Полицијски гласник

158 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

и обучени у ОФИцирску униформу. А и иначе су ти помоћници трговцу од велике користи онда, када почну да причају како је велика тражња коња и како им цена скаче. Сем тога, кад почну да грде друге трговце и кад се учине да овога, чије коње хвале, и за кога »раде, 8 никако и не познају. Осим ових помоћника; нма још и других људИ, који стоје у служби каквог трговца, само што ови о томе ништа незнају. У сваком готово месту има таких људи, који се било из иасије, или из дуга времена, баве искључиво са коишма. Они на тај начин задобију у својој околини гласа као добрВ нознаваоци коња и ауторитети у томе. Трговац употреби сВе и сва, само да се са једним од њих упозна. Кад му то исваДне за руком — н1то обично није никаква тешкоћа — он се онда труди, да му се представи и покаже са најбоље стране. Прича му о великом трговању, о његовим добрим коњима, а нарочито о његовом Солидном и поштеном раду у тој грани трговине. Најзад му продаје врло доброг и изврсног коња по врло ниску цену и на своју сопствену штету. Али то све он чини из рачуна, јер унапред зна, да ће му се све то богато накнадити. Купац иочне да хвали купљеног коња и трговца, те тако иостаие овај у целој тој околини чувен и лако распрода на варљив начин своје рђаве коње. Вешт продавац иази још и на друге разне околности, које би му можда могле у његовом послу сметати. Тако пази он, да своје коње на вашарима држи у близини механе, у којој цигани свирају и певају. Он придобије механџију за се, те овај наређује циганима да свирају и у бубањ ударају, чим он каквог свог коња почне да води и приказује. Сваки, а особито стари ислужени војнички коњи, чим чују свирку, одмах се расположе, па се онда лепо и достојанствено држе и иду. Има још и један други мариФетлук, који трговци у томе своме нослу употребљавају, и који се такође у неколико може као превара сматрати. Тај се мариФетлук састоји у томе, што они обично стоје у вези са другим таким трговцима, којисасвим у другом округу живе. Са тим трговцима мењају они своје коње, које у свом крају нису у стаљу да иротуре за друге, које опет ови нису могли да иродаду. Кад они тако измењају те коње, они их онда много лакше и продаду, јер се одмах почпу да хвале, како су набавили отуд и отуд добре коње, којима пара нема, шат наиђу .на невешта купца, који разуме се доцније увиди да је иреварен. Али је између осталога најгаднији начин у томе послу тај, кад ко хоће нечијег коња да купи, па подмити за то слугу дотичнога сопственика, да овај своме господару представи и јави да му је коњ оболео, и да је задобио ману, па да би га зато требало одмах продати, те да се за времена за њ' колико толико добије. Наравно, да господар на то одмах пристане —■ особито ако се у коњима не разумева — само да му све што је у коња уложио не пропадне. Тако нпр. меКу коњу повећу парчад сапуна међу зубе само да избацује више пен-е, и да изгуби вољу на храну. То моЖе више недеља да траје те коњ почне да слаби, а његов господар кад то опази увери се и сам, да је постао невредећи, те га по савету свога слуге нрода. Чим га куиац јевтипо купи, он му, разуме се одмах повади сапун из зуба, коњ почне добро да једе, и после кратког времена ои се толико опорави, да се и његов стари господар не може довољно да начуди. Исто тако забадају коњу у копиту половине шиваћих игала, услед чега почне коњ постепеио да рама, па како се обично прави узрок томе не може да нронађе, то му газда буде најзад принуђен да га прода, задовољавајући се да за њ' добије колико толико. Чим му пак нови газда извуче игле из копите, он за неколико дана опет потнуно оздрави. Ово не чине само слуге, већ и подмићени цигани, који се увлаче у туђе штале и тај свој гадни посао врше. Најзад вал.а споменути још једно сретство, које се употребЈвава онда, кад је ко рад да вештачким начином спречи каквог доброг коња, да какав терет уз брдо. извуче, те да на тај начин примора његовога госиодара да га као неупотребљива ирода. На ту цељ наместе теглећем коњу испод стражњег ама, који се испод репа провлачи, ситне и оштре ексерчиће. Чим коњ почие да иде уз брдо па још ако вуче и терет, тај се ам затегне, а ексери му се забоду у месо, те он усљед јаких болова стане. А ако га понова потерају, он се не миче с места, јер радије трпи и шнбе, но забадање оштрих ексера у

БРОЈ 21

месо. Наравна ствар да господар буде принуђен да га као неупотребљива будзашто прода, незнајући, да је то само мариФетлук био, да га лише ваљаног и доброг живинчета. Нрепоручујући исљедницима све што је до сада о овој врсти преваре наведено, нека им уједно то иослужи и као упутство и поука, како би се они упојединим конкретним случајевима умели да нађу, и како би могли према томе да предузму све нужне мере, које за потребне нађу, и које им се као најподесније у таким приликама буду свидиле.

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. (наставак) Суду општине ваљевске. Молим суд да ми на основу пописне књиге Б. изда уверење: колико ми је сада година и о томе, гди сам по војеним списковима и у коме роду војске уписан. Прописну таксу платићу. 12. Априла 1898. год. Илија Вуковић Ваљево. абаџија. (На полеђини): № 964. Нека г. Павловић секратар извади податке из војених спискова и из нописне књиге Б. и о томе поднесе суду извештај. 12. Априла 1898. год. . Председник суда: Ваљево. М. Лазић. Према горњој наредби г. Председника, подносим следећн извештај : а., из војених спискова, који се код овог суда налазе, молиоц Илија Вучковић уписан је под бр. 41. списка, као редов пешак II чете III батаљоиа I позива. б., из нописне књиге Б. види се, да је тада Илија пријављен са 30 година старости према чему данас му-је 44 год. 14. Анрила 1898. год. Секретар суда: Ваљево. М. Павловић. Р. Издати на основу ових података молиоцу тражено уверење по наплати таксе. Председник суда: 14. Априла 1898. год. М. Лазић. Чланови: М. Првуловић. Ч. Костић. Увера. Суд општине града Ваљева, уверава сваку државну власт о томе : да је Илија Вучковић абаџија овд. унисан у војсци као обвезиик, и као редов иешак II чеге III батаљона I позива под СПБр. 41.; да се из пописне књиге Б. ове општине види, да је приликом пописа, вршеног у години 1884., пријављен са 30 година, према чему му је сада 44 године. Ову уверу издаје му суд на захтев пошто је прописну таксу у 2 динара платио. Од суда општине града Ваљева 14. Априла 1898. № 964. Ваљево. Секретар : Председник суда: М. Павловпћ. М. Лазић. N6. Следује овера полиц. власти. Суду општине лесковачке. Потребно ми је уверење о томе: да сам стања сиротног, да немам никаква ни кретна ни некретна имања, да сам удовица иокојног Владимира Марковића наредника, и да сам владања доброг, како би се могла обратити молбом за инвалидску потпору. Молим суд да мп оваково уверење изволи издати. 27. Јула 1897. год. Јулка Марковић у Лесковцу.' удова. Ми подписани грађани уверавамо општинску власт, да је молитељка доиста удбвица пок. Владимира Марковића бив. на-