Полицијски гласник

150

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20

У овом случају нуномоћник прив. тужилаца, нарочито I нстиче: да ово потраживиње његових властодаваца од туже- > ног Т. у суми од 2164 дин. и 15 п. дин. проистиче од куаовина и продаје вина те да се према томе може ова тражбина и сведоцима доказивати и ако прелази вредност 200 динара, пошто произилази пз чисто трговачког посла. Иашим трговичким законом није прецизирано, шта се има сматрати као трговачки посао, нити су ти нослови побројани поименично, с тога се критеријум за квалиФиковање послова — дела, као трговачких има надлежна власт придржавати начела, која веју кроз теорију модерног трговачког права. Према наведеноме, иследна власт овога кварта, у овом конкретном случају, куповину и продају, из које проистиче ово потраживање прив. тужиоца како он представља, пе сматра као чист трговачни иосао, пошто иста није закључена између трговаца, већ с једне стране нзмеђу трговца а с друге стране нетрговца туженог Т. бив. каФеџије. Овај би се посао могао сматрати као иолу-тговачки иосао, а за тражбине који произилазе из овакве врсте послова, а прелазе вредност 200 динара, сведоци се могу употребљавати као доказно средство, пошто се у §. 75. трг, зак. изрично вели: да се сведоци, као доказно средство, без обзира на вредност тражбине, могу употребљавати у чисто трговачким пословима. Са изложенога кварт се не може упуштати у испитивање сведока по овом делу, што би се такав рад противио јавном поретку у интересу кога су ови земаљски прописи и донесени. Како пак пуномоћник прив. тужилаца није поднео никакве друге доказе; којима би се утврђивало постојање дела кривоклетства и да је учинилац истог тужени Т. бив. каФеџ., то нсладна власт са наведеног, а на основу §. 29. тачк. 1. и 2. крив, суд. пост. Решава: да се свака даља кривична процедура по овоме предмету, према Т. бив. каФеџ., прекине и предмет као свршен у архив остави, кад ово решење постане извршно. Решење ово саопштити интересованим странама па даље шта треба урадити. Решено 21. Марта 1898. год. у Београду, у кварту палилулском. Иодедник ' Стареишна кв. па.шлуског, Дедовођа, писар : чдан : М. А. Протић. М. П. Т>ор1,евић. II. Првостеп. суду за вар. Београд. Иод 17. Фебруаром тек. год. поднео сам кварту палилулском кривичну тужбу противу Т. бив. каФ. овд. за кривоклетство, учињено у спору мојих властодаваца г. М. Ј. трг. овд. противу Т. за дуг од продатог му вина. За доказ да се Т. криво заклео, позвао сам се на сведоке: Н. Т. и Ф. Б. овд. пред којимаје Т. призпао, да дугује мојим властодавцима 2164 - 15 динара од купљеног вина, а кварт место да отвори кривичну истрагу, он тек под 13. тек. мес. Бр. 1662, без да је сведоке или ма кога по овоме делу саслушао, нрекида истрагу својдм решењем, које ми је јуче саонштено. Оваква радња кварта неправилна је у томе, што је кварт претходно требао да испита сведоке и онда да цени, да ли има дела кривоклетства и да даље по закону поступи. Он у место тога прекида истрагу. Прекидати истрагу значи, да је ову отпочео ислеђивати, па је нашао да дело не постоји, и за то га прекида, али неотпочињати никакву истрагу, а ову прекинути ■— нема никаквог смисла. Кварт, кад је хтео тако радити, могао је донети решење: — да се не отиочиње никаква истрага из разлога, које он налази да постоје. Дакле, у овоме је једна врло велика иеправилност у доношењу напред поменутог решења, које као таково никако неби требало да осгане. Но какве разлоге наводи кварт за то своје решење? Позива се на §. 242. грађ. пост. по коме се сведоцима дуг не може доказивати, па одмах мало за тим навео је и §.75. •грг. зак. Баш кад би прочитао пажљиво тужбу, увидео би, да овај дуг произилази од куповине и продаје вина, а то је тр-

