Полицијски гласник

ВРОЈ 16

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

121

Познато је, да сви преступници и лопови воле јако лак, елбетан и леп живот. С тога се полицајац и преступник посматрају као нужно зло. Зашто дакле, премишља стари крадљивац, ту сад бити сентименталан ? „Сваки има своје дужпости; ја својих, а и полиција својих". Лопов од заната је, дакле, вазда при духу; вазда је присебан, склон шали и вицу, како у каваници међу дружииом, с којом планира и сирема похару да изведе, тако и кад је пред иследником, или кад је, како они веле „у Абацији« т. ј. с оне стране катанца. Ти су људи не само да раде у наточ закона, но и да му се речју подсмехну. Кад је у слободи воли плаво небо и зелену траву, воли лепо друштво и жив разговор; када је у апсу воли друштво, воли добру порцију и каваљер је према онима, који с њим лепо поступају. Шта више има их и таких, који ће лакше признати своја „дела" кад их добро почасте, но када их осуде на »посну порцију". Само пеколико сцена из жавота лопова и престуиника. * * * Свима преступницима ирестоничким врло је -добро познат госи. Т. И он њих врло добро нознаје. Шта више он ужива у томе свету, као и код остала света, врло велико поштовање. Ноштују га, не толико с тога што је у стању све конце да им иохвата, колико с тога, што се уме с њима да обходи и што се, често, према. њима показује као пра^и каваљер. — 0, Лазо, сервус; дакле опет овде... А шта се сад овом приликом смотало ? — Ја смотао ? ! Ја! — А збиља, јеси ли што доручковао ? ■— Љуба апсанџија само што ме је два пут гурнуо, то је све. — Па како би било да се мало нрихватнмо ? пнта г. Т. А пз споредне собе, где је прииремљена ћулбастија, иде мирис. Лаза не може дуже да трпи. — Молим лепо господин Т. или затворите та врата или... јер не могу "да трпим... тај мирис, знате, то ме буни. Наравно, нос.ле овако лепог поступања и чаше бела вина, Лази ништа друго не оста, но да лепо исприча све по реду како је ствар текла, док није смотао од Јдовице Перке брезлетну и два дијамантска прстена. * * * Коме није познат у београдскоме казамату Милош »Пуца к ? Само што ти нос или уво не може украсти — иначе све. (Ми смо у једном од прошл. бројева донели и слику његову). Док је био у слободи, правио је често неочекиване визите разним лицима. Наравпо он је гледао, да те визите буду у згодно време и за њега самога. Обично је бирао или кад мема инкога код куће, или кад сви у кући спавају. Чешће се нута враћао задовољан са тих ноћних визита. Али једном баш га изненади полиција, којој се, опет, оп од своје стране није никако надао. Наравно, без опирања, одмах се упутио са деверима у кварт. Пита га сутра-дан дежурни : — Шта си тражио ноћу у ту^ој кући, кад свет спава? — Знате, случајно сам чуо, да газда има дивну ловачку керушу на продају, па сам хтео да одем мало да видим то куче. Али кад му дежурни рече, да у тој кући нема у опште никако псето, он се ни најмање не збуни. — Е, иардон, глете молим вас, то сам помео у нумери куће... Сигурно је то одма друга кућа до те... (НАСТАВИЋЕ СЕ).

ЛОПОВ БЕЗ — ОРЕЂЕ, — С кога краја да почнем оиет овај белај ? Ма с кога, не ваља!... Окрени овако, окрени онако — иесрећа, малер и — апса! Казао сам, да са оним »Домишљаном" нећу више презати, па ме оиет ђаво однео... Оио, да видиш, па он и није био овде крив. већ је била крива моја несрећна судбина. Није ми подвалио, Боже сачувај, сам се у кљусу ухватио. Слушај само. Једном с пролећа нађем се с њпме у „Финансијском парку...« Одали смо тако по парку и разговарали о свачему.

