Полицијски гласник

124

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

Музеум Ломброзин је веома интересан, Велики комади коже, скинуте са помрлих зликоваца, јасио нам иоказују тако често описивана тетовираља. Сујета тих људи учинила је, да опп своју коЈку украшавају простим иисменцма, стрелом пробијеним срцима, која су требала љубавне муке да представе, или најзад читавим личностима или прпзорима, чије значење не беше тешко погодити. Тако сам спазио утетовираног једиог жандарма са пуном опремом, око којег са свију страна леже ножеви у знак претње — и тај је човек-доиста постао убица свога гониоца. Ово ччзсто тетовирање код злочинаца сматра Ломброзо такође као атавистичке зпаке за те људе. Злочинац, којп из чцсте сујете пајосетљивија места свога тела истетовира, пикада не могке бпти обдареп осећањем бола подједнако са нормалним човеком. Код њега се осећај бола ие молсе истом јачином кроз нерве за осећање пренети ка центру, а то је проФесору довољан знак грубе, атавиетичке склоности. Узгред буди речено, и слабпје осећап>е бола код исене (као што се види код неких операција, п. пр. вађења зуба) био је једап оонов впше да негалантиог научара утврди у веровању о инФорпотету жене према финијој организацији човека. »Но злочинац," велп Ломброзо, „може бити у своме делању такође генијалан. к Доказа за то има тма и тушта. Ту су вам превучене колсом боце италијанских а нарочито спцилпјанских разбојника, који су на тим боцама иглом урезивали најбогатије и најукусније орнамепталне слике. Да избе^ну муке од дугог времена, у стању су такви злочинци да у затвору са шпљатнм крњетцима, на својим тестијама за воду изрежу слике пуне духа, пекад религиозног а често и натрпотског садржаја, а да задовоље своје неутољиве жеље за осветом, знају они норед најстрожијег надзора, да оаграде себи разна оруђа. Тако је нашао један од њих у башти комад тупог и Сломљеног сечива од ножа, углавио га између два дрвета, попуњавајући празнипу међу њима тпфтиком који је ишчешљао од парчадп евога веша, а све то обавио је јакнм концем. За тим је изоштрио то сечиво о решетку евоје тамнице н пробуразио љиме, чим су први пут пмали заједнички излаз у шетњу, једпог свог друга осуђенпка, који га одавно беше проказао надзорнику за пеку његову омању грешку. Исто тако и неке ствари за играње справљају злочинци иа врло вепгг начин н са врло мало иотребнпх средстава, која им стоје на распололсен>у, као пгго су на пр. карте за игру (са лепо нацртанпм ликовима) пли шах (са изрезаним Фигурама). Кад добију хартије п перо, онн описују често своју судбу па по све оригиналан начин, исмевајући се кад и кад са самим собом. И за ово има .у музеуму примера у изобиљу. У другој соби поређана је чптава збирка различитог смјјтоносног орулсја, узетог од зликоваца. Ту ио дуваровима висе сикире, будаци, ножевп, мачеви. Код сваког предмета обешеп је по лиетић хартије, на коме етоји исписано ко с.е њиме служио и ко је од њега погинуо. Ту вам је сачувано и најневинпје, најобпчније ору1 ; е: једна вила, једна нога од столице, на чпјем једном крају попрсканом крвљу, стоји улспљено неколнко длака пз косе. Какве слпке не би себи могла створити нека надражљива уобразиља нри иосматрању тих немих сведока гнусних злочинстава ! (свршиће се). Др. Ђ. Ј. Н. -|-о»шо" УПУТСТВА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА. (нАСТАВАн) а). 0 аогоднијем изглсду коња. Ваља знати да сваки онај, који са коњима тргује, или ма само једиог коња за продају има, да ће се тај старати, да му штала буде тако удешена, те да му коњи што боље изгледају. Сваки ће трговац нарочито на то пазити, да му штала буде чиста, видна и што је могуће лепше уре^еиа. Кољи се и но бојн једни од других одвајају. Они носс беле уларе, а под нм је с преда виши, него одостраг тако, да се они у оном тренутку, када неко у шталу уђе, камџијом, или другим каквим сретством напред потермју, те усљед тога изгледају свеиси, весели и срчани. Када купац приђе коњу, онда трговац ухвати овога (коња) за главу, држи је у вис, а међутим шиба живинче по стражњем делу, само да добије погодан изглед. Г1а тај начин изгледа

