Полицијски гласник

156

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

остала лица посла налажаху, а по том, да би им поред корисна пословања могло дати стан и^храну, удружење дође до свог властитог земљишта у улици рајникендорфшкој и ту, 1. маја 1883., отвори прву Берлинску Радничку Колонију. Колонија је с почетка напредовала лагано, јер управа мораде тек искуство тећи и учити се. Нре свега беше тешко удесити згодан и користан рад, као и промет производа, а не мање тешко беше унети у колонију исправан дух, јер не требаше да буде ни корекциони завод, ни хапсана, ни индустриско предузеће, него само колонија, која би на своје раднике васпИтно, хришћански утицала. И пријаве с почетка беху врло умерене, јер за првих девет месеца иријави се само 45 колониста, најразличнијих сталежа. Од године 1885. почиње колонија добијати нарочита маха; у њој и годинама за њом беше у заводу не мање него 595 колониста, и завод им гарантоваше борављење ту, храну, рад и заслугу. Како разнородним позивима прииадаху, види се из тога, што међ њима беше 276 занатлија, 105 радника, 88 трговаца, 35 писара, 15 слугу, 8 уметника, 7 учитеља, 5 чиновника, а 21 немадоше никаква стална занимања. Састављање тако разноврсних радника било је тешкоћа по избор рада, јер требало је дати рад, за који би се могао сваки употребити, а не да му треба недељама тек учити се; за тим, тај рад је требао бити такав, да сваки може после неколико дана удруженога рада заслужити бар храну себи; па онда у појединим врстама ггроизвода морало се пазити, да се не дају испод обичне пијачне цене, како би се сачувало од оправдана прекора, који се од стране занатлија чини раду осуђеника, да се за љубав предузимача или радника наноси штета занату тога места; сем тога морало се гледати и на то, да буде што различнијих радова, да би сваки колонист, према својим подобностима, добио најподеснији посао,и, најиосле, што је најважније: у већини других колонија, којих је двадесет две, растурених свуда по провинцијама, занимало се и пољском прпвредом и још другим чим, што за Берлин није могло бити, него се ту морало ограничити са свим на индустрију. Берлипски колонисти према томе занимају се Фабрикацијом стакларије, столарским радовима, вртарством, илетарством, израдом бичева, четака, писменим радовима и шиљањем радника па радове надничара и т. д. Наравно, да колонисти морају вршити и домаће послове у колонији, у контоару као и радионнцама, у кујни, дворишту и врту; морају готову робу односити и нужне цоруке саопштавати. Ови означени радови врше се тројако: прво, за рачун колоније ; друго, у колонији за рачун предузимача, који нлаћа надницу и коме се даје радна снага и радионица, а сам да се стара за наставу, надзор, оруђа, набавку сировина и промет робе; треће, пословањем колониста изван колоније на надницу. Ирви је начин без поговора тај, који треба највише желети и коме вал>а највише тезрити, јер колонија тако може најбоље вршити свој васпитни утицај ; други је најудобнији, а трећи награђује најбоље, па ипак ће се оба ова начина избегавати и све више првом приклањати, што буду бољи имовни одношаји колоније. Приходи се њени састоје из улога око три хиљаде чланова удружења за берлинску радничку колонију, из давања једном за свагда од стране оних, који постају добротвори или покровитељи друштва, из редовних и нередовних прикуиљања прилога и приноса од радова колониста. У опште узевши, две трећине колонпста заслуже колико стају удружење, а то је дневно по 55 Фенига, и осем тога један вишак од 35 пфенига до 3 и 5 марака недељно ; поједини су и до 8 марака дотеривали, међутим, једна трећина колониста није заслуживала ни колико стаје. Да би се препуњавање избегло, правило је, да се примају само они, који од кога члана удружења испуњен купон донесу; по себи се разуме, да се чине изузеци у случају, кад има места, а пријављени невољник чини упечатак добра човека. Колониста, ступајући у колонију, обавезује се, да ће месец дана у њој остати; за свакога се држи отворен рачун, који он лично може разгледати сваки пут у очи недеље. Ако има вишка, исплаћује му се у готовоме, кад из колоније изађе ; но док је још у колонији, може њиме слободно располагати, само не сме куповати спиритуозна пића, којих не сме никад бити у колонији. Пошто је колонист четири недеље у колонији радио, радо ће му се одобрити одсуство да рада потражи, а разуме се да може тога ради и пи-

