Полицијски гласник

БГОЈ 18.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 25. АПРИЛА 1898.

ГОДИНА II.

оуе оуа ооо оур оуз оуз д/ур с/>о ру> с/>о с/>о ( ух . с/У ^ с** 90 с ' у:> ^ 16 * 0 С/У: ' в* 00 суу:> с,с ^ С/С/ ° с/^5 схуд о^о оу с/> о осо с />о оу:\(>бо с />о оу : ПОЛИЦИЈСКИ Г ЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ П0ЛИЦИЈСКЕ1 РАДЊЕ УУО С />Р УУР. С/ УР -УСО 050 ОУО С/УР ООР ООО 0>90 С/>Р ОДС 060 О&О ООО ОбО С//Р О ј ОП О ј СП > О ј СП ОУО ОбО ОУД ООО СОО ОУ> ОСО ОСО .050 ООО ОУ) С/Уа С/У? Об>Р С^О ООО С/УО ООО ОУЗ СУ50 с>со ооо ооо с/>о СОО ОбО ОУО оо^ »ПОЛЛЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаљо уредништву у Београду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћеиих скуиљача или на пошти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичиицима, општинским висарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, нолугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само нреко својих команданата, полицијсве одпосно нограничне жандармеријо. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједипи бројсви »Полицијског Гласпика не иродају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. с / у5~ оа о/л > ур с^' ;/ур оу: ул с//. оуЈо^о с/уз осо оу> ух. (уу- с/л оу уу^ ју/. с//) с/у уур с/5о о^о ; у/а с/уд с/>о о^о с/>о ооо с/у с/у- с/ур с/у^ оуг оу суур с//. с//о с/?о оу с/ур с/ур с/ур с//ј

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЂ

у.-: ул. хх. хх .ух.: хх /л хх с/уЈОЈп :хх :хх XX хх. XX хх. схх? XX у/ уу: XX огтр оуг сууо .хх хх хх :хх хх; оур хх. хх у хх. хх: схх :хх -хх

^ »Орпске Новине« у броју своме од 18. априла тек. год. доносе овај указ: ми АЛЕКСАНДАР I по милостн Вожјој и јзољи народној Краљ Србије На предлог Нашег министра унутрашњих деЛа, а по саслушању Нашег Министарског Савета, на "основу чланова 3. и 76. изборног закона скупштинског решили смо и решавамо: да се на дан двадесет трећега маја 1898. године нредузме и изврши ио целој земљи избор народиих посланика за трогодишњу периоду скуиштинску 1897, 1898 и 1899 године. Наш министар унутрашњих дела нека изврши овај указ. 17. ацрила 1898 год. у Београду. АЛЕКСАНДАР с. р. Министар унутрашњих дела, Јевр. А. АндоновиЂ с. г.

ЈЕДНА ПООЕТА КОД Л0МБР03А, (СВРШЕТАК). Сваке суботе искупља се у У1а с1е1 Ро једно омање друштво медицинара и правника код Ломброза, да се у испитивању и иосматрању злочинаца веџба, а у исто време да од ргоГеваеш- шШпе у иријатељском кругу чује практичну иримену његових научних Ј»есултата. Како Ломброзо не стоји ни у каквој вези нИ са судовима ни са полицијом, који би му заточенике за научна испитивања слали, наступа питање; одакле се набављају злочинци ? Као покровитељ науке јавља се ту у прозаичном облику краљевски слуга на судско медицинскоМ институту. То вам је мријатан, услужан човек, мирне, скромне спољашности. Дуго година стајао је он поред Ломброза за столом за сециран.е, да му је при руци, кад би му затребао чист нож или каква поучна табла са сликама. Мудре речи, које је на тај начин, из године у годину слушао, нису остале без утицаја на њега, и он је тако постао приљежан ученик свога господара. И када би му данас затребао материјал за његова истраживања, ваљало му је само послати своју верну „десну руку с< у какву варошку меану или бурдељ. Ту упознаје добри слуга, ирема принципима свога проФесора, зликовца по лицу, хвата га одмах, да га за награду клиници у цељи испитивања на расиоложење стави. Тако долази Ломброзо до по неког интересног случаја, чија се вредност цени по годинама, које је дотични провео у тамници. Кад ја уђох унутра, друштво се беше већ искупило ок.о субјекта за иснитиваЊе.

То беше деветнајестогодишњи дечко, висок и витак а нежног састава. На бледом, уском лицу падају у очи, збуњене али севајуће очи и дрско савијен нос. Коса је чешљем спуштена на чело, те тако одузима лицу отворен и часан изглед. Младић је већ пет пута због крађе лежао у затвору. Круг се са пуно поште рашири, да пропусти професора ка »пацијенту®. Овај ногледаше неодлучно онога што га огатро мераше од главе до пете. Њему ништа није, није ни болестан, и опет мора да се да прегледати! Или њега сматрају за луду, и хоће с њиме да се исмевају ? Инстииктивно он гледа у чисто и лепо обученим људима око себе своје крвне непријатеље. О пуном сажаљења интересовању, које му се овде указује, њему, измету друшвеном, кога издвајају, савет и утеху са свију страна одузимају — нема он ни појма. Иа оно мало питања, која му се постављају, одговара он са неповерењем — уплашено. Злочинца прегледају пажљиво, сваки део његовог тела испитује се и опипа се, пе би ли се иашао какав год знак који би га издао. Ту се пази на облик ушију, усана и зуби, на то како коса расте, на разроко гледање, на јачину стезања руку, на дужину прстију, ногу и палца, на тетовирање, па чак и на одело. Код нашега злочинца налази се само неколико атавистичких знакова. У очи пада само необична дужипа руку (горњих екстремитета), што као мајмунски знак подсећа на односе тела код мајмунаи дужина прстију, нарочито средњег (великог) прста. Што је народ лопове обележио као људе »дугачких прстију", истраживањем се показало да није ни мало случајно. »То показује лопова" рече ми проФесор немачки, којнм се језиком врло тешко служаше. И питања односно родитеља нису дала ничег позитивног. Они нису патили ни од епилепсије ни од неурастеније, а нису били ни пијанци. „Но они су ме за рана цапустшш и из куће изгиали", тужаше се младић, »и ја сам морао-да идем. и дошао сам тако у Римини". — »А нико ти од породице није био у затвору?« упита Ломброзо. — »Нико с( . ■— »То ти не верујем. Један је ипак био ! (< — »Тога бих желео да видим ! (( »Па то си ти, главом, драгимој! (( — Младога лопова обли руменило по лицу, што се тако беше зашло у његову прошлост, која је толико стида његовима нанела и на безазлену нримедбу проФесора не нађе он, наједаипут, никаквог одговора. »То још није окорео зликовац«, рече Ломброзо смешећи се. »На његовом телу нашли смо само неколико трагова атавизма. А и у историји његових родитеља нема ништа што би га теретило. Пред вама не стоји никакав ирави, но случајни злочинац. Случај по све јасан и за то није потребно никакво даље објашњење. Много је интересиије да се испита, да ли је могућно да се он како год поправи. То питање треба увек расправљати са обзиром на пол, старост, положај и склоности сваке личности одвојено, за себе. Па ипак, у опште може се узети, да та могућност код случајног злочинца није никако искључена. Да ли она престаје код правог (урођеног), наследством оптерећеног и обележеног злочинства, о томе се нећу за сада упуштати у оцену, јер ми је у последње време стигло једно значајно извегаће, које и вама морам саопштити. Тако ме извештавају да су се у великим варошима сједињених североамеричких држава — може бити у вези са лондонским дру-