Полицијски гласник

БРОЈ 22. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 23. МАЈА 1898. ГОДИНА II. соо ссо сдо сооо оуо су?о сгу> д/у5~у?о о5о сг?о ооо суро оу с-У! ооо осо оу? о^о с/5о (уур е/оо соо соосоо ол оур сисо соо с/?о сгго соо осо о<?о ооо сг?о ООО с/?о с«оо с<оо <>У> ОбО с/?о С<уа сгу? ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ уур с/У5 с/уо с/уо с/Х) е/уз ооо с/уо соо ооо уур ОУ) оу с<>о ссс соо соо с/л со о е/у^ соо соо с-оо 050 соо о^о с<у с//: соо с>5о соо сор сдо с/>о с/уд с/ур ссјо соо соо о?о ооо ооо соо сх>о соо с/уо соо соо »ПОДИЦИЈСКИ ГДАСНИЕ« иалааи једанпут недељно. По нотреби биће ћанредних бројева. Претидата се шаље уредништву у Боограду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичнидима, оиштинским писарима и осталим званичницима у овште годивше 12, иолугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, иолугодишље 4 динара, ну ови се но овој цони могу претмлатити само нреко својих команданата, иолицијске односно нограничне жандармерије. Надлештвима у оиште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројови »Полицијског Гласиика не нродају се. Писма само плаћена иримају се. Рукописи не враћају се. Огласи ио погодби. УУР со - : ох/. >>0 ру. У/Р ОУ />р ОС-О С/уО с/ј^ УУО с/>р СбО ОУ- СОО С/У' С//Г ,'//0 /-^ (УЛ С/О с//. >УР ОУ ОУ С/У? У /3 С/УР С//^У/Г с/о (V/. СО" СУуО с// с/х О У> 05Р С/УР С/УР ОУ СУ УО С // С//) С/У О О У>

БЕЗ РАДА И БЕЗ КРОВА.* (СВРШЕТАК). 2. У ааилу лица, осталих бе« крова над главом. »Поштовани Господине! Управни одбор друштва »Берлински Азил за лица без крова 0 , одговарајући жељи многих чланова друштва, решио је, да даде прилике сваком члану, да се са унутрашљим уре^ењсм и радњом наших завода упозна. Према томе, молнмо Вас, да изволите нрве недеље за време примања, од 7 до 10 сати у вече, прегледати мушки азил, бишингов^улица бр. 4, и ваше нримедбе прибележити у књизи завода, која ће тога радп битн на расположењу. — Доиуштено је довести и пријатеље наших тежња. — Управитељ друштва Берлински Азил за лица без крова". Тако је гласнло писмо, које је пре неког времена писац био добио, и које га је довело из мирног западног краја вароши на метежни северо-исток њен до далеке ландсбергшке капије. Сутон се поступно спуштао ; по угловнма улица скупљаху се у редовима упарађене Фењерџнје, вечерње руменило разливаше се по прозорима, иза којих засијаваше светлост; око отворених капија кућних стајаху и живо ћеретаху жене, а из уских и тавиих дворишта допираше до иас вика дечија ; ти малишанн хоће, нре него што би отишли да спавају, сити да се наиграју. Сависмо у једну попречну улицу — већ лз далека видимо густу гомилу људи, где се сваки тиска да некуд пробије; и жандармске качкете светлуцају. Сигурпо какав несрећнп случај, каква побуна, може бити каква радничка демонстрација. Упитасмо за узрок једног пролазника, који нам најчистије берлински одговори: та зар не знате ? Та то су азилисти ! — Азилисти, дакле ми смо дошли својој мети; она велика истрљана кућа, испред чије се капије најгоре тискају, азил је за оне, који су без стана, који немају крова под којим би преноћили, а стотине тих, којн се ту укупно гњаве, гурају и ћушкају да изађу напред, хоће унутра, хоће да буду примљени, јер у пространој, великој, сјајној вароши милијона, у Берлину, за њих нема другога крова, јер немају ни два ПФенига, да би се ма где завукли. Срце нам се стеже кад иогледамо ову војску невољнпка, која је овамо поврвела из свију крајева вароши; свако доба живота ту је заступљено, од петнаестогодишња младића до седамдесетогодишња старца; јаких и здравих људи има тако^е много, мора да за њих није било никаква рада, да нису могли ништа зарадити, јер јамачно нико од ове велике гомиле људи није се тако лака срца упутио азилу. Не, они су сви хтели и борили се, да до ма колике зараде до))у, али са стола обиља и тековпне у_силној светској вароши не припаде њима ништа, и, да би само где год сна нашли, који је утеха сиромашних и невољних, да би дошли само под кров какав, како би имали где лећи, шаљу своје уздахе небу и моле Бога, да не буду отерани са прага азилскога, да не буду гурнути у ноћни Берлин, јер не знају где би могли пружити уморне удове своје! Иа ипак, колико њих само узалудно се надају и оче* У прошломе броју, на првој страни, други стубац, а у реду 30. и 31. озго, провукла со једна штампарска погрешка, која квари смисао. На име, место : (( двојаку једиу таку радничку колопију, која је имала сврху : оиима 8 и т. д, треба да стоји: (( једну таку радничку колонију, која је имала двојаку. еврху: оиима" и т. д. Моле се читаоци да то сами псправе.

