Полицијски гласник

164

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

и све што треба за чишћење одела и обуће. До десет сати могу се људи забављати и што радити, а тада иде сваки у своју постељу, али обично то чине и пре одређенога времена, јер сваки се радује да може спустити своју уморну главу у овом угрејаном и добро проветреном простору. Ко у цртама лица људских хоће да чита странпутице и лутње живота, наћи ће у овим собама једну живу и дебелу књигу тога. Откуд то, да овамо дође онај млади човек Фина и бледа лица, црне и још увек брижљиво неговане косе и једва још чиста рубља? Изгледа да нема сна — слуша наше кораке, гледа нас и опажа, да нисмо и ми из кола иесрећних — од стида, да га не познамо, сакри лице рукама, и ми му га не видосмо, али осетисмо сажижуће сузе његове. — Тамо опет неко други претура се у немирноме сну; човек од тридесет година, пркосна, гвоздена изгледа, коме су рад и буре живота утиснули резолутан карактер, ћубасте обрве скоро му се састављају; снови овог азилиста сигурно су дивљи, но који га опет одушевљавају — лежи на леђима, раширених руку, стиснутих песница, једну ногу поднимио, другом додирује постељу свога суседа, његове усне мрмљају неразумљиве речи ; може бити види себе на барикади, у борби против капиталиста, богаташа, да распаљује своје другове за отпор, за напад, у надању и чежњи, Да се остварује јеванђење сиромаха! Трећи, човек беле косе и браде, премда ни тело ни лице његово још не правдају седоћу његову — седи на ивици своје постеље и пише непрестано бројеве за бројевима у маленоме, подераноме записнику; једног тренутка пријатељски се насмеши, за тим одмах врати се свом послу — наш пратилац објашњаваше нам; деценија је протекла, како тај човек сеђаше најугодније настањен у престоници и на месту најлепшем. Лампа гораше, у огњишту пуцкараше ватра и бацаше свој црвенкасти зрак иа тешке завесе на вратима, на сјајне предмете луксуза и мраморни крилни стуб. Но он од свега тога не гледаше ништа: пред њим беху разни листићи, покривени многим бројевима, увек поново срачунаваше, све журније збираше и потписиваше, па опет никако други ресултат, и гласом сломљеним, загушљивим, најпосле потврди : „изгубљено, све је изгубљено!" -— Он, дојакошњи шеФ једне банкарске куће, мораде се примити места благајничког, жена и дете му умреше, службу мораде напустати, уништен, очајаваше све више, сваку веру и паду беше изгубио, ракија чињаше своје: — ето га данас у азилу бескућника! Доста тих трагедија људских ! У 6 сати у јутру азилисти устају, могу разгледати куда би се ради рада могли упутити, морају се умити, добијају нешто вруће каФе са мало хлеба и отпуштају се у појединим групама; али из азила они носе собом то осећање, да се још убројавају у људе, да нису још са свим пали и да за њих у Берлину има једио место, у коме они могу спустити да одморе своју уморну главу! Мање потреса посета женског азила, који је у пушкарској улици. Значајно је, да »слаби иол 8 несрећу и јад лакше подноси него, тако звани, »јачи« ; жене, кад се чини да им ие сија сунце слаткога живота, лакше се придружују једна другој од Лзуди и, јадајући се узајамно, олакшавају своме срцу. Илустрација су тога оне просторије женскога азила. И ту су, узгред да приметимо, највећа чистоћа, топла купатила, добра вентилација, иријатна предусретљивост домаћице и њезиних нодручних. У собама је мир и ред; азилисткиње седе у мањим групама, разговарајући се и крпећи своје одело и друге ствари. Наравно и ту има гневом прожетих н јако брижних лица, али онет само у мањине, понајмање у младих девојака, које у нарочитој соби ноћивају. Ово је због тога згодно, јер су се нређе неке подводнице увлачиле у азил под маском беде и сиромаштине и покушавале и одатле „трговину с белим робљом (< за Хамбург и прекоморске земље. У казненом заводу и по апсанама имадоше доцније доста времена да премишљају о извозу, који им ннје за руком испао. •— — Историја азила за лица без крова важан је и интересан лист у хроници Берлина. Све чешће понављани случајеви остајања без крова, и последице тога, изазва многоструку дискусију с јесени. 1868. год., а услед тога дође се најзад и до одлуке, да једна комисија треба да састави нацрт једнога азила, сличан заводима који за то већ постоје у Лондону, Њу-Јорку и Хамбургу, те да се о томе саветује. Општинска и државна

