убисгва. ослободи сваке казне као невин«.... „Да плати своме браниоцу II. Т. 40 дпнара." Државни тужилац жалио се Касацији на ову пресуду, велећи : »што налазим да се овај случај не може подвести под § 53. крив. закона.« Касациони суд у своме I. одељењу (г. г. предс. Вељковић. судије: Д. СтеФановић. И. Јагодић, П. Чоловић, секретар М. К. Ђорђевић, деловођа Ж. Ивковић), оснажио је пресуду првост. суда, 25. септембра 1897. № 5492.

УПУТОТВА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА; (нАСТАВАк) Г. О трговању са ^оњима и преварама у томе. 1. У опште. Ваљда нигде нема толико превара као при трговини са коњима. А и ни једне друге преваре не долазе тако ретко до знања иследних власти, као баш ове. Узрок је томе тај, што се при трговању са коњима сразмерно лако може превара да. учини, и што је врло тешко доцније доказати, да је каква мана на коњу још раније постојала, као и то, да је коњ био и пре^е неспособац и т. д. —• Осим тога је већи део оних људи, који коње иотребују и купују, обузет неком извесном заблудом, као да се они баш у томе послу врло добро разуму, те зато они нерадо и признају, да их је ко могао преварити. Главни је пак узрок, зашто се такве преваре власгима не достављају, тај, што се у томе ретко кад што постигне, те тиме превареии губе само и труда и времена, а иоред тога имају и других разних иепријатности тако, да се на крају крајева излажу и самоме иодсмеху. Што је то тако, то има свога узрока. Онај, коме испадне за руком да другога у таком иослу превари, за цело је препреденији од овога, и боље је посвећен у таким стварима од њега. Њему доцније доказати што по тој превари, доиста пије лака ствар. Иследник ће можда у једном само од стотину таких случајева што разумети, а вештаци се за таке преваре готово никада пе могу да нађу. Марвени лекар може неку ману, или болест каквог коња, који се пред њега доведе, тачио одредити, али он обично незна, шта је нродавац употребио, да ту ману, или болест на коњу маскира, те да купцу какву стару и изанђалу мрцину прода, као каквог скупоценог коња. Коњички ОФицири могу усљед великог искуства у томе погледу много што шта да објасне, и могу се изузетно и само приватно као вештаци употребити. Сем њих има још и вештих и искусних трговаца, који са коњима раде, као и познатих џамбаса, који такође могу у конкретним случајевима нужног обавештења да даду, али се ови обично чувају од тога, да своје мишљење властима дају, јер из принципа нису ради, да се за њпхову вепггину у познавању коња дозна, пошто би им то мбгло сметати у њиховој доцнијој трговини са коњима. Њих, дакле, позвати и од њих тражити, да они цео ток преваре испричају, коју је какав »њихов колега« извршио, само да би купца па куповину приволео, било би више него наивно. Јесмо ли, дакле, ради, да се таЈСве преваре не дешавају, и да се преварени не стиди више, да иревару, која му је учињена власти достави, то пам у томе онда не преостаје ништа

друго, ио да сваком исљеднику препоручимо, да се он сам у конкретним случајевима упуоти у оцењивање саме преваре, и да и у томе смислу себи толико знања прибави, како би могао сведоке зналачки испитивати, и на тај начин призваном марвеном лекару, као вештаку, нужног материјала прибавити. Така иревара лежи у самом току трговања, па зато треба преваренога о томе и испитати. Њега ваља питањима на то упозорити: шта му је све при куповини говорено, како препоручивано, и какви су марифетлуци при томе употребљивани, јер иначе да је сам за то све раније знао, он се за цело не би дао преварити. Но осим зналачког испитивања у таким преварама, веома је потребно за исљедника још и то, да нађе иута и начина, да се упозиа са каквим добрпм познаваоцем коња, те да му овај даде нужна обавештења о свима особинама коња као : о њиховој нарави, склоиу, мапама, болестима и т. д., а поред тога да га уиозна са појединим деловима коњскога тела. Упозна ли се исљедник са тим појединостима, то ће се он онда у нојединим преварама такве врсте моћи лакше да на^е, и да одмах предузме даље шта буде затребало. Међутим ваља знати, да се готово сва вештина у оваким преварама састоји вигие у познавању самих људи, но у познавању коња. Ирава варалица у продаји коња и џамбаси, када су ради да натуре коме каквог рђавог коња по скупе паре, употребљавају нри томе оие исте начине и мариФетлуке, који се употребљавају и при продаји каквих других предмета. Они посматрају добро дотичног купца, студирају његове способности, намере, знање и слабости и т. д., на га онда нредусретају било са учтивошћу, или дрскошћу, како кад за нужно нађу. За тим му почиу ласкати и причати све дотле, док му најзад не наметну каквог коња по скупе наре. Као што се, дакле, из тога види, они се при том служе само познавањем особина дотичнога купца, а не употребљавају нн уколико каква техничка сретства за таку превару. Зна се да је један владалац још у прошлом столећу забранио циганима трговање са коњима. У тој забрани изрично је стајало: да им се то не забрањује за то, што они не унотребљују недозвол>ена техничка сретства за лажно представљање коња, но једино за то, што много причају, заклињу се, уверавају, лажу и т. д., те на тај иачпн људе нринуђавају, да им откупе каквог хрђавог коња, и тиме пм, разуме се, нанесу велику штету. Кад се, дакле, нри таким преварама употребљавају таква срества, која леже једино у човечијој ирироди, онда наравно да неће требати вештака у коњарству, нити ће моћи бити говора о каквој казнимој превари. Па и саме лажи нису обично по зацону кажњиве. Лаж је само онда превара, ако се иомоћу ње догоди каква .друга радња која је по закону казнима. 2. 0 иојединим сретствима. Кад се хоће да говори о појединим сретствима, која се при трговању са коњима употребљавају, то их ваља поделити у таква, која стоје на граиици између непоштеног поступања и казниме преваре. Дакле, на таква, помоћу којих се на недозвољени начин појављени купци иљачкају, и на таква сретства, која се само помоћу неког трећег употребити могу. У опште се не може рећн, да ли се које од та три поменута сретства може већ ио себи као казнимо сматрати. Ако продавац вешто ирикрива ману на коњу, која се иначе даде видети; ако ју је он лепо нсчистио, или јој ииаче дао погодан изглед; ако ју је умео тако да прикаже, да она далеко изостане иза осталих добрих страиа; или ако он купцу не противуречи, већ му све за право даје и ласка му, само да га одобровољи, — онда се до душе ие може рећи, да је он у томе поштено постуиио, али се такав поступак његов не може сматрати ни као кажњив. Шта више, ако неки продавац маскира какву маиу на коњу, тако, да се ова пе може да примети, то се тај његов иостунак у сам(уј ствари не може узети као кажњив, јер се најзад мора претпоставити, да онај, који хоће сам себи коња да купи, да тај мора за то и потребнога знања имати. С тога ће, дакле, у појединим таким случајевима, свак за се имати да размишља и цеии, како је цела ствар текла, шта је продавац све о купцу мислио и за каквог га сматрао, шта му је обећао, како је дотично сретство ућотребл>ено, како му је коњ приказан, шта је купац за њ' тражио, каква сретства су комбинована, и пајзад и то, какве је врсте