Полицијски гласник
БРОЈ 22
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
105
зичке инФекције ; брани их да не подлегну пијанству, проституцији, крађи или другим искушењима и доводи их у положај, да се за себе могу постарати". Ко да не потппше. с радошћу ове благотворне речи, прожете љубавл,у према ближњем ! Скоро објављени двадесет други друштвени извештај, за истеклу годину, даје нам прилике да из ближе разгледамо делања друштва. 1891. примљено је у оба азила свега 127.083 лица, и то 109.092 одрасла мушка лица и 17.991 женскиња са децом у опште; мушки азил (сада са 300 постеља) посеКиван је дневно просечно са 298, а женски са 49 лица. У мушком азилу удељено је 36.319, а женском 1.404 купатила. Од отварања првог завода па до тада (крај 1891. год.) нашло је крова и прибежишта на овај начин 2,336.797 азилиста ! Грађанско осећање и грађанска имућност основали су и до сада одржавали оба азила. Нека би им и даље све више интереса и пажње поклањали, да би ови благотворни заводи, који ломажу да се многа и велика беда ублажи и чије је намеравано повећање преко нужно, и даље на тај начин испуњавали свој лепи позив: да буду уточиште за невољне и притешњене у великој вароши !
СаопштавајуКи, у преводу са немачкога оригинала, онај извештај о берлинској радничкој колонији и овај опис азила лица осталих без крова над главом, нека ми је допуштено томе, потпуности ради, додати још ово што иде. Напред је веК поменуто, да оваких радничких колонија, каква је берлинска, има у Немачкој, растурених по пр<?винцијама, двадесет две. Међу њима је ирва и најстарија, горе већ помињана, колонија »Вилхелмсдорф«,]код вароши БилеФелда у ВестФалу. Та је колонија послужила као модел у оснивању свију осталих. При руци су ми прибележени статистички подаци о кретању и раду сваке од тих колонија, одакле се још види које су те колоније иоименце и од када су. Ево, дакле, и тих података;
Кад се од броја примљених одузме број изашлих, знаће се, колико је у којој поименце колонији било колониста последњега дана месеца марта 1891. год. Ови бројеви најречитије 1'оворе од коликог су значаја и каква успеха имају оваки заводи. Упознавати се са установама, какве су ове радничке колоније, пратити њихово кретање, рад и развитак, мора бити, очевидно, од превелика значаја, јер у модерноме друштву оне постају све неминовније. То исто важи и за азиле лица, осталих без крова над главом. Већ са тога гледишта, а још више ако се неће сувише оптимистички да гледа на прилике нашега живота, овака друштва и ио нас имају и све више морају имати практичке вредности. Мијаило П. Јоваиови!..
о 0. м н 0.
ИМЕ КОЛОНИЈЕ
Отворена
За колико 1 места
Прпмљено Шашло дана
месеца
године до краја марта 1891
1
Вилхелмсдорф, провннц ВестФал •
22
августа
1882
200
5713
5541
2
КестоФ, провинц. Хановер ...»
>л
ЈУ 11а
1883
150
3141
3006
3
Виклинг, провинција Шлезвиг • •
10
октобра
1883
150
3640
3490
4
Фридрихсвиле, пров. Бранденбург
13
новембра
1883
175
4087
3951
5
ДорнахоФ, крал>евина Виргемберг •
15
ипвембра
1883
100
2777
2705
6
Сејда, цровинција Саксонска • • •
14
декембра
1883
200
3412
3272
7
Дауелсберг, вел. Херц. Олденбург
8
Фебруара
1884
50
1 295
1256
8
Вунша, провинц. Шлезија ....
14
јула
1884
100
1987
1876
9
Мајерај, провинц. Хановер • • •
2.5
јула
1884
150
2301
2196
10
КарлсхоФ, Источна Ируска • » •
15
октобра
1884
250
3596
3485
11
Берлин
1
декембра
1884
80
2-279
2080
12
Анкенбук, вел. Херцег. Баден. • •
•26
Фебруара
1885
60
1 167
1118
13
Најулрихенштајн, Хесен .....
1
јула
1885
120
1685
1588
Н
Лилерхајм, Рајнска провинција • •
15
Фебруара
1886
120
1677
1573
15
Шнекенгрин, краљ. Саксонска • •
•2 2
Фебруара
1886
120
1944
1851
16
Елкенрот, рајш провинц. ....