говачки посао, и као такав може се по пом. §. 75. трг. зак. доказивати сведоцима. Међутим, кварт погрешно узима да продаја и куиовина вина није трговачки посао и то за то, што је Т. каФеџија, он се по мишљењу кварта сматра за нетрговца, и ношто је овде сам мој властодавац трговац, онда је закључен посао између њих о продаји и куповини вина » иолутрговачи аосао« / ? Овако резоновање кварта ја сам у стању разумети — да продаја и куповина вина између каФеџија који куиују вино у цељи препродаје, није трговачки иосао —?!! На иротив то је тек ирави трговачки иосао. Ово не би био само онда, кад би какав не трговац купио вино за своју личну потребу а не и каФеџија који купује у цељи препродаје. Према наведеноме, жалим се томе суду на горње решење кварта, и молим га да исто као противно закону поништи. Таксу у 2 динара нолажем. 31. Марта 1898. год. С . . . . Београд. адвокат. По овој жалби првостепени суд за вар. Београд, расмотрио је акта и решење иследна власти, па је исто, као на закону основано, одобрио. Редак је случај кривице ове природе. Износимо овај рад иследне власти, да послужи као углед и осталим иследпицима, ако би се овакав случај појавио.

ЈЕ ЛЋ РАЗБОЈНИК? Има тренутака у животу човечијем, у којима он заборавља на себе, на Бога, па и па све, што му је драго и мило. Ти су тренуци горки и очајни. Они потресају душу а мраче свест... Да исиричамо један такав треиутак... У селу Н. округа П. бесни глад. Прошле неродице и поплаве сатрле су овај лепи крај, уништиле толико срећних и задовољних породица. Између свију сел>ана, по најнесрећнији беше Костадин, човек добар, питом и у свакоме погледу одличан грађанин. Имао је петоро деце, све, што оно веле »једно другом до ушију«. Петоро деце а ни кришке хлеба у кући! Петоро малих црвића, а нема чиме да их исхрани. Зар то није тренутак, кад ббли потресају душу, кад се мрачи свест?... Па, онда, он је њима бно и отац и мајка. Он их је свлачио и облачио; оп их је умивао, прао, чешљао. Једном речи, они су око њега свили своје мале ручице и гукаху као оно голубићи, слатко, заносно: тата, тата... И даиас, згрчени крај њега поред огњишта, украј утулене ва^ре, они га гледаху тужпо, готово очајно... Други је дан, како нису хлеба окусили... Бледи, увели, упалих очију, они у страху муцаху: тата, гладни смо... А он, јадник, блене у њи^ оним погледом, који те иснуњује страхом и ужасом... Мислиш, е је то поглед једног суманутог човека. И он се стреса... И ако је напољу леп јесењи дан, кроз његово тело струји нека зимогрозна хладноћа.... Помогао би али — не може. Где год је тражио хлеба — одбише га. Нема шта више ни да прода. Пре десет дана продао је последње бакраче и купио — хлеба. Шта ће. Нема ни рада, а радио би и дан и ноћ, не за себе, већ за своју сирочад. Ето, јуче, тражио је код механџије, да му цео дан ради само за један хлеб, па — ништа... Стреса се и блене у своју јадну децу.... На једаред поглед му паде на секиру, која је поред врата стајала. Њено сечиво белесаше се из далека, а беше окренуто према њему... Обузе га мрачна, дивља мисао... Уклоии ручице дечије са свога колена и готово посрћући пође вратима... Љубимче његово, мала Мара, протепа у тај мах благим гласом: — Не иди тата, нисам више гладна... И он стаде... Изгледаше, као да се пренуо из каквог тешког сна... Глава му је још горела... Пође опет деци и поче их гледати тужним погледом... Најзад рече: — Децо, седите ту, сад ћу вам хлеба дбнети... Он је дакле смислио нешто. Од куд на један' мах та промена, то поуздање у њему? Деца ускликнуше од радости... Он изађе напоље... До њега допираше јасни гласић мале Маре: тата, врати се брзо...