власт гледаше повољно на овај значајан покушај органпзоване приватне иомоћи. Да би се имало искуства и како материјална срества беху незнатна, буде одлучено, да се оснује најпре женски азил, који се могаде отворити 3. јануара 1869. у просторијама здања артилериске радионице, у новој Виљемовој улици, са 60 постеља. Прве ноћи, азил је затражила само једна осамнаестогодишња служавка, али ускоро постаде тако многобројно посећиван, да се број постеља морао повећати на 163. Како по том потреба беше јака, би одлучено, енергично настати да се уреди и један мушки азил. Агитација за њ имала је добра успеха, мало »друштво за азил лица без крова с< имало је прве године у новцу чиста дохотка 70.000 марака, чему се иридружише у другој години и богати ириноси једног добротворног базара. Весела срца могло се сад ићи даље ради остварења истакнутог циља. За женски азил, који је већ у првој години 12788 жена, девојака и деце примио под свој кров, прибављено је у пушкарској улици нарочито земљиште њему у својину и на томе^рзидан практички подесан азил. Дотадањи женски азил би преобраћен у мушки и отворен 29. декембра 1870.; какву је потребу подмирио, доказује његова необично велика посећеност, јер прва три месеца посетише га 12.000 лица. Незгода, у коју је тиме западала артилериска радионица, приморавала је друштво, да уреди један нарочити мушки азил. Поново ирикупљени новац даваше могућности, да от купи земљиште у бишинговој улици и на њему озидана красна кућа би освећена 30. марта 1873. год. Из године у годину задаци друштва беху све већи, те приликом хигијенске изложбе 1862. могаше унравитељ његов у своме генералном извештају с поиосом рећи: »за 13 година од кад постоји, друштво је не мање него 1,850.800, а то је иросечно у години 83.520 људи примило на преноћиште у просторијама својим. Место једпе девојке, која је 3. јануара 1869. у ноћ затражила гостопримства у азилу, примају га сада 345 лица од ноћи. Свима тим несрећнима друштво је у азилу дало топла и чиста склоништа, мирну постељу, вечерњу супу и јутрењу кафу, а многима од њих и топла купатила, која очишћују«. Извештај наставља даље: „Од околности, које подобности за рад, како моралној тако и Физичкој, највише худе, несумњиво на првоме месту стоји немање склоништа под кровом, остајање на улици, без крова над главом. У великим варошима, индустриским местима, годишње западају нз најразличнијих узрока хиљадама њих у тако стање. До оснивања друштва за азил, у Берлину су иостојала тројака склоништа за така лица: прпмање под полициску пажњу, одељење варошке куће за бескућнике и такозване »Реппеп", т. ј. преноћишта најгоре врсте. Прва два институга гледају на ово стање невоље са тачке криминалистичке и са гледишта сигурности, те морају да утврде личност својих становника и немају ни времена ни доста места, да ма иа што још прошире своје старање, него се ограничавају само да сместе дотичне имдивидуе у какав затворен простор, чиме се наравно њихова самосвест вређа и у очима света руши част њихова. ,,Пене с< , у које бескућници беже, ако још који ПФениг у џепу имају, најнездравије су, најпрљавије, најнепроветреније, препуњене јазбине, у које се збијају да заједно спавају лица, дотле једно другом са свим туђа и ненозната, и које су легло најгорих еиидемија. Сопственици тих јазбина на остајање без крова над главом гледају само са тачке спекулације и траже да извуку што више добити из тих места за преноћивања. Друштво за азил, на суирот томе, стало је на тачку указцвања потребне помоћи. Све оне, који у метежу великоварошком из ма каква узрока остану без крова, оно, у колико му срества допуштају, прима, не питајући их за име и не истражујући узрок за што су остали без крова. Исто лице може у месец дана пет пута доћи у женски, а три пута у мушки азил и уживати гостопримство дома. Оно има да буде анонимни гост анонимног угоститеља. Да је ово нравилно схваћено, доказује успех и уважење што га је друштво за азил стекло у реду добротворних завода у Верлину. То је друштво цењена и оиште позната институција, која своме циљу одговара; а није ностала, као што се раније илашило, склониште злочинства. Оно је многим сиромашним и несрећним Берлинцима у крајњој им невољи дало здрава прибежишта ; оно је безбројним радницима, служитељима и служавкама, као и оним из туђине без срестава дошлим, привремено уточиште дало, докле не би посла нашли; чува их од отрова моралног и фи-