20
октобра
1886
50
753
695
17
Симонсхоф , краљевина Баварска •
1
маја
1888
100
1116
102-2
18
Марија Вен, ВестФал
1
октобра
1888
110
909
858
19
Алт-Лациг, провинц. Нознањ. • •
26
октобра
1888
30
430
357
20
Магдебург, провинција Саксон. • •
23
новембра
1888
29
551
500
21
РајдолФ, код вар. Јам, Тириншка •
•28
јУ на
1889
80
468
392
22
Ерлах, крал>ев. Виртемберг • • • ■
1
априла
1891
100
С А Н ИЗ УСПОМЕНА ГОРОНА, БИВШЕГ ШЕФА ТАЈНЕ ПАРИСКЕ ПО.ШЦИЈЕ. ....Г. Берар, који је био судија а сада народни посланик, испричао је — неопомињем се у којим новинама — једну своју Фантастичну авантуру. Кад је био одпочео своју судску каријеру, отпутовао је. ради задовољства у планину Цевен. Ноћ је ировео у крчмп, која је била забачена у средини ове непроходне планине. Уморан од пута, осећао је на грудима страшну мбру. Ноћ беше јасна. У своме заносу ои виде крчмара и његову жену, како се полако приближују његовоме кревету. У томе часу беше у некоме несвесноме стању, да се није могао с места покренути нити викати за помоћ. Човек, који је у руци држао велики куњски нож, пресече му гркљан а жена га чврсто држаше, да се не би могао бранити. — Кад већ није могао да се покрене, они га дочепаше за ноге и главу, па га бацише у једну јаму од ђубрета... Пробуди се под страшним утисцима, страшнијим од онога ножа и од оне јаме, која га слојевима ђубрета притискиваше по грудима, да се хтео угушити. Мора га тако силно мучаше, да се млади судија нробудио окупан у зноју, а имао је и нервозне наступе. Брзо се обуче и пође. Али, остављајући крчму, оп је дуго посматрао домаћина и његову жену. Њему се тада учинило, да обоје имају разбојнички изглед. То је без сумње у њему ироизвело дејство хрђавога сна. Годину дана доцније, г. Берар буде постављен за помоћника државнога тужиоца, баш у вароши онога истог среза, где је оно у планини Цевен провео ону страшну ноћ. Приспев на дужност, доставише му о једној судској истрази, која је још од прошле године узрујала целу околину. Догађај беше у овоме. Једног бележника или судског извршитеља — неопомињем се тачно ■—• беше нестало у тренутку, кад је био наплатио велику суму новаца... Извесно, да је јадник био убијен, али се убице нису могле иронаћи. Међу тим, стизале су истражноме судији безимене доставе, да је нестало лице заноћило у некој усамљеној крчми, и да га нису видели да је из ње изашло. Истражни СЈ 'дија, на основу ових достава, притворио је крчмара и његову жену. Да би г. Берара поучио у овако заплетекој радњи, позвао га, да при ислеђењу буде присутан. Г. Берар беше силно изневађен, кад је у ове две особе иознао крчмара и његову жену из оне исте крчме, у којој је он онако страшан сан уснио... Као да га је нека виша сила надахнула, он замоли истражнога судију, да може окривљенима сам нека питања постављати, јер су обоје упорно одрицали дело за које се окривљују. — Ви сте убице •—• рече г. Берар, гледећи оштро окривљене. Јест, ви, јер сам вас ја видео, кад сте извршили овај злочин... Ти си кухинским ножем пресекао жртви гркљан, а за тим сте обоје однели леш и бацили у јаму од ђубрета, где се и сада налази... Крчмар и његова, жена задрхташе од страха и запрепашћења... Учини им се, као да виде пред собом дух убијеног човека... Падоше на колена и признадоше дело. Леш је доиста био пронађеп у јами од ђубрета Ја не узимам на себе, — вели Горон — да објасним овај Феномен, као што га није ни г. Берар објаснио. Ал' се доста поуздано тврди, да је такав сан извесне особе био нека врста предсказања или — погађања. Научари се у осталом слажу, и придају тако чудном сну моћ магнетизма или самнабулизма, те по томе, да се код лица, која се у такве снове заносе, опажа способност за предсказивања. — Ја нисам научар, нити пак књижевник, да се даље упуштам у тајне ових Феномена, већ само могу да констатујем један догађај, који се десио за време моје полицијске каријера, и који је по свему сличан ономе, о коме је г. Берар испричао. Да га овде изложим. У месецу јануару 1891. године јавише ми, да је у своме стану нађена удављена госпођа Базир. То беше стара' жена, а становалаје у улици Терле, кварту Венсен. Дошао сам одмах на место догађаја са г. Гиљом истражним судијом. Г. Гриман комесар полиције, одвео нас је у ову кућу, где смо пашли све онако, како се било у први мах затекло. У једној чудноватој, спаваћој соби, која беше украшена барјацима и гомилом религиозних предмета, леж.аше тело си-