Полицијски гласник

160

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

А за бољу јасност овога, ево да цитирамо прописе истих §§-а: У §. 19. вели се: »Противу решења о забрани или задржању дужника с пута, даје се жалба првостеп. суду": »1. Ако дужник није никако саслушан и т. д.; а У §. 20. вели се : »Жалбе противу пресуде и решења општин. судова, расматра и решава у последњем степену председник или председником одређени судија у првостепеном суду. Жалби има места само у овим случајевима: а) ако општински, суд није жалиоца саслушао ; (( и т. д. Из овога види се јасно: да је законодавац хтео, да дужник код општинских судова мора бити ирво саслушан, па онда осуђен, без разлике доказних средстава: било по исправама, било по сведоџби сведока, било но главној заклетви, на основу којих се нешто од дужника потражује. Па кад је овако, онда прописе §§. 449. и 450. не могу општински судови примењивати у своме поступању у грађанским споровима, јер §. 450. грађ. пост. вели: »У кратком поступку тужеии се неКе саслушавати«. Оволико о овоме; а да ли је и оправдано законодавчево тражење: да општински судови не могу дужнике не саслупшне по исправама осу^ивати, па ни решења о забранама ни о задржању ових с пута допосити, то је нредмет законске расправе, коме држим, није места овде. 6. Марта 1898. год. Крагујевац. С. НедељковиЈ..

ИЗ П01ИЦИЈСК0Г А1БУМА, Дамљан Ђор^евић, лопов. Овај лопов сад је тек почео развијати свој лоповски таленат. Правио је врло веште експерименте у самоме затвору управе гр. Београда. Овим је хтео, да удари темељ својој вештини за даља времена... Разуме се, да се такви експерименти не могу прикрити, кад су извршени у самоме затвору. И поред све вештине, хитрине и пажње, мора се дело пронаћи, јер се зна, да није могло избити изван домашаја полицијске радње... Дамњан је у Марту месецу тек. год. кажњен од стране кварта палилулског са десет дана затвора, због ■— скитње. Ушав у полицијску апсану, у њему се појаваше старе навике и пожуде. Није могао скрштених руку седети за тих десет дана.... Пажљиво је посматрао притворенике. Мерио их је од главе до пете. Његовом оштром оку није измакла ни једна ситница, а да није добро заназио и проучио.... На једноме апсенику спази сребрн сахат и златан прстен... Чекао је згодну прилику, па да те обе ствари предигне... Беше то баш у очи првога априла. Врло вешто примаче се апсенику, кад је овај спавао, и придиже му сахат и прстен. Али није дуго уживао у своме плену. Власт, брзим и енергичним трагањем пронађе сат и прстен. Притешњен околностима, Дамњан је признао дело, и за то је пресудом кварта палилулског кажњен са 30 дана затвора и 4 месеца полицијског иадзора. Кад су му ову иресуду саопштили, узвикнуо је: — Па то је готово нека мала робиј^ ?... Те речи нису избачепе онако у ветар... Њима је хтео казати: па зар за такву ситницу да будем тако много кажњен? Чекајте само, док учипим нешто веће, па ћу видети колико ћу онда бити осуђен !... Бар кад дувам у »хладовини« да знам за што...

8. Маја тек. год. пуштен је из затвора и сад је у слободи... Ево му слике без даљег коментара... Кад он у затвору краде, нека процене читаоци , шта ће тек радити у слободи! За то га се ваља чувати... Дамњан је родом. из Ст. Аџбеговца; има 22 год., омален, добро развијен; плав у опште. Влајко Арсенијевић »Пазарац", коцкар и лопов. Тек ако је зашао у 30. годину старости, па ипак спада у групу старијих коцкара. У томе колу људи не гледа се на старост, већ_на спрему, искуство, хитрину и вештину. Ко ове особине има, тај стоји високо изнад својих другова. И ова црта неваљала карактера „краси® овог коцкара и лопова. Он, је, још као малолетан 1882. год. био осуђен на две године робије због опасне крађе. Ову је крађу извршио у друштву са Николом Лазаревићем и Т. Пећанцем... Влајко је рођен у Гроцкој, али стално живи у Крушевцу, т. ј. његова породица, а он иде од града до града, од села до села и од вашара до вашара, па краде, вара, »окреће попа (С и — сече кесе... То му је занат. То он зна и уме. У томе је печен до — савршенства... У осталом, он се, како једном рече, за то и саремао... Његов се, дух у тим ггословима не заморава.... Ето, баш пред ускрс ове године, дошао је у Београд у намери, да и он што за овај благ дан »пазари«... Освртао се на све стране не би ли нашао што год »за свој рачун с( ... И док је он гледао тако тамо-амо, дотле је власт пратила сваки његов покрет — и омела га у намери његовој. Ухватила га на „марвеном тргу«, где је меркао прилику да дође до туђе имовине... Пресудом кварта врачарског од 4. априла тек. год. Бр. 3818 кажњен је са десет дана затвора и прогонством у окр. крушевачки. Затвор је издржао 14. истог мес. и тога је дана прогнат за Крушевац... Па пошто је Влајко „лак трговац«, то му и доносимо сликјг , да је читаоцима увек — на видику. Светозар Нешик звани »Нешко", опасан коцкар и варалица. Ово је маркирана варалица и коцкар... Те особине као да се у њему развијале још из ранога детињства, па су тако срасле у њему, да их је тешко сада из њега искоренити... Он је родом из Београда, има 34 године. Зна занат шлосерски али га одавно заменио са другим занатом : коцкањем и варањем. До децембра месеца прош. године њега је могао човек редовно сваке ноћи видети по неким овдашњим каФанама, како окреће »конген« или „густира »Фарбла (( . Дању пак, »Нешко (( је хватао лаковерне сељаке и »продавао им машине за прављење лажних банака®. Цео »кунст с( тих машина био је у томе, што су биле тако конструисане, да су се у њима, испод једног камеиа у величини банке, могле метути ираве банке. Приликом окретања ове машине, једна по једна од оних уметнутих банака издваја се, и тада изгледа, као да испод пресе излазе оног часа од-