сати коме хоће, као што му управа колоније за то у опште свачим стоји на руци. Пошто смо исцрпили у неку руку теориски део, да пређемо на практични и да са стручним вођом прођемо кроз радничку колонију, која је, ради подсећања, метнула на себе ове мудре ручи Светога Писма: „Борите се за то, да би сте на миру били и своје заслужили, а радите само својим властитим рукама«. Као што смо већ поменули, берлинска радничка колонија има више одвојених здања, која служе разшш сврхама колоније. Свуда, куда смо крочили, пада у очи највећа чистоћа; увек се примећава тежња, да сва колонија пробуђује упечатак пријатељства и примамљивости. И то пријатно расположење још се у знатној мери појачава, кад угледамо скромне колонисте, у одело за рад обучене, и кад посматрамо љубазну предусретљивост кућног особља. Овоме је, пошто је ту скоро колонија повећана, уступљена сва предња страна куће, где је и библиотека, чије књиге и часописи колонистима стоје на расположењу, кад су слободни, као и пространи контоар у партеру, где послују и коланисти, књиговодстЕу вични. Иза овог предњег дома пружа се велико двориште, у коме су лисната дрвета и места за одмор, која колонистима лети служе зарад оиорављења, кад нису на раду; они ту шетају или седе једно поред друго у малим групама, и причају један другом своју ранију судбину, у којој увек има многог чега. Мпоги је колОнист тек овде, у овом мирном куту светске вароши, дошао до потпуне увиђавиости својих погрешака у животу, многога је тек овде оставио његов инат, многи се тек ту почео горко кајати! А у многим случајима то још није било доцкан. Из те колоније испредаху се конци, који водише животу новом, корисиом. Са тог удаљеног места, које се начинилО мирним пристаништем за велики број у борби за живот саломљених, враћаше се по неки „изгубљени син«, покајнички и поправљен, родитељској кући. Уз редован рад, томе много доприноси васпитни утицај колоније, који никако није такав, да се „озго" чиновницима утиче на колонисте, и религиозни дух, који провејава целом колонијом, али никад не излази као наметнут. Једна нарочита, мала капела, која је, кад у двориште ступимо, са десне стране, уређена је недавно за божију службу, а колонисти, уметности вични, украсили су је живописима и разнобојним стаклом; предикаоница", олтарски намештај, и све потребне ствари по могућству справљене су само у коконији. У продужењу ове најчудније од свију берлинских богомоља, а која је некада као сала играња служила правом мирском задовољавању, нодиже се ново, красно од цигала озидано, двоспратно здање колоније, које главном страном својом иде дуж дворишта. У сутурену је велика кујна, у којој, као и у околним одељењима где су иотребне намирнице смештене, раде, практички упућивани, колонисти у белим кецељама; одмах је ту близу иериопица, дезинфекционо одељење, где се у кључалој води и врелој пари одело нових колониста ослобођава од свега »што ту мили и гамиже"; даље купатило са тушевима и ћелије са кадама. Кад се усипемо у партер, имамо пред собом три сале, од којих се у првим двема зазаједнички обедује, а трећа служи као читаоница, али која се, како већ хармонијум њен показује, употребљава за вежбања и приказивања музичка. И док у ирвим двема имамо по шест дугачких столова, у овој трећој је' већи број мањих столова, како би се око њих могли скуиљати колонисти ближе спријатељени. Први и други спрат имају по три сале за спавање са по двеста гвоздених кревета, од којих увек су по два један над другим. Постеље су бројем обележене и крај сваке је утврђена таблица, на којој је име привременог имаоца њена са назначењем на каквоме је послу у колонији. На сваком стеиеничном савијутку је још соба за надзорног чиновника; на тавану су одељења за одело и рубље, у којима се чувају ствари, које су колонисти на себи донели, као : одело, обућа, сандучићи и т. д. Све просторије имају најбол,у вентилацију и у хигијенском погледу свачим нотпуно задовољавају ; све је свеже и чисто, нигде се не може опазити никакво тврдичење у простору, све је до краја згодно и издашно. На другој страни дворишта, дужином његовом, пружају се махом једноспратне и узане радионице, у којима колонисти раде, уиућивани и надгледани од стране пословођа. 'Гу ј,е најпре столарница са педесет тезга, за којима се увек ради, јер