— Да одемо мало до железничке станице? предложи ми оИ. — Па да одемо. И кренусмо се цолако на доле. Железница још није била отишла. Имало је времена готово четврт сахата до поласка. Одамо најлак и разговарамо. Иред нама иде неки господин. Пребацио »иберциг® нреко руке, иа хита железничкој станици. Мора да је путник, миСлим, или ће кога да испрати... На један мах, „Домишљап" ме шчепа за руку и рече ми: — Гледај... — Шта, рекох ја... — Зар не видиш оне хартије, што испадоше ономе господину из »иберцига«? — Видим... — Полако. док не нзмакне. Можда су банке нли менице. Свакако, биће ћара за -— бећара... Пођосмо мало лакше. Оиај господин ирилично исиред пас измаче. Дођосмо до места, на коме су хартије лежале. »Домишљан" их подиже. — Брзо онет у иарк. Тамо ћемо видети шта је. Ово су нске књижице... За тим стрпа све то испод свог капута. Одосмо у парк и седосмо па једну клупу у дну. »Домишљан« поче разгледати хартије. И заиста, то беху две уложие књижице. Једна је гласила на »Врачарску Задругу" од 200 динара, а друга опет на »Палилулску Задругу® од 190 динара. —- Коју хоћеш, узми, рече ми »Домишљан", иа одмах да наплатимо. Мене заголица мој стари ђаво. — Па, брате, право је да ти узмеш већу. Ти си први ово и угледао... —• Мени је нраво. •—• Дај ми ону од 190 динара. И тако ја узех ту од 190 динара, а он ону од 200. Пођемо сваки на своју страну, да предигнемо уложени новац... Никшић се упути гбре у врачарску задругу, а ја поред »Лондона с( онет у палилулску, да узмем новац. Уговорисмо, да се нађемо код »доброг јутра", тачно у подне... Таман ја код каФане »три лцста дувана® а нред-а-ме испаде Јоца Сакошанип. — Охо, Микице, где се журиш тако ? —■ Имам нека посла... — Посла? Којешта! Ти и •— пос'о! Него знаш шта је. Знам да си шворц, а ја имам неку мангуру. Хајде да једемо ћевапчића ? — Не могу... журим се... увијам ја, ал то ми није иомогло. Јоца ме на силу одвуче у једну ћевапџиницу... Ту смо се добро прочастили... Ал' смо се, боме прилично и задржали. Кад сам се од Јоце растао, било је ирошло једанајест сати. Опучим иоред ограде старога гробља, иа право у палилулску задругу. Још није доцкан... Уђем унутра на се јавим благајнику. — Молнм, да ми по оврј књижнци издате.новац, треба ми. Благајник узе књижицу и ноче је разгледати. За тим уђс у другу собу. Остао сам сам пред благајном Мислио сам, оде човек да разведе издатак по књигама, — па сам мирно чекао. Он се нешто мало дуже задржа. Ја просто цептпм од нестрпљења. У иеко доба, ето ти благајника са књижицом. — Сад ћу ти издати новац, само док се нађе ова партија по књигама, рече он мнрно, да нисам могао ни у шта посумњати. Стојим ја тако и чекам, док на један пут уђе један жандарм. — Терај овога у полицију, викну благајник. Хтео је по туђој књижици да предигне новац. Пре једног сата, јавио нам је сопственик ове књижице, да су му два удела украђена. О томе је извештена и врачарска задруга, јер и тамо по једној има уложених новаца! Дакле, пре једног сата, јавио је сопственик за ове" своје књижице, мислим ја, а ироклети Јоца задржа ме читава два сахата. Никшић је, нема сумње, здипио оних 200 динара. Право и има. Он гледа свој посао, а не као ја, свуда би свој нос забб. И тако ти мене отераше у полицију. Не треба да ти причам, да сам одлежао 15—20 дана за овој свој белај.:. Ето, видиш, како ти ја страдам на свакоме кораку. Лепо ми човек нуди ону из врачарске задруге, а ја, »поштен«, хоћу ону мању. Да сам ону, богдице, узео, не би натранао на Сакошанина, ПЕ1