Полицијски гласник

БРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

161

штампане. Разуме се, да су се за овај посао бирале нове араве банке. Један старији коцкар, признао је — онако у поверењу .— да је помоћу једие овакове машине, у коју је метнуо 10 иових банака, измамио од једиог богатог Крагујевчанина 4.000 динара продавши му исту по ту цену. Сиромах Крагујевчании мислио је да створи још једну »Народну Банку« у Крагујевцу. Машине, о којима говоримо, донеле су »Нешку« доста новаца, али су и учиниле да га полиција гони из Београда и кажњава. Без Београда нема »Нешку« живота. Од децембра месеца пр. год. па до марта мес. ове год. небројено пута био је кажњаван и протериван из Београда. И поред свега тога, он се увек из прогонства враћао. Последњи пут вратио се из прогонства некако баш пред Ускрс. Но, пошто је познат, а и на њега се свуда озбиљна• пажња обраћа, то је одмах ухваћен и затвореи. Пошто је, по пресуди кв. теразнског одлежао у затвору 7 дана. прогнат је у унутрашњост Србије. И власти и приватни грађани треба добро да припазе на овог коцкара и варалицу, која ће, нема сумње, и даље продужити свој стари занат — коцкање и превару. Нарочито аревару са машинама: за прављење лажних банака... Кад хладно промислимо, налазимо ово : баш треба да осете они, које гони жеља за наглим и недозвољеним богатством, кад их овака варалица у своје замке увуче и очерупа тако, да им падие бар пола крова од куће, коју су збиља трудом и поштеним радом стекли.

П0ПРАБИ0 0Е... Стара је то варалица, тај Л.... 0 њему смо млого писали. По ономе, што СхЧо о њему дознали, изгледаше, као да ће и у гроб лећи, а својих се навика неће оставити. Али није било тако. Он се збиља поправио. Па шта је утицало на њега да се смири; да се отресе својих неваљалих навика, и да пође стазом поштенога живота? Да у кратко испричамо тај нагли прелом у његовоме животу.

— Од како ми је изашла слика у „Полицијскоме Гласнику«, од тога доба ја сам — мртав. Где год одем, познају ме; где год се појавим пруже прст: то је Л... варалица, чија је слика изашла у „Полицијском Гласнику«. А полиција? Она је увек готова, к'о запета пушка.... Тако прича сам Л... Па онда је даље наставио: — Мене су по тој слици ухватили на стотину места у Србији. Кад сам у Бајиној Башти издржао досуђени затвор, протераше ме у В.... Шта ћу тамо?... Освртао сам се и лево н десно, на ништа. Мука је то, кад-је овакав човек у месту свога рођења... Склањају се од мене као од »шугаве овце«... Бадава, тако се више не може живети. Дунем једнога дана па право у — С.... Мислио сам, да тамо што год одпочнем... Идем, а све мислим на »Полицијски Гласник«. Хеј, како је то пре красно било. Лични опис па — ту. Па какав је лични опис ? Плав, црномањаст, смеђ и т. д. а таквих људи има на стотине... Друго је било оно, а друго ово сад. Слика ти стоји, иа те по њој и деца познају. И онда : каФеџија има тај лист, нма општина, дућанџија, а већ о полицији и да не говорим !.., Чим се где год покажем, одмах сам упао у — ћуп. Јес, Бога ми. То нас просто уби, закла, уништи... У С... се обрех једног дана. Ама ко да је неко у рог дувао, тако се то стекло па ме гледа. И, разуме се, да ме је полиција одмах дочепала и затворила... — Ти си Л..., вели секретар начелства... — Јесам... рекох, а осетих како ме нешто у грлу гуши. — Не вреди ти ни лагати... Ево твоје слике... Мене тек нешто текну у срцу. У томе часу озбиљно премишљах: да се овако не може више живети. Шигосан жигом општег презрења, ја сам постао опасан за друштво. Шта ћу да радим?... Стари пут по коме сам ишао беше зарастао густим бодљикама. Преко њега не могу више прелазити. Да се обрем на другу страну. Пред-а-мном стоји стаза чиста, равна и удобна. Ох, како се по њој може лепо путовати. Та ме стаза води у бољи живот, води ме на поље часног и поштеног рада. Тако мислим, а осећам како ме сузе гуше.... Сетио сам се у томе часу свега оног што сам препатио.... Иомислио сам на |

своје родитеље. У томе часу сетих се и једног свог друга К, који је сада чиновник и заузима у државној служби одличан положај. А ја? Варалица, скитница, полицијски преступник, човек са жигом на челу, понижен, презрен, остављен и одбачен и од Бога и од људи... Кад други мирио ужива у својој породици, ја, к'о рањена дивљач стрегшм, да ме не види жандарм и да ме не отера у затвор. Кад се други одмара у својој постељи, миран, безбрижан, са осмехом на уснама, јер му је савест чиста и мирна, ја се преврћем где год у шумарку ван света и л>уди, и презам на сваки шум, који изводи лисје на гранама... Ни пријатеља, ни брата, ни човека, који би ме благо погледао.... Преступник, тако је зујало у мојим ушима. Преступник, варалица, измет друштвени, одјекивало је по стотину пута у мојој души. И секретар ме гледа. Његово орловско око приметило је преокрет у мојој души. Видео је, као у огледалу, шта се у њој догађа, па ме некако погледа, благо, сажаљиво... И ја, потресен својим сопственим осећајима, сломљен болом, кајањем и прекором своје пробуђене савести, иадох пред њим на колена и узбуђен повиках: — Дајте ми рада! Бићу поштен човек... — Знаш ли какав занат ? — Знам да правим — четке. — Па ради... — Немам новаца... —■ А колико ти треба у први мах за тај посао ? — До тридесет динара. За час ми племенити људи добровољно између себе скупише оволику суму. Први је дао окружни начелник. И ја, добих тај новац. Овај добри човек у>арио је нов темељ моме животу... Ја сад радим... Радим са вољом, одушевљењем. Видим како је то лепо — поштено радити... Отворио сам малу радионицу... Радим и — кајем се. У раду заборављам старе своје грехове. У раду желим да издигнем себе на моралну висину, да будем члан — друштва, да будем поштеи грађанин... И колико сам се пре љутио на »Полицијски Гласник«, што ми је слику донео, сад му благодарим, јер само тако, ја сам угушио у себи оног злог демона;, који ме је гонио на неваљала дела...

Кад свратите кад год у С , ви ћете видети једног четкара, како ради и — иевуца. Радња му је мала ал' је он задовољан. То је Л.... Он се поправио... Кад год мало одахне од свога рада, он подигне главу и благим гласом понавља по неколико пута: — Хвала ти господине секретаре. Хвала... ^ ■ М ■ ЛОПОВОКИ ХУМОР, (нАСТАВАк) Пре неколико година нестане једној познатој личности накит из куће. Лопови су покрали све посу^е сребрно и накит. Узалуд је полиција трагала — од лопова нигде ни трага ни гласа. Једнога дана управник добије нреко иоште један омањи аманет, у коме се налажаше велики брилијантски накит. Ту, поред тог адиђара, беше и једно писамце. »Поштовани госп. управниче, Преко поште шаљемо вам овај ади^ар од бриљаната, који смо »очистили" у улици Н. пре неколико дана. У исто време јављамо вам, да смо срамно преварени и изиграни. Ко би још могао што сумњати, ко би још и смео помислити да нашн такозвани богаташи и људи из виших класа носе лажно камење и тиме нас, поштеие лопове, срамно варају. Молимо вас учтиво, подајте ове »бемише® дијаманте натраг њиховом газди и саопштите му, да му адиђар врло радо натраг враћамо, јер за нас нема никакве вредности, а у души нам буди једну непријатну успомену. У исто време молимо вас кажите му да у будуће не лаже да су му покрадени дијаманти... Срам га било... КВ. Два златна сата јесу чисти као и сребрно посуђе. Наравно, то смо овом приликом задржали. Верујте, овај нас адиђар доводи у сумњу да и код других бољих кућа нема »бемише« брилијаната. Што се нас тиче, ми за њих никако не маримо. Примите, и овом приликом, кас? и вазда, навде искрено поштовање®.