Полицијски гласник

БРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

141

VIII. Тужба суду. Кад се дело овако (а друкчије ако је кривац познат) иследи, онда се напише тужба првостепеном суду од прилике оваке садржине : Првостеп. суду Н. Вукајлу ДобриКу из 0. учињена је паљевина 14. Марта тек. год. Том паљевином, по процени заклетих вештака, изабратих у смислу члана 5. зак. о злонамерним паљевинама и §. 251. зак, о поступ. судском у грађанским парницама, оштећен је Вукајло 604 динара. Полицијским уви^ајем утвр^ено је, да је ова паљевина извршена од стране непознатог лица, и да у овој паљевини нема удела, како оштећени Вукајло, тако ни један из његове породице. » Па како се учинилац овога дела не зна, ма да је власт све мере предузела за његов проналазак, то оштећени Вукајло, тужбом својом од 14. марта тек. год. Вр.— а у смислу чл. 1. закона о злонамерним паљевинама тражи, да му оштету, по процени заклетих вештака у 604 дин., накнади општина 0. Спроводе1ти ово дело на основу чл. 13. и 18. зак. о злоиамерним паљевинама, ово-среска иследна власт моли суд, да поменуту општину осуди на накнаду учињене штете као и осталих трошкова око извиђења овога дела. Општина 0. положила је три динара у маркама, цоје су на овоме акту утиснуте на име судскога рада. 16. Априла 1897. год. у Н. Начел. ср. Н.: Писар : Н. Н. Н. Н. Са овим је, у главноме, завршеи рад иследне полицијске власти. Разуме се, да се предходно живо трага за проналазак учиниоца дела, да се докази прибирају и г. д. иа кад је сваки покушај у томе погледу безуспешан, онда се тек горњим актом за оштећеног тражи накнада штете од одговорне општине. Даље, шта се по овоме има да ради, иследник ће наћи у поменутом закону. Ми признајемо, да ова ра ња није псцрпна. Ал' наша је памера била, да изнесемо образац рада; да овим обележимо тбк и ред онога, што се узима за главни мотив оваке једна радње. И ми смо доиста, своју дужност учинили. 3 А Д А Т А К. Био је овакав случај. М. Н. наредник сталн. кадра, у друштву са II. Ш., Ј. Т. и Н. И. грађанима, ноћу, изме^у 7. и 8. Фебруара 189* год. напали су у каФани код „дивље патке (< на К. Д. каФеџију и нанели му тешку повреду, која се казни по §. 177. кривичног закона. Ио овоме делу, надлежна полицијека власт, повела је одмах кривич. истрагу противу свију горњих лица и тражила је, да јој војена власт упути наредника М. Н. ради преслушања по овоме делу. Но војенавласт, налазећи, да је кривац овога дела наредник М Н, учинио исто као војник који је под барјаком, није га хтела упутити истражној грађанској властгт да се преслуша, и с њиме даље по закону поступн, наводећи, да је за извиђање и нресуђење ове његове кривице надлежна војена а не грађанска власт, односно суд, по одредби општег војног закона. Питање : Ко је овде у нраву ? Да ли истражна грађанска или војена власт? И онда, по коме се законскоме пропису оснива то право једне или друге власти ? Одговор на овај задатак нггампаћемо само од оних полицијских органа, који нам темељно и зналачки буду исти послали, без обзира, да ли је одговор пре или доцније стигао.

ЈЕДНА С1ИКА ИЗ А/1БУМА СТАРИХ ПОЛИЦИСТА. Ви хоћете ФотограФску слику. Таман. Никада он није стао пред ФотограФски апарат. За њега је та, онда ретка ствар, била сасвим непозната. За слике и сликање није ни марио. Слике су за свеце. Њих је навикао гледати само у цркви. Помислио би на иконостас, и у души би му се чисто смучило, кад би видео на зиду окачену слику, па ма она представљала стрељање Максимилијана. Мени је допуштено, те сам у албуму завирио у један лист — о њему. Пишем сада оно што још од тада памгим. * За философију и нравне науке чуо је. Од попова је сазнао нешто више о богословији. Псалтир је изучио одлично, а часловац знао је »на изуст«. Знао је кад се у цркви клечи, кад метанише; кад треба поклонити се, кад прекрстити се на вечерњи, јутрењи, служби, па и на иолуношници. Преврнуо би се у гробу, у који је одавно легао, кад би могао дознати колико данашњих чиновника то знају. Био је „писмен". То му је била спрема. Са њом је ушао у „полицајну® службу. По њеним лествицама пео се »са званија. на званије 1 '. Био је „препишчик«, постао је капетан. И онда се носила униФорма. Капетан је радио у канцеларији обично нод »качкетом«. Под њом је изгледао званичнији. Па и он је, разуме се, имао униФорму. Направио ју је још кад је био »писар началства". Истина то је, давно било, али човек је хаљине чувао; пазио је, те је прешивао чим би се шав где год опорио, и да се удари » фино (( закриа где се мало подерало. У осталом, он за уни.Форму није толико ни марио. Њу је облачио само у сасвим »званичним« приликама, или кад друго одело да на оправку. Од униФорме само качкета на глави; иначе џемадан, ћурак и чохане чакшире, тта баш ако су добили »мало" и неодређену боју, опет му је то било милије одело. Чизме и »цокуле (( носио је „гарнизонске". Њих му је набављао један пријатељ у Београду. Такав еспап и по гу цену, није се могао онда добити »а другом месту. Што је та обућа била трајашна! Док је нова свакојако је, али је у љој славно ићи, кад после друге оправке до^е с калупа. Тек тада је просто не осећаш. Једни ђонови, уковани широким гвозденим клинцима, са поткованим »опсецима <( , могли су послужити за троје »ерцлове (( . А кад 1)ОН отањча, онда удари »дупла пенџета«, али на не сасецане ђонове, па као ново. На мочарном времену само подмажи добро шав лојем, па не пропушта ни кап воде. По троје вунене чарапе можеш обути кад је хладно, а лети у танким чарапама хладовина у њој, да ти је милина. Али од свега одела беше му најмилија бунда, или, како су је онда звали, „џубе <( . Неиздеримо је то парче. Било је „скоро ново«, кад је пре 15 година дао за њега на лицитацији три здрава талира. Није се макао од канцеларије без њега. Ама да ће само преко пута, до механе, огрне га. Баш и по топлбм времену добро чини, особито на коњу. За случај кпше не треба »штит (( , који он никада није носио. Оно је, уједно, највише доприносило, да га једне хаљине могу да служе дуго. А како и не би, кад заклања од свега : од снега, кише, ветра, прашине, блата, па — н од сунца. Од сунца хаљине бледе, особито конац. И ма да се постава од јагњеће коже, и по пешевима п по леђима, промаљала већ кроз шајак и испод закрпа, опет је у њој редовно ишао у окружну варош. Начелник му је неколико пута приметио, »на фини начин«, да би добро било, да »џубе« каплаише, или још боље да лице са свнм измени, само би стара постава могла остати, а кад је топло да му за варош и по треба; није далеко. Он то није ни узимао на ум. Мислио је: »шта се пачалника тиче како ћу ја и у чему долазити у варош ? (< Кад је најзад начелник био прииуђен опоменутп га озбилзно : да се више не појављује у оној »гомили дроњака" ; да не плашп њоме децу успут и чаршијом, иначе ће га доставити г. министру — он је избегавао да иде у варош докле га не зову, али без »џубета« није могао.