као исправан, опрунсен и веома је допадљив. У исто се време тако забашуре и могуће мане на њему, као нпр. сувпше висока грбача, претерано развијенн стражни део, рђав ход нт.д. једном речп, коњ учини тиме сразмерно добар утпсак, а то је оно што је главно и што се обично тражи. Шта вшпе, молсе се том приликом и нека велика мана да ирикрије нпр. ако су му леђа увијена, те се то може на тај начин прикрити ; а кад се одмах затим на таког коња метне покровац или седло, онда се та мана још мање молсе да запазп. У таким приликама трговац обично глади коња по леђима, н нрнтискује га ноктима но ртењачи, усљед чега се коњ опрулш и држи се право. Па тај начин купац пе опазн ману »увпјена леђа,« п ако баш што прпмети, он обично мисли, да то није мана, ио обичан увијутак, или када се »нротеже и теглп. и Ако се пак укаже потреба, да се коп. још бол>е проматра, онда га т|>говац нзводи из штале у авлију, на којој су зндови увек свеже обојадисани, те да на тај начии кон, добије што погоднији нзглед. Он га ту тако намести, да она страна, на којој му је мана, буде окренута зиду те да се не види. До1,е ли му купац ближе, то трговац опет окрене коња, али тако да овај само опу »добру« страну може да види, а не и ону са маном. Ту другу страну види ои само летимичпо п у проходњн коња. Сем тога, у то време, кад бп се мана могла запазити, трговац нагна коња да попграва, да скаче, или га доведе до ма каквог другог узбу^еља тако, да купац не добије времена, да ноетојећу мапу на њему занази. Ако купац изрично захте, да види п другу страну коља, то га трговац онда пажљпво поведе до друге страие зида, и ту га заустави. Ако^ је пре глава бпла окренута северу, сада је на другој страни зида окренута југу. Куицу, који обпчио на средипи 'авлије етоји п посматра, на тај се начин опет показује само оиа »добра« страна коља. Тако он уобрази, да је видео и другу страну, јер је глава коњска на другу страну окрепута. При сваком полбжају, који коњ при прегледању треба да заузме, трговцп се старају, да га тако наместе, да му предње ноге узвишеније стоје. Такав положај даје коњу леиши и срчаиији изглед, а доирииосп к томе још и то, да на тај начнн мане на предњим ногама сасвим пеопаженс остану. Тежина тела пада на стражњи део, нредње се ноге лепо опрумсе, и добијају правилан, сигуран и потпуио миран ноложај. Оснм тога ваља зиатп, да се молсе трговцу указати прилика, да и у величиии коља нредузме мале исиравке. Ио правилу је свакоме трговцу до тога стало, да коња нредстави већим, но што је.у самој стварп, јер већи коњи имају обично боље нрође но мањи, и више се траже но мањи. Но према околностнма, може му затребатн, да свога коња мањим представп 1 , но што је у самој ствари, особнто ако се купац нзјаспи, да му је мањи коњ иотребан. То обично бива у приликама, кад купац хоће да набави пар коња за презањс, подједнаке величине. Ако трговац нема таква два г.одједнака коња, он онда прибегава мариФетлуку, те да једног од евојих коња представи већпм, а. другог опет мањим, док не успе, да пх обадва иретстави купцу, као иодједнако велика. Сретсгва за то постоје нре свега у самом положају коња, помоћу кога се он може представити опружен, или увећаи, иа ма то било само за неколико цртица. За тим се коњ у таком положају мери, ири чему трговац куицу прича, ласка и т. д., само да овога убеди, да мера коња одговара потпуно љеговом тражењу. Кад је свршено са мерењем иа задовољство кунчево, онда се прелази на зауздавање коња. Треба знати да је за трговца главна ствар, да он при продаји коња не употребљава такве уздице, за које би му требало дуже времена, док их коњу наметне, те да купац за. то време не добије прилике, да запази какву неправилност на коњу. Уздице му морају бити просте, морају паеовати и бити у иотпуном реду тако, да се могу брзо коњу наметнути. При том трговац пази, да не повреди коња, ако овај случајно какву год ману има у устима. Ако куиац заиита, зашто се баш такве уздице унотребљавају за зауздавање коња, онда трговци одмах уму да докажу, да су те уздице пајбоље и најмодернеје, и да коњи ту врсту уздица највећма бегенишу и т. д. Из свега до сада наведенога јасно је, да има много разних мариФетлука, које трговци са коњима употребљавају, само да својим коњима даду погоднији изглед пред купцима, и да на разне пачине прикривају мане на кољима, које су радн куи-

,