Полицијски гласник

БГОЈ 17.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 18. АПРИЛА 1898.

ГОДИНА II.

С/?Р 0>0 050 090 090 090 090 О&О ОбО 0/90 090 ОУР ОрО С/УО С/У> С//0 С/УО ОбЈО ОУР ОСО СОО ОУ5 С/>Р СОО 090 ООО С/УО 050 с/>о с/>о 090 ОУО ОУ> ОУ> ОРО ОУ ОРО с/?о ОУ5 ОУ с>со о>о о?о С^О с/>о с#о ДјРО ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВК ПОЛИДИЈСКЕ РАДЊЕ

■//Г УУ. УУ? УХ) -»о с

Р ЈУУР С/УР ОУР С^о С/УР осо ОУГ ОУГ 050 050 С//Р ОУ> ОС-О ОУГ ОУ' о/: ОУ.' ОУ) 0?0 050 оу: (УЛ О У) соо РУ ) о&о О50 ОУ) ОУ5 ООО 090 ОУЗ 050 090 О^о 090 соо Сб>р СбО 090 соо ооо ооо . »ПОЛИЦИЈСЕИ ГЛАСНИК* излази јоданпут недсљно. По )готреби биће ванредних бројева. Претплата ее шаље уредништву у Беог^аду »КраљМлланова* ул. бр. 16., а у унутрашн.ости код овлашћених скунљача или на ношти. Ценајелисту: чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским иисарима и осталим званичницима у онште годишње 12, иолугодшпње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се но овој цени могу претнлатити само нреко својих команданата, иолицијскс односно иограничнс Јкандармеријс. Надлештвима у оишто 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, иолугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Иолицијског Гласнниа не нродају со. Писма само нлаћена лримају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. У/С' V/. 0>0 .ууп 1УЛ' V/.') ОУЗ У/ОС/У ОУ.' ОуО 1У/. О/.' ОУ ОУ' СОО ОУ.' ОСО ' СУУ. ■ Р уо (•//.'• О5о"о^ј СУУО сУ/7) СОО С/УО <■//? ?ЈјГ> СУ>'. 'с<>0 С//'': ОУ. С/.' ОУ'.' СУ/Г-' "с/у р с/>о с//о с/>о СУ ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР || ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЂ с/л -//^ XX' V/: V/ -хх хх х/. хх. у/ ух у. хл 1 хх хх ух /у: хх •//; /х ууг. хх XX хх хх XX хх уу цу: г/и /X оур мур е/то аот V/: у/ у/ гх. >/. >х.

ЈЕДНА ПОСЕТА КОД Л0МБР03А. У судско-медицинском институту у У1а с1о1 Ро код Турина, упозиао сам се са највећим нталијанским антропологом. Кућа је стара, а нред њом је, као свуда у Италији, широк лишћем обрастао ходник, којим се мора проћи да се дође до уског, оиромашног уласка. У пространом дворишту на сводове, поређане су ца временом оштећеним постаментима неколике бисте, давно "ћомрлих доцената старог. университета. Степенице са стране, које ка учиоиицама на првом и другом спрату воде, клизаве су, од хода излизане и ма да су мрачне, сматрало се за излишно да се подигну наслони за хватање руком. Ишао сам тако кроз тамни ходник пажљиво напред, док не навђох на једна врата и отворих их на срећу. Иреда мном се указа просто намештена соба, која је јамачно била одређена за студирање или за склања1Бе нрепарата. У њој сиазих омаленог човека са дугуљастим, пуначким лицем и готово ружичаСтим образима и са белом као снег брадом. »Куда се улази овде у слушаоницу проФесора Ламброза? 11 запитах ја. »Хајдете са мном® рече омалени господнн и пође преда мном к[>оз тамни ходник натраг. Он отвори ггрва врата п ја уђох за њим у чисто окречену слушаоницу. Са дрвених клупа, намештених у виду амФитеатра, тромо се дигоше пе баш у тако великом броју сакушБени слушаоци. Ја се освртох зачуђено око себе, погледах у својег пратиоца и — сетих се анегдоте о краљу Хенриху IV. и сељаку, кад су заједно у Париз дошли. Ломброзо говораше из судске медицине баш о опитима, којима сс доказује подобност за живот код новорођепе деце. У почетку објашњаваше он опит са плућима и снгуриом руком у неколико пута расече леш једног новорођепог детета, извади нз њега детиња плућа, исече их у комадиће и баци их у воду у један повећн стаклени суд, како би из иливања по иовршинн или падања на дно суда могао закључити, да ли јо дете лшво или мртво рођено. Ио свршеном предавању упутим се за проФесором у његову собу, кажем му се по имеиу и месту одакле сам, и у исто време са нешто устезања, иредам му неке испоруке од Мантегаца. Ломброзо немарно прелети очима оно неколико редака и стрпа писамце, са највећом равнодушиошћу на свету, у свој дубоки џеп од капута. Мени падоше на памет познате речи једног Американца неком младом грофу, који тражаше тамо места и при томе нарочито истицаше своје племићско порекло: „Код нас вам то неће ништа шкодити. 0 ' ПроФесор је био тако љубазан, да ме сам проведе кроз све околне уске иросторије, у којима беше смештена његова огромна библиотека и они препарати, које не беше јога предао своме музеуму, да се не би о њима морао растати. Међу књигама приметих да су иаучници из свију делова Европе заступљени: Французи, Немци, Енглези, Руси — сви, који су ма шта знатније урадили на науци, чији представник беше Ломброзо. ПроФесор прати најновија, ма и најнастранија дела по своме предмету. Књига, у којој се описује морално изметање данашњег Париза у најцрњим бојама, стоји у истом реду са најновијим списом КраФт-Ебинга: »Баз Соп1гаг8ехиа1е уог с1ет 81гаГпсћ1ег. к

У томе стнгосмо пред једну збирку лобања, на коју ми Ломброзо гордо обрати пажњу. Он их беше већим делом сам прикупио а неке од оних, на чијим су раменима оне почивале, и лично познавао. Дугогодишњом студијом оне му беху- омиљене и до крајних појединости познате, те им за то и беше уступљено месго у његовој. најближој околини. — »Ако сравните лобању Европејца и орангутана, наћи ћете, да створови, који су данас обухваћени иод именом човека, стоје много даљо један од другога, но што је то случај са мајмуном и народима на најнижем .стунњу развитка (као што су Бушмени или Веда на Цејлону). Да ли је према томе човек у своме развићу далеки пут од днвљег Африканца до нас самих морао прећи или је у опште у престаро време краћи пут од мајмуна ка човеку нађен био? к — ПроФесор куцкаше смешећи се по лобањама и брисаше брижљиво прашину, која беше нападала по празним очним дупљама. Он ми затим показа неколико лобања, које у разним нравцима одступају од нормалног типа Европљанина: »Овде примећујемо мањи обим лобање а у вези с тим и мањи волумен мозга, јаче искакање јагодичних костију или закржљалост носног сеитума (преграде), или најзад прогнатилиус, а то ће рећи већу развијеност доњег дела лица од горњег, услед чега цела Физиономија добија жшштињски изглед, док упало чело већ с поља означава ступидидет (умну неразвијеност). Све су то знаци који показују, да индивидуа није прошла редовни пут свога развића, но је иза својих савременика изостала. к Колики је труд и колико времена уложио у науку овај велики ум ! Он се морао кроз тамие богазе науке о аитропогенези и развићу, кроз Дарвииову и Хекелову теорију, пробити, са етнограФијом свију раса и њихове културе упознати се, док најзад није успео да створи слику атавистичког злочинца, којег је друштво оставило да испашта за погрешке и страсти својих родигеља или за ћуди природе, која је његово развиће спречавала. И како лако и окретно корача човек, на чнјим плећима почива толики терет дубоке изучености. На глатком и свежем лицу толики напори у раду нису оставили ни једно боре, ни једне бразде. Мирне и правилне црте његове дају му шта више израз доброћудности и нотпупог задовољства са самим собом. Дубоке бразде и боре су по његовој доктрини знаци злих људи, а какву јаче развијену кост лица могао би по који злуради неиријатељ узети као атавистичко обележје. И док данас на упиверситетима и у образованим центрима Италије овога научара са неугасном ватром јужњачког одушевљења сматрају просто као »генија« своје отаџбине, дотле би га при читању одличних извештаја обузела нека потајна језа, кад се у његовој памети почну јављати дрске слике генијалних злочинаца или полуделих генија, које је он сам пекада свету представио. Мој пратилац ми понова објашњаваше, како се италијански правници живо интересују за медицинска шггања. Тако причаше он, да се код туринских адвоката, који хоће снецијално кривичном ираву да се посвете, сматра као неоиходно потребно, да неко време »практицирају® код Ломброза и с његовом се науком упознају. Бесмо већ на крају У1а с!е1 Ро, за тим дуж реке прођосмо ОЈагсИпо РићНсо, кад се на његовом западном делу кроз густо лишће дрвећа засветлише нове университетске зграде.