Полицијски гласник

138

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 18

— Бугари, пасји, татарски род, прогунђа архимандрит. Ама се ви држите, јели? — К'о стена... Не дамо пм ока отворнти... Само нас уби ова парница Хаџи Пешића из Ниша. Е, то нас уби.... — Боље да ггаје тако било. Али знаш шта је. Нико не може поздраво рећи, на чијој је страни право. — Тако је... — Па, куд мислиш одавде? — У К. па онда у Београд. Све то зависи од — средства са којима располажем... — Зар немаш новаца ? — Немам... — Па, ништа за то. Ова овета обитељ неће те пуститп иразних руку... Остани вечерас овде, па сутра зором седи на манастарска кола, па у Бои;је име крени на пут. А шта ћеш у Београду? — Шта ћу, оче ? Да се јадам, да пиштим ко црв у кори. Хоћу, да нам пошљу за старешину Србина. Има у Србији људи бистри, патриотпчни и одани светој цркви. То хоћу. За то ме је братство и послало. Ево и његове поруке. И ту млади калуђер показа неке „бурунтије« са тријестнну разних потписа. Архимандрит гледа, маше главом и сам собом говори : — Боже мој, шта се учини од те задужбине славних Неманића!... Млади калуђер изгледаше уморан. Склапаше често очи а глава му падаше на прса... Архимандрит иодиже главу. — Е, баш си уморан оче, — а, збиља како се зовеш ? Млади се калуђер већ био тргао. — Онуфрије... рече тихо. — Хм, грчко име... •— Није ни чудо, кад су тамо, као што рекох све сами Грци И Бугари. Чудим се како ме нису „нарекли" Космом или Синесијом. Сунце је већ зашло. Запад се руменио, као да је сав у иламену. И архимандрит и калуђер дуго гледаху у ту чаробну слику небеску, а за тим уђоше у манастир. После вечере одведе архимандрит свога госта у једну ћелију. — Ту се одмори, а сутра ћу већ наредити, да удобно отпутујеш у К. — Хвала.... а, гле, у мал' не заборавих нешто. Извините ме. Умор, па онда и љутина што нам тако пропадају СЈЗпске ствари, мало ме је збунила... Имам да вам предам једно писмо... — Писмо? Од кога? — Од нашега архимандрита Василија. Познајете ли га ? —• Познајем. И млади калуђер извади из недра једпо писмо, угужвано п доста прљаво, па га пружи архимандриту. Старац мету наочаре, приђе лампи, одви писмо и поче га на глас читати : »Оче.... »Ствар, по којој иде у Београд отац Онуфрије, врло је важна по српске интересе. Подај му 30 дук. цес. *на моје име, јер му треба 'за једну цељ. Одавде није смео ни гЈзоша понети, јер Турцн претресају и одузимају све... Послаћу ти ову суму, или ћу ти сам донети кад будем тамо дошао због оне хилендарске ствари. Брацко ти поздравље. Твој у Христу брат архимандрит Василије«... — Хм, хм, свуда зло за Србина, шаптао је старац... Знам оца Василија, знам... Лепо, даћу ти паре сутра, а сада се одмори... Лаку ти ноћ... — Лаку ноћ... Архимандрит оде а. млади калуђер стаде код прозора па је дуго гледао у благу месечину...

Сутра дан архимандрит нареди, да се упрегну два вранца. Млади калуђер беше спреман за пут, само очекиваше архимандрита, да се с њиме оирости. И старац дође... — Ево ти сине, 30 дук. цес. да ти се нађе за нут. Наравно тешко је то путовати без трошка. Знам да би ти отац Василије дао пара колико ти треба, ал' ето, Турци претресају и одузимају.,. Збогом сине и срећан ти пут. Млади калуђер пољуби архимандрита у руку, седе у кола и крену се на пут...

Старац махаше тужио главом. — Сирото моје Српство, рече тихо, како те гљави и дави свака ала и врана. Кад ће тебе леише сунце огрејати? * * Нећемо даље. Онај младић у Манастиру II., кога је Макарије називао Исидорем, и овај млади калуђер, који се доброме архимандиту манастира Н. преставио као Онуфрије, није нико другп, већ главом — Никола Милојевић. Ои је од лаковерног калуђера Макарија излагао калуђерско одело, па је тако прерушен дошао у манастир Н. и преварио старог архимандрита. Дакле, као што видите, он је потпуно глумачки однграо две улоге, а нарочито улогу калуђера из манастира Хилендара. Он је вешто ФалсиФиковао и опо писмо, ио комо је добио 30 дук. ц. Варалица којој нема можда равне у свету, а вешт имитатор, глумац, вештак, да би и самога глумца могао очарати и занети. — Ал' ово још није све. ОЖС-- П 0 Т Е Р А. Тодор Илик, из Белотинаца, окр. видинског у Бугарској, иритвореник начелства ср. бањског, 19. априла тек. год., побегао је из притвора. Тодор има 35 год.; високог је раста, црномањаст у опште; у хаљинама од сурог бугарског шајака. Наређује се тражење. Нађеног треба спровести начелству округа нишког с иозивом на Бр. 7644, или управи гр. Београда. Драгутин Средик — Стекик из Ужице, бив. слуга механски у Каменици, за дело »покушаја убиства" има да се узме на кривични испит и спроведе суду на осуду. Лични оиис непознат. Паређује се тражење. Пађеног спровести иачелству ваљевском с нозив. на бр. 4101 или унрави гр. Беогр. УТЕКА0 — ПА УХВАЂЕН. Марко Павловик, из Београда, стар 19 год., осуђеник београдског казн. завода. За извршену опасну крађу осуђен је на 3 године затвора. Као малољетан, Марко је упућеи на издржање осуде у Топчидеру ире 5 месеци. У прошли уторак, 21. ов. мес., Марко је радно у топчидерском расаднику. Око 4 сата но иодне употреби згодну прилику, завара жандарма — чувара и: нестаде га као даје у земљу пропао. Љуби жандарму, кога комесар топчидерске полиције сматра за највреднијег вршиоца службе, деси се овај малер да му једно тако рећи балавче испред носа утече. И он, иун гњева реши се пошто по то да га пронађе. Тако је и било. ЧимјеЉуба о побегломе Марку рапортирао и њега нестаде у топчидерској шуми. Око 6 сати већ је Марко био у шакама Љубиним тамо негде око Раковице. Марко је дакле ухваћен, али је показао склоност на бегство. С тога му и доносимо слику иначе је не би ни износили. Исправка. У 17. прошлом броју нашега листа од 18. апр. тек. год. а под рубриком : изјаве, поруке и т. д. штампан је одговор Д. М. у К. на његово питање о важности § 44. полиц. уредбе. У томе питању био је уједно и одговор онакав, какав је донет у поменутом листу са врло малим варијацијама. Тај одговор ушао је без знања уређивачкога одбора, јер се зна, да су одредбе полиц. уредбе од § 39. иа до краја укинуте и да се по њима не ради, пошто су исте ушле у кривичан закон — глава XXXII. Молимо читаоце, да ову грешку исправе. Г. Д. М. пак одговарамо, да на његово питање може наћи одговора у § 318. крив. закопа, о чему ћемо ми доцније говорити и изнети деФиницију те законске одредбе за случаје, које је Д. М. у своме питању предвпдео.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.