кују да буду примљени! Сад баш отварају се врата, у 6 сати ; велика гомила њих тиска се и гура да уђе; јачи потискује слабијега, јер невоља не зна за поштеду и сваки зна да само прве три стотине могу рачунати на преноћиште у азилу. Стој, натраг — број је већ прекорачен; ах, а како је велики број оних, који виде своју наду нзгубљену, који, поред све молбе и преклињања, морају опет на улицу, опет у вртлог великоварошки, у коме ее нико за њих ие брине, никога се не тичу, у коме нико за њих нема сажаљења ни милосрђа. Бог и полиција знају где ће сад стати ове стотине лица, може бити на улици, у новим грађевинама које се иодижу, у парковима и вртовима, испод отворених вијадуката варошке железнице, под мостовима; грозимо се, нижући даље своје мисли, н сад иојмимо откуд онај велики број лица, који се за то, што је без крова остао, ставл>а под полициску присмотру. Док одбијени одлазе испред азила, они »срећни«, готово војнички, наместили су се у два одел>ења у дворишту, стаклом наткриљеном. У мало речи, надзорницн им даду потребна упуства; сваки се мора умити, а, ко хоће, може се и окупати. Ова последња привилегија за многе је ретко благостање, а последица је тога још и та друга срећа, што се, док се дотични купа његово одело осушује и дезинФикује у веома практичним пећима, тако, да се тиме уништава све што »у њему живи". Иошто је са умивањем односно купањем свршено, пролазе азилисти мимо прозор домаћинов, каже му сваки само колико има година и колико је пута до сад био у азилу; више од три пута у месец дана није допуштено, јер азил не треба да служи као уточиште оннма, који неће да раде. Противно варошком азилу, овде нису нужни подаци о лицу, о занимању и намерама његовим, о казнама издржаним или које ће тек имати да издржи, јер овај азил нема никаква посла са полицпјом; она не сме прећи прага његова, она од иријема па до отпуста нема никакве власти над азилистима. Само под том иогодбом постоји азил, који хоће своме имену и својој сврси на сваки начин част да чини, и он би своја врата затворио, ако би се полиција стала мешати у његове унутрашње ствари. Пошто су казали године своје домаћину, азилисти се упућују у једну од три сале; пре тога код кујне добију по чинију млечне чорбе и парче доброга хлеба. Какво поткреп.шење за мпоге, који целога дана, може бити, ништа нису метнули у уста. Како се жудно прихвата рукама, како се засветле очи од радости, како су по нека мрачна и страшна лица при том обасјана ! Ту, крај степенична стуба, баш уза саму кујну, има се најбоља прилика, да се, у иролазу, ови невољници посматрају. Благи Боже, каква страшна слика ! Како је махом поцепано и издрпано одело њихово, какав јад и бригу не изражавају лица њихова, како су разорени и жаљења вредни свп ови облици! По неком је, можда, уз колевку певано, да ће га таласи велике вароши уздићи до среће и богаства, а они га, без куће и кућишта, бацише овамо ; по неки се поштено борио и радио, иа ипак је био без среће и све му је наопачке ишло ! Хајдемо за азилистима. Свуда пада у очи највећа чистоћа, иа степеницама као и по собама; три сале стоје једна изнад друге, она у првом спрату служи за преноћиште стараца, она у другом за средовечне, а она у трећем спрату за младе људе. Сале су добро угрејане и јаспо осветљене, гвоздени кревети имају еластичне плетаре од жице и ио два трострука ћебета. Свуда има довољно и свеже воде